Кога су научници „васкрсли“ из руске вечно смрзнуте земље?

Изгледа да Јакутију слободно можемо назвати непресушним природним „фрижидером“ у коме научници сваке године проналазе по неку животињу стару више десетина хиљада година. А неке од њих су чак и оживеле, пише Russia beyond. 

Ротаторије старе 24 хиљаде година

Прошлог месеца објављена је вест да су руски научници успели да одмрзну ротаторију која је оживела и после најмање 24 хиљаде година почела да се размножава. Експеримент одлеђавања микроскопских, али свеједно вишећелијских црва из сибирског вечно смрзнуте земље изведен је 2015. године, али је тек сада описан у престижном часопису Current Biology. Научници су у међувремену проучавали њихов геном и проверавали да ли црви могу да преживе поновно замрзавање.

„Засада је ово најпоузданије сведочанство да вишећелијска жива бића могу да преживе десетине хиљада година у стању практично потпуно заустављеног метаболизма“, рекао је један од истраживача, научни сарадник Института за физичко-хемијске и биолошке проблеме проучавања тла Руске академије наука Станислав Маљавин.

 

Анна Титова (CC BY 4.0)

Ротаторије су врло жилаве, у стању да „сасуше“ саме себе у екстремним условима. При недостатку воде у време суше (или када се она претвара у лед), брзо уклањају све њене остатке из ћелија и производе материје помоћу којих упадају у анабиозу. Међутим тешко је било претпоставити да су у стању да оживе након толико година.

Истраживање је показало да су „васкрсле“ ротарије добро поднеле и поновно замрзавање, иако савремене врсте то не могу, јер њихове ћелије пропадају када се формирају кристали леда. Очигледно је да су древне ротарије имале неки заштитни биолошки механизам за којим се и трага у њиховом геному.
Међутим, оне нису једини вишећелијски организам који је „оживео“.

Ваљкасти црви од 42 хиљаде година

 

A. V. Shatilovich, A. V. Tchesunov, T. V. Neretina, I. P. Grabarnik, S. V. Gubin, T. A. Vishnivetskaya, T. C. Onstott & E. M. Rivkina

Рекорд ротаторија оборили су ваљкасти црви - нематоде. Прве вести о њима објављене су 2018. године. Поменути институт за проучавање тла саопштио је да су одмрзнуте древне нематоде старе 42 хиљаде година.

А пронађене су сасвим случајно. Научници су ставили узорке замрзнутих стена у Петријеву посуду са хранљивим састојцима како би истражили замрзнуте једноћелијске организаме. Међутим, заједно са њима оживели су и вишећелијске нематоде.

„Приметили смо црве када су они почели да се крећу. Од тренутка одмрзавања било је прошло око две недеље, рекла је Анастасија Шатилович, старији научни сарадник.

У овом тренутку један део је замрзнут, други сасушен, а трећи жив и размножава се.

 

LiudmilaLim (CC BY 4.0)

Међутим, као и у случају са ротаријама засад није јасно шта им је омогућило да преживе толико дугу криоконзервацију. На основу познатих биохемијских реакција у вишећелијским организмима то није било очекивано ни под којим условима.

Праисторијска штенад

Сергей Федоров/Северо-Восточный федеральный университет имени М. К. Аммосова

https://www.s-vfu.ru/

У јакутском пермафросту нађене су три мумије праисторијске штенади. Два налаза потичу са обала реке Салах, из 2011. и 2015. године. То су тромесечна штенад пса из истог легла, која су у замрзнутој земљи провели 12 500 година. Настрадали су вероватно услед одрона, алу су оба одлично очувана. Код једног је чак извађен готово неоштећен мозак.

Сергей Федоров/Северо-Восточный федеральный университет имени М. К. Аммосова

https://www.s-vfu.ru/

Мумију трећег штенета пронашли су 2018. године у одваљеном грумену земље мештани у Абијском региону у Јакутији, 360 километара северно у односу на први проналазак. На мумији нису сачувани само крзно и бркови, него и трепавице и нежни нос. Међутим није било јасно да ли је праисторијски пас био вук, пас или вучјак. Узорци генома штенета послати су у Шведски центар за палеогенетику који има највећу у Европи банку ДНК свих паса, међутим генетичка подударност са јакутским псом није регистрована. Претпоставља се да је реч о једној од најстаријих домаћих животиња.

Изумрли коњ

Северо-Восточный федеральный университет имени М. К. Аммосова

https://www.s-vfu.ru/

Још један оригинални проналазак, једини на свету леш изумрлог коња Equus lenensis провео је у пермафросту 42 хиљаде година. Пронађен је у Батагајском кратеру познатом и као „врата пакла“.

По речима директора Музеја мамута Семјона Григорјева коњ је најбоље сачувани налаз из леденог периода у целом свету. Труп нема никаквих видљивих оштећења.

Како је експертиза показала у тренутку смрти животиња је имала око две недеље. Коњ је пао у кратер и удавио се у блату, о чему сведоче његови остаци у унутрашњим органима. Блато се брзо смрзло и зато труљење није захватило унутрашње органе, мека ткива после 40 хиљада година остала су црвенкасте боје, а из крвних судова срца научници су успели да изваде узорке течне крви - „најстарије крви на свету“.

Мичил Яковлев/Северо-Восточный федеральный университет имени М. К. Аммосова

https://www.s-vfu.ru/

У сарадњи са научницима из Сеула, руски стручњаци су покушали да из крви издвоје ћелије које би могле да се користе за дешифровање генома и клонирање изумрле врсте, али засад у томе нису имали успеха.

Пећински лавићи

 

Виталиј Белоусов/Sputnik

Некада су на простору данашњег Сибира обитавали огромни пећински лавови Panthera leo spelaea тешки око 260 килограма и дуги два метра. О њима се данас зна на основу четири младунчета који су пронађени 2015, 2016 и 2018. године. Најстарији лавић провео је у земљи 47 хиљада година.

 

Виталиј Белоусов/Sputnik

Узгед они су потврдили теорију да је Panthera leo spelaea имао шаре у виду пега. Научници су пре тога били склони да такве лавове припишу „уметничкој слободи“ праисторијских аутора цртежа на зидовима пећине Шове у Француској. Две јакутске мумије лавића заиста имају густо крзно прошарано пегама.

Мамута, не зна им се број

На простору Јакутије налази се око 70 одсто у свету постојећих костију и других остатака мамута. Зато се мамути ту најчешће проналазе. Први је пронађен 1799. године. Адамсов мамут први је од комплетних скелета мамута са којим су научници имали посла, мада су морали мало да причекају. Прво су четири године локалне Евенке чекале да се леш скроз истопи на литици и после га продали локалном тровцу. Преко њега је за овај проналазак сазнао асистент на зоологији Императорске академије наука Михаил Адамс који је пренео све што је од мамута остало у петербуршку Кунсткамеру, а то је био скелет са великим комадима коже, две ноге и око.

 

Monika Ďuríčková (CC BY 2.0)

Најбоље од свега сачувана је мумија младе женке која је живела пре око 28 хиљада година. Пронађена је 2011. године на јужној обали Лаптевског мора и добила име Јукој. Била је висока 165 центиметара, а дужина тела од корена сурле до репа била је нешто више од два метра.

 

Виталиј Белоусов/Sputnik

Једра мишићних ћелија била су тако добро очувана да су научници јајне ћелије пресадили мишу и њих пет показале су „знаке биолошке активности“, реакције које се обично догађају пред дељење. Међутим до саме деобе није дошло.

Јекатерина Синељшчикова, Russia beyond