Почетна страница > Новости
Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и очување Републике Српске, која још увијек траје, створена је и одбрањена слобода за србски народ, а србска застава се сад носи са поносом широм Републике Српске.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
19.09.2021. год.
Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и очување Републике Српске, која још увијек траје, створена је и одбрањена слобода за србски народ, а србска застава се сад носи са поносом широм Републике Српске.
Након што је Република Србска призната у Дејтону, године 1997., 1998. и 1999. биле су прве године кризе и међународног интервенционизма. Народ измучен ратом и санкцијама живио је прве године мира. Успостављају се институцијe након проведених првих избора, а на терену се налази много међународних агентура и страних трупа.
Током рата сам био од Книна, Славоније до Коридора. Свим својим бићем, онолико колико сам знао и могао, доприносио сам стварању Републике Српске.
У току рата имао сам неколико прилика да разговорам са Николом Кољевићем и Радованом Караџићем, а доста мање са Момом Крајишником и Ратком Младићем.
У прве двије године послије рата, добио сам два сина са својом супругом. Кћерка се родила 2007. године.
Тих првих послијератних година почела су и прва хапшења по налогу Хашког трибунала. Убијен је Симо Дрљача пред својим дјететом, а касније Драган Гаговић док је превозио дјецу са такмичења. Морам да нагласим да то нису били покушаји хапшења већ егзекуције, убиства са предумишљајем. Хашки трибунал се пунио Србима. Растао је притисак на Српску и страх међу политичарима који су се „повијали к'о гране на јаком вјетру“.
Током рата сам био од Книна, Славоније до Коридора. Свим својим бићем, онолико колико сам знао и могао, доприносио сам стварању Републике Српске.
У току рата имао сам неколико прилика да разговорам са Николом Кољевићем и Радованом Караџићем, а доста мање са Момом Крајишником и Ратком Младићем.
У прве двије године послије рата, добио сам два сина са својом супругом. Кћерка се родила 2007. године.
Тих првих послијератних година почела су и прва хапшења по налогу Хашког трибунала. Убијен је Симо Дрљача пред својим дјететом, а касније Драган Гаговић док је превозио дјецу са такмичења. Морам да нагласим да то нису били покушаји хапшења већ егзекуције, убиства са предумишљајем. Хашки трибунал се пунио Србима. Растао је притисак на Српску и страх међу политичарима који су се „повијали к'о гране на јаком вјетру“.
Тада сам заједно, са још око 40 људи из Српске, добио и први позив из Хашког трибунала да се јавим као свједок и три дана да дајем изјаву у Бањој Луци. Позив је потписао предсједник Трибунала.
Током свједочења све се сводило на понуде, пријетње и уцјене да свједочим против Радослава Брђанина, Радована Караџића, генерала Момира Талића и Ратка Младића. Почела је „харанга“ тзв. међународне заједнице. Многи су подлегли, поготово они који су директно учествовали у војним операцијама, попут пуковника Николића, чије су лажи осудиле Ратка Младића, а њему омогућиле слободу.
Методе притиска су биле дуготрајне, софистициране и сурове. Наводим само један детаљ. Када сам доводио дјецу из обданишта, а тада су имали нешто више од једне, а други син око двије године, пролазио сам до улаза у зграду између два СФОР-ова транспортера. Ти транспортери су ту били као метод притиска и показивања силе. Често су и моју зграду, и уопште изнад града, надлијетали и хеликоптери, показујући моћ СФОР-а. Почеле су да се пласирају и измишљотине од којих се неке рециклирају и данас. Једина брига ми је била за живот дјеце и супруге, као и здравље родитеља јер страха за себе самог нисам осјећао.
Оно што сам у рату и посебно тих неколико година послије преживио и видио, а понешто и записао, формирало ми је и лични и национални интегритет.
Знам да сам некоме остао недовршен посао, и научио сам да трпим и чекам и да радим непрестано на себи и људима око себе. Научио сам да слушам људе, чак и оне који отворено лажу, да бих разумио зашто нешто говоре и раде.
Када сам са пријатељима основао нову политичку странку, Уједињену Српску, „харанга“ је поново покренута. Овај пут од стране политичког Сарајева, србских политичара којима смета јединство, као и од разноразних бјелосвјетских новинара и мешетара.
На Дан србског јединства, слободе и националне заставе, 15.09.2021. године, почела је још једна харанга и Дан јединства се покушао ставити у други план, изазивањем инцидента са намјештеним спектаклом. Схватих да је организација коју смо стварали у Уједињеној Србској тај дан показала да је највећа и најорганизованија снага која је, на цијелом простору Републике Српске, организовала прославу Дана заставе. Тргови су били пуни застава, а по кућама смо их грађанима подијелили око 6000. Припрема прослава и дефилеа по градовима је трајала мјесецима и није била непримјећена. Као што се некад тешко стварала Србска, тешко се стварају и њене инстутуције и досеже друштво које има правила и кодексе.
Сада је вријеме ријалити представа у сваком дијелу јавног живота које сакривају многе велике и мале покварењаке, лицемјере и лопове, али и геополитичке центре који све то вјешто користе.
Током свједочења све се сводило на понуде, пријетње и уцјене да свједочим против Радослава Брђанина, Радована Караџића, генерала Момира Талића и Ратка Младића. Почела је „харанга“ тзв. међународне заједнице. Многи су подлегли, поготово они који су директно учествовали у војним операцијама, попут пуковника Николића, чије су лажи осудиле Ратка Младића, а њему омогућиле слободу.
Методе притиска су биле дуготрајне, софистициране и сурове. Наводим само један детаљ. Када сам доводио дјецу из обданишта, а тада су имали нешто више од једне, а други син око двије године, пролазио сам до улаза у зграду између два СФОР-ова транспортера. Ти транспортери су ту били као метод притиска и показивања силе. Често су и моју зграду, и уопште изнад града, надлијетали и хеликоптери, показујући моћ СФОР-а. Почеле су да се пласирају и измишљотине од којих се неке рециклирају и данас. Једина брига ми је била за живот дјеце и супруге, као и здравље родитеља јер страха за себе самог нисам осјећао.
Оно што сам у рату и посебно тих неколико година послије преживио и видио, а понешто и записао, формирало ми је и лични и национални интегритет.
Знам да сам некоме остао недовршен посао, и научио сам да трпим и чекам и да радим непрестано на себи и људима око себе. Научио сам да слушам људе, чак и оне који отворено лажу, да бих разумио зашто нешто говоре и раде.
Када сам са пријатељима основао нову политичку странку, Уједињену Српску, „харанга“ је поново покренута. Овај пут од стране политичког Сарајева, србских политичара којима смета јединство, као и од разноразних бјелосвјетских новинара и мешетара.
На Дан србског јединства, слободе и националне заставе, 15.09.2021. године, почела је још једна харанга и Дан јединства се покушао ставити у други план, изазивањем инцидента са намјештеним спектаклом. Схватих да је организација коју смо стварали у Уједињеној Србској тај дан показала да је највећа и најорганизованија снага која је, на цијелом простору Републике Српске, организовала прославу Дана заставе. Тргови су били пуни застава, а по кућама смо их грађанима подијелили око 6000. Припрема прослава и дефилеа по градовима је трајала мјесецима и није била непримјећена. Као што се некад тешко стварала Србска, тешко се стварају и њене инстутуције и досеже друштво које има правила и кодексе.
Сада је вријеме ријалити представа у сваком дијелу јавног живота које сакривају многе велике и мале покварењаке, лицемјере и лопове, али и геополитичке центре који све то вјешто користе.
Живот иде даље, борба се наставља. У тој борби је врло битан рад, посвећеност, јединство и застава као њен симбол.
Најављујем наш филм о застави.
Др Ненад Стевандић, Предсједник Уједињене Српске
Др Ненад Стевандић, Предсједник Уједињене Српске
- Извор
- Танјуг
- фото: Восток/ vostok.rs
- Повезане теме
- РепубликаСрпска
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Стотине Руса свакодневно потписују војне уговоре, чиме је нови позив за мобилизацију непотребан, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.
У србском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.
Руски војници извели су удар на паркинг за авионе на аеродрому у рејону Авиаторског, уништивши један од стационираних летелица. На Купјанско-Сватовском правцу руске снаге су подигле за
Нова ракета је успешно тестирана, рекао је руски председник на састанку у Кремљу.
Пише: Јулија Карасјук
Изјаве руског председника нису празне приче као оне европских политичара, рекао је мађарски лидер.
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
