Руски стручњаци ће помоћи у разбијању западних митова о рату у Босни

Међународни институт за развој научне сарадње (МИРНаС) ће 4. септембра заједно са Фондацијом Горчаков, уз подршку Савета за међународне послове Русије (РИАЦ), одржати међународну конференцију „Резутати рада независних међународних комисија : Српске жртве у грађанском рату у Сарајеву 1991-1995 и жртве свих народа на подручју Сребренице 1991-1995".

"Догађај ће бити посвећен представљању извештаја независних међународних комисија за истраживање догађаја 90-их година у Сарајеву и региону Сребренице", саопштено је за Руску газету из Фондације Горчаков.

"Именоване комисије основане су почетком 2019. године и завршиле су свој рад крајем 2020. године. У њима су узели учешће независни међународни стручњаци из Русије, САД-а, Израела, Немачке, Француске, Аустрије, Италије, Србије, Аустралије, Нигерије и Јапана. Као резултат озбиљних и мултидисциплинарних истраживања, прикупљени су јединствени материјали о војним, политичким, економским и психолошким аспектима грађанског рата у Босни и Херцеговини деведесетих година, као и његовим савременим последицама. Говорници конференције биће председавајући и чланови две независне међународне комисије."

Треба напоменути да Срби намеравају да траже историјску истину о догађајима у Југославији, планирајући постепено разоткривање митова о својој "искључивој одговорности" за ратне злочине. Ово постаје посебно релевантно у позадини трансформације Босне и Херцеговине (БиХ) у „паркиралиште“ за такозване „илегалне мигранте“, међу којима је, према локалним специјалним службама, значајан број радикалних исламиста и бивших милитаната који су способни, у случају повећања међуетничких контрадикција, да постану ефикасан механизам за борбу против православног становништва у региону. Осим тога, Валентин Инцко, који је отишао са места високог представника у БиХ крајем јула, искористио је своја колонијална овлаштења за илегално мешање у унутрашње ствари суверене балканске државе. Он је донео провокативну "одлуку" о измени Кривичног закона због "негирања геноцида". Таква неодговорна иницијатива изазвала је унутрашњу политичку кризу невиђених размера. Међуетнички дијалог и сва достигнућа постконфликтног периода су под ризиком.

У међувремену

Признати класик светске књижевности Момо Капор (1937-2010) био је хроничар догађаја у Сарајеву, који их је пратио као ратни дописник издања "Политика". Он је написао: „Пуцњава на сватове испред старе православне цркве у Сарајеву у недељу, 1. марта 1992. године, најавила је почетак грађанског рата у Босни и Херцеговини, који је, попут Другог светског рата у Југославији, почео 6. априла који је трајао скоро четири године “.

„Ја сам свој родни град гледао не у кошмарном сну или кроз двоглед са првих линија одбране на Требевићу, него из рова где сам се, вођен морбидном радозналошћу, појавио као ратни извештач“, приметио је аутор истичући да су Срби протерани из Сарајева и пред целим светом "изложени као дивља хорда, на коју свако има право некажњено пуцати или бомбардовати ако се покуша бранити".

„Сви су против њих: муџахедини који су долетели из целог муслиманског света, ветерани исламске револуције у Ирану, милитанти из Алжира и Турске (чак и Курди који се вековима боре за своју државу), усташе обучене на полигонима у Аустралији, амерички војни инструктори, пси паса - плаћеници из Велике Британије, Немачке и Француске, које су са неба чували најубојитији и најсавременији авиони НАТО-а“, навео је писац, резимирајући да „иако је војна ватра угашена дебелим гуменим ђоновима чизама страних војника, испод пепела је остало довољно жата за овај град - „жариште свих ратова“ да се поново распламса.