Професор Елена Пономарева: Пракса геноцида примењивана је на Србе

12.09.2021. год.

Босански рат 1992-1995 постао је еклатантан случај фалсификовања историје и кривице за међунационалне сукобе једног народа - Срба. Више од четврт века, залагањем преданих политичара, корумпираних „научника“ и „новинара“, у јавности се формирао мит о зверствима која су починили искључиво Срби, каже Елена Пономарева, доктор политичких наука, Професор МГИМО-а (Московски државни институт међународних односа Министарства спољних послова Русије).

Угледни руски научник ће 14. септембра учествовати као модератори на међународној конференцији "Српске жртве у грађанском рату у Сарајеву 1991-1995 и жртве свих народа на подручју Сребренице 1991-1995“ у организацији Међународног института за развој научне сарадње заједно са Фондом "Горчаков" уз подршку Савета за међународне послове Русије, пише Руска Газета.

„Како би се провела темељна студија о различитим, укључујући и најболније аспекте рата у БиХ, те како би се формирала објективна слика догађаја, почетком 2019. године створене су две експертске платформе: Независна међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. (рад је завршен 2020.) и Независна међународна комисија за истраживање жртви свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. (завршила свој рад 2021. године), каже Елена Пономарева у ауторском тексту за Фонд стратешке културе. Географија укључених научника је упечатљива - у раду комисија учествовали су стручњаци и аналитичари из Аустрије, Аустралије, Немачке, Израела, Италије, Нигерије, Русије, Србије, САД, Француске и Јапана. Председавајући прве комисије је професор емеритус Хебрејског универзитета у Јерусалиму, истраживач на Трумановом институту за промоцију мира у Јерусалиму, аутор више од 50 књига и стотина научних чланака, познати стручњак за исламски радикализам и тероризам, Рафаел Исраели. Рад комисије за истраживање догађаја у Сребреници водио је Гидеон Греиф, истраживач на Институту за холокауст (Израел) и Фондације за образовање о холокаусту у Мајамију (САД), саветник Државног музеја Аушвиц-Биркенау (Пољска), члан америчког међународног саветодавног одбора анкетара при Фондацији Јеврејског центра Аушвиц Њујорк, који се налази у Аушвицу (Пољска).“

„Резултат озбиљног и мултидисциплинарног рада постао је јединствен материјал који утиче на војне, политичке, економске и психолошке аспекте војног сукоба деведесетих, као и на његове савремене последице“, каже Пономарева. Резултат скоро двогодишњег рада су два обимна извештаја комисија, у којима је забележена историја развоја сукоба у Сарајеву и Сребреници; анализирана улога радикалног ислама у БиХ и медијима у демонизацији Срба; проучавана је психологија и жртве зараћених страна. Главне одредбе извештаја биће представљене на сајту Фондације Горчаков 14. септембра 2021. године. Данас имамо податке који доказују да ни у Сарајеву, ни у Сребреници, Срби нису починили геноцид. Штавише, пракса геноцида примењивана је на Србе“, наводи Пономарева.

Руски стручњаци ће помоћи у разбијању западних митова о рату у Босни

"Догађај ће бити посвећен представљању извештаја независних међународних комисија за истраживање догађаја 90-их година у Сарајеву и региону Сребренице", саопштено је раније за "Руску газету" из Фондације "Горчаков".

"Именоване комисије основане су почетком 2019. године и завршиле су свој рад крајем 2020. године. У њима су узели учешће независни међународни стручњаци из Русије, САД-а, Израела, Немачке, Француске, Аустрије, Италије, Србије, Аустралије, Нигерије и Јапана. Као резултат озбиљних и мултидисциплинарних истраживања, прикупљени су јединствени материјали о војним, политичким, економским и психолошким аспектима грађанског рата у Босни и Херцеговини деведесетих година, као и његовим савременим последицама. Говорници конференције биће председавајући и чланови две независне међународне комисије", наводи се у саопштењу.

Треба напоменути да Срби намеравају да траже историјску истину о догађајима у Југославији, пише "Руска газета", планирајући постепено разоткривање митова о својој "искључивој одговорности" за ратне злочине. Ово постаје посебно релевантно у позадини трансформације Босне и Херцеговине у „паркиралиште“ за такозване „илегалне мигранте“, међу којима је, према локалним специјалним службама, значајан број радикалних исламиста и бивших милитаната који су способни, у случају повећања међуетничких контрадикција, да постану ефикасан механизам за борбу против православног становништва у региону. Осим тога, Валентин Инцко, који је отишао са места високог представника у БиХ крајем јула, искористио је своја колонијална овлаштења за илегално мешање у унутрашње ствари суверене балканске државе. Он је донео провокативну "одлуку" о измени Кривичног закона због "негирања геноцида". Таква неодговорна иницијатива изазвала је унутрашњу политичку кризу невиђених размера. Међуетнички дијалог и сва достигнућа постконфликтног периода су под ризиком.

У међувремену

Признати класик светске књижевности Момо Капор (1937-2010) био је хроничар догађаја у Сарајеву, који их је пратио као ратни дописник издања "Политика". Он је написао: „Пуцњава на сватове испред старе православне цркве у Сарајеву у недељу, 1. марта 1992. године, најавила је почетак грађанског рата у Босни и Херцеговини, који је, попут Другог светског рата у Југославији, почео 6. априла који је трајао скоро четири године “.

„Ја сам свој родни град гледао не у кошмарном сну или кроз двоглед са првих линија одбране на Требевићу, него из рова где сам се, вођен морбидном радозналошћу, појавио као ратни извештач“, приметио је аутор истичући да су Срби протерани из Сарајева и пред целим светом "изложени као дивља хорда, на коју свако има право некажњено пуцати или бомбардовати ако се покуша бранити".

„Сви су против њих: муџахедини који су долетели из целог муслиманског света, ветерани исламске револуције у Ирану, милитанти из Алжира и Турске (чак и Курди који се вековима боре за своју државу), усташе обучаване на полигонима у Аустралији, амерички војни инструктори, пси рата - плаћеници из Велике Британије, Немачке и Француске, које су са неба чували најубојитији и најсавременији авиони НАТО-а“, навео је писац, резимирајући да „иако је војна ватра угашена дебелим гуменим ђоновима чизама страних војника, испод пепела је остало довољно жара за овај град - „жариште свих ратова“ да се поново распламса.

У интервјуу за "Руску газету", потпредседник Народне скупштине Републике Српске, кћерка првог председника Соња Караџић-Јовићевић, са жаљењем је констатовала што након свих терористичких напада Европа још увек не може да схвати против чега су се Срби у БиХ борили.

"Запањујуће је да након свих терористичких напада Европа још увек не може схватити против чега су се борили Срби у Босни. Сједињене Државе своје грешке плаћају животима европљана. Све што се данас догађа одјек је догађаја 90-их година, па чак и сада, Радован Караџић би био главни савезник оних који се боре против ширења терора и страха", рекла је она.

Сам Радован Караџић, коментаришући одлуку судија МКСЈ-а из 2016. године који су га осудили на 40 година затвора, рекао је: "Зар Европа после Париза и Брисела заиста не разуме против кога смо се борили?", наводи "Руска газета".