„Десет Стаљинових удараца“ који су оборили нацистичку Немачку

19.09.2021. год.

Ове крупне операције совјетских трупа фактички су биле пресудне у победи Антихитлеровске коалиције над Силама Осовине у Другом светском рату.

Црвена армија је 1944. године извела десет великих стратешких офанзива услед којих је ослобођена готово цела територија Совјетског Савеза, потучено је десеетак непијатељских дивизија, Бугарска, Румунија и Финска су прешле на страну Антихитлеровске коалиције, а нацистичка Немачка се нашла на рубу попуне пропасти, пише Russia beyond.

За ове операције био је карактеристичан темпо напредовања Црвене армије, као и синхронизованост дејстава свих родова војске, оперативна и тактичка неочекиваност и ефикасна „припрема“ за офанзиву помоћу ваздушних и артиљеријских напада.

Исте године је Јосиф Стаљин 4. октобра у Москви наступио са извештајем „27. годишњица Велике октобарске социјалистичке револуције“ и том приликом је први пут набројао ове операције, окарактерисавши их као „ударце“. Од тада се оне тако и зову.

Први ударац: Лењинградско-новгородска операција (јануар-март 1944)

Напад падобранаца. Лењинградски фронт. Подручје Црвеног села.

Борис Лосин/Sputnik

Сломивши добро припремљену немачку одбрану код Лењинграда советске трупе су одбациле непријатеља 200-280 километара на запад и тако потпуно ликвидирале обруч око овог града, другог по значају у СССР-у. Немачка 16. и 18. армија из групе армија „Север“ поднеле су тежак пораз и биле принуђене да се повуку на одбрамбену линију „Пантер“ на граници са совјетском Естонијом.

Други ударац: Дњепарско-карпатска операција (децембар 1943. – април 1944)

Корсуњ-шевченковска офанзивна операција. Борци Другог украјинског фронта осматрају заплењену технику Хитлерових трупа. Велики отаџбински рат 1941-1945.

Израиљ Озерски/Sputnik

Битка за територију Украјине западно од Дњепра била је једна од најкрупнијих у Другом светском рату. Са обе стране је учествовало 4 милиона људи. Црвена армија је дуго напредовала у тешким условима јер се отапао снег и путеви су били пуни блата. И поред тога, красноармејци су успели да ослободе знатан део Украјине и трећину Молдавије, и да стигну до државне границе са Румунијом. Због неуспеха је смењен командант групе армија „Југ“, фелдмаршал Ерих фон Манштајн.

Трећи ударац: Одеска и кримска офанзива (март-мај 1944)

Ослобођени Севастопољ, мај 1944.

Mil.ru

Вермахту је 1941. године требало 250 дана да заузме Севастопољ, главну базу Црноморске флоте, а Црвена армија је 1944. ослободила град за само три дана. Ослобођење јужне Украјине и Крима омогућило је да совјетске трупе безбедно наступају са крила на Румунију, а бродови су се вратили у своје базе на полуострву и убрзо затим успоставили потпуну контролу над Црним морем.

Четврти ударац: Виборшко-петрозаводска операција (јун-август 1944)

Велики отаџбински рат (1941-1945). Совјетске трупе у ослобођеном Виборгу. Лењинградски фронт.

Јаков Рјумкин/Sputnik

Главни циљ велике офанзиве у Карелији у јуну 1944. године био је да се Финска повуче из рата. И поред тога што је непријатељ на Карелијској превлаци концентрисао преко 70% својих снага, Црвена армија је успела да пробије његову одбрану и ослободи Виборг и Петрозаводск. Видевши да совјетска војска може продрети дубоко на територију земље, финска влада је почела да тражи могућности за склапање мира са СССР-ом.

Пети ударац: Белоруска операција (јун-август 1944)

Операција „Багратион“. Фотографија снимљена: 1. јул 1944 - 31. јул 1945. Форсирање Висле.

Аркадиј Шајхет/Приватна колекција

У току Белоруске офанзивне операције „Багратион“ Црвена армија је показала Вермахту како изгледа блицкриг на совјетски начин. Операција је припремана у највећој тајности и била је велико изненађење за Немце. За само два месеца борби армије са три совјетска фронта су уз добру међусобну координацију напредовале 600 километара на запад, потукле групу армија „Центар“ и ослободиле Белорусију, источну Пољску и део Балтика.

Шести ударац: Лавовско-сандомјешка операција (јул-август 1944)

Совјетска армија, Лавов.

Аркадиј Шајхет/Приватна колекција

Лавовско-сандомјешком операцијом снажно је уздрмана група армија „Северна Украјина“, 32 немачке дивизије су изгубиле 70% људства, а 8 дивизија је потпуно уништено. Црвена армија је у потпуности ослободила Украјину и пресекла везу између немачких трупа на југу и северу – та веза је сада могла да се остварује само околним путем, кроз Мађарску и Чехословачку.

Седми ударац: Јашко-кишињовска и Букурештанско-арадска операција (август -октобар 1944)

Совјетски тенкови на улицама Букурешта.

Евгениј Халдеј/МАММ/МДФ

Црвена армија је до ногу потукла немачко-румунске трупе у Молдавији и ушла на румунску територију, после чега је 23. августа краљ Михај I извршио државни удар, ухапсивши маршала Јона Антонескуа и чланове његове владе. Румунија је прешла у табор Антихитлеровске коалиције и њена армија је помогла Другом украјинском фронту маршала Родиона Малиновског да скоро целу територију краљевине крајем октобра ослободи од немачких и мађарских трупа.

Осми ударац: Балтичка операција (септембар-новембар 1944)

Рига, Летонска ССР, СССР. Војник истиче црвену заставу над градом након његовог ослобађања од немачко-фашистичких освајача током Другог светског рата.

Николај Петров/TASS

Услед операције „Багратион“ јединицама групе армија „Север“ размештеним на Балтику претила је опасност да буду одсечене од главнине, али је Хитлер ипак наредио да се држе до последњег даха. Црвена армија је у тешким борбама морала да савлађује дубоко ешелонирану непријатељску одбрану, нарочито на подручју Риге и на Монсундским острвима. Совјетске трупе су 10. октобра изашле на обалу Балтичког мора јужно од Мемела (Клајпеда) и одсекле групу армија „Север“ у западној Летонији. Непријатељске трупе су биле блокиране у Курландском џепу и ту су остале све до капитулације Немачке. Совјетски војници су их у шали називали „логор наоружаних ратних заробљеника“.

Девети ударац: Источнокарпатска и Београдска операција (септембар-октобар 1944)

Напад трупа Трећег украјинског фронта на Београд. Једна од последњих фотографија фоторепортера агенције ТАСС В.Н. Иванова.

Public domain

Офанзиву на Карпате почетком септембра 1944. године Црвена армија је почела у журби и без одговарајуће припреме јер су у помоћ звали учесници устанка који је избио у Словачкој крајем августа. Совјетске трупе нису успеле да се пробију до устаника, али су зато разбиле групу армија „Хајнрици“ и заузеле источну Словачку. Уједно су трупе Трећег украјинског фронта под командом маршала Фјодора Толбухина заједно са јединицама Народноослободилачке армије Југославије истерале непријатеља са већег дела југословенске територије и 20. октобра ушле у Београд.

Десети ударац: Петсамо-киркенешка операција (октобар-новембар 1944)

Форсирани марш на Печенгу.

Роберт Диамент/МАММ/МДФ

Немци у совјетском Заполарју током читавог рата нису постигли озбиљнији успех. Па ипак, почетком октобра 1944. су још увек контролисали совјетску територију западно од Марманска и тако покривали пут према налазиштима бакра, никла и молибдена у северним подручјима Норвешке и Финске, што је за Трећи рајх било од великог значаја. Савлађујући дубоко ешелонирану непријатељску одбрану на тешком терену, трупе Карелског фронта на челу са генералом Кирилом Мерецковом успеле су да уз подршку бродова Северне флоте и морских десаната ослободе регион од непријатеља и крајем октобра су ушле на норвешку територију.

Борис Јегоров, Russia beyond