Православне светиње Косова

Историја Византије, православних народа Балканског полуострва, одавно је привлачила пажњу руских научника. Посебно место у историјској науци заузела су истраживања историје словенских народа, који су осетили у средњем веку снажан утицај Византије. 1885. године на указ цара Александра Трећег у Константинопољу је био отворен Руски археолошки институт, на чијем челу се налазио његов незамењиви директор, прослављени научник Фјодор Успенски. Главни циљ отварања института било је проучавање православних светиња, које су се налазиле на територији Османске империје.
 

Међу њима посебну пажњу привукли су споменици српске црквене архитектуре на Косову. Зато су се управо тамо крајем априла и у мају 1908. упутили руски научници на челу са директором института Успенским. Циљ је било упознавање са актуалним стањем манастира у Дечанима и Пећкој патријаршији и њихово даље проучавање. Територија преко које су морали да пређу чланови експедиције налазила се у стању сталних немира – тамо се непрестано водила борба између Албанаца и остатака словенског становништва, зато су из Призрена Русе правили официр и 10 коњаника. На путу у Дечане истраживачи су свратили у манастир Светог Марка, који су у то време потпуно разорили локални Албанци и налазио се у жалосном стању.
 

Пут из Призрена у Ђаково био је врло напоран. Ђаково је било већ право албанско царство, где није било ни турске администрације, ни полиције, где је владала самовоља. Куће су биле мале тврђаве, без пушке нико није излазио на улицу. Непријатељство између Албанаца и Словена, као и између разних албанских кланова претварало се у сталне сукобе. Тако научници нису могли да оду у Дечане директним путем, због пушкарања међу становницима два села. Морали су да иду околним путем.
 

Експедиција је посетила и Пећку патријаршију. Тамо је ситуација била узнемирујућа. Око манастриских зидова живело је туђе и непријатељско становништво. У обитељи се налазио турски гарнизон, који је такође сметао малобројним монасима. Фјодор Успенски се упознао са манастирском библиотеком, која се налазила у очајном стању због недостатка ваздуха и због влаге. Руски научник убедљиво је препоручио да се књиге очисте од црвоточине и трулежи, да се на сунце изнесу рукописи који су још могли да се спасу.
 

После посете патријаршији експедиција је коначно стигла до главног свог циља – манастира Дечани. У њему се такође налазио турски гарнизон од 40 људи, али од тога је било мало користи. Довољно је рећи да ни игуман, ни братија, нису смели да излазе ван манастира, манастирски воћњак није био доступан за монахе, живинарник су редовно разносили војници гарнизона, а манстирску стоку развукли су Албанци.
 

Турска влада од давнина је гледала на Албанце као на чуваре престола и налазило је за сходно да им пружи пуну аутономију, што је довело до дивље анархије, разбојништва и грабежи. У жељи да искористи Албанце против исконског локалног становништва, турска влада је подстицала њихово колонизовање Старе Србије, пружајући им свакакве привилегије. Пошто су имали право да носе оружје, чега су хришћани били лишени, Албанци су отели земљу која је припадала Дечанском манастиру, лишивши претходне власнике њихове својине. Секли су шуме, уништавали млинове и чинили тешким свакакве односе у области коју су заузели. Турске власти и закони који су важили у империји овде нико није признавао: Албанци нису плаћали данак, нису признавали порезе и фактички су чинили посебну државу Османске империје.
 

На повратку из Дечана експедиција је стигла у Митровицу, где је после мучног и врло тешког прелаза наишла на радостан пријем Сергеј Тухолке у руском конзулату. Митровица није била археолошка вредност – тих година то је било сасвим мало место, мада се налазило на железничкој прузи. Истакнуто је било само по томе што је у марту 1903. тамо био убијен први руски конзул на Косову Григориј Шчербина. Успенски је посетио место где је конзул задобио смртоносну рану. Треба приметити да је оно било обележено каменом са натписом и окружено гвозденом решетком. Тухолка је пажљиво бринуо о споменику и уместо камена са избледелим натписом заказао је нови.
 

Резултат експедиције био је велики реферат и детаљан план за проучавање и очување православних србских светиња на Косову. Нажалсот, Балкански ратови и Први светски рат нису дозволили Руском археолошком институту да реализује своје планове. Треба се надати да ће их Русија реализовати у наше време, када је питање очувања и даљег проучавања светиња на Косову актуелно као никада раније.

Владимир Путјатин,