Београд и Бањалука постигли договор о важном кораку ка заштити србског националног идентитета: Ћирилица обавезна од предузећа и факултета, до рачуна и потврда

27.08.2021. год.

Београд и Бањалука постигли су договор о још једном важном кораку ка заштити србског националног идентитета и јачању заједништва. Скупштине Србије и Републике Српске требало би 15. септембра, на Дан националног јединства, слободе и заставе, да усвоје усаглашени Закон о заштити србског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.

Главне одредбе овог закона имају за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћириличко писмо као упориште нашег националног идентитета. Посебни акценат стављен је на поспешивање њене шире употребе у јавном животу, с обзиром на историјски, културни и идентитетски значај, пишу Новости.

Према нацрту закона у који су "Новости" имале увид, сви државни и локални органи у Србији и Републици Србској, јавна предузећа, школе и факултети, као и привредна друштва са већински јавним капиталом и удружења која делују на националном и међународном нивоу убудуће ће у свом раду бити обавезни да употребљавају србски језик и ћириличко писмо.

На то ће бити обавезне и јавне медијске установе РТС и РТВ. Обавезна употреба србског језика и ћирилице, као матичног писма, по нацрту закона, обухвата и правни промет и укључује и исписивање назива, седишта, делатности, назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, фактура, рачуна и потврда. Такође, културне и друге манифестације које се финансирају или суфинасирају из јавних средстава мораће да имају лого исписан на ћирилици.

Осим што проширује круг органа и институција који ће бити у обавези да користе ћирилицу - и то на све оне који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала - нацрт закона предвиђа и пакет стимулативних мера за приватни сектор. То се пре свега односи на привредне субјекте и средства јавног информисања у приватном власништву, за које се посебним прописима могу установити пореске и друге административне олакшице који у обављању своје делатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила, пишу Новости.

За надзор над применом Закона о заштити србског језика и ћирилице биће задужено Министарство културе. Предвиђене су и казне за кршење овог акта, које износе од 15.000 до пола милиона динара. Нацрт закона предвиђа и оснивање Савета за србски језик, чији ће задатак бити да прати и анализира стање у области употребе србског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног.

Савет ће давати и препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања. Биће образован на предлог министарства надлежног за послове културе, посебним актом Владе, којим се бити и тачно утврђени и његови задаци и састав.