Да ли је пресуда хашког суда Ратку Мадићу још једна од подвала Запада?

 Запад који је кумовао распаду Југославије и потпиривању ратних сукоба због својих економских, политичких, војних интереса, који се током рата отворено сврстао на једну страну имао је доминантан утицај на рад Хашког суда.

Ријеч Hag, када се преведе са енглеског на србски језик, означава вјештицу. Да ли је то случајно или не, али можда тај превод на србски, управо осликава однос тог суда према Србима.

Од вјештице, сотоне, Срби никада нису очекивали првду и правичност. Борили су се кроз читаво вријеме свог постојања за правду, правичност и слободу. Све је то супротно оним који би да окупирају, колонизују, поробе друге народе.

Ти освајачичи, колонизаотори који су донедавно имали своје робове у окупираним државама, који су своје богаство изградили пљчкајући друге земље и народе,имали су доминатну улогу  форању хашког трибунала.

Нису Срби ту могли очекивати правду ни правично суђење.

Данашњој пресуди Ратку Младићу радују се многи Муслимани, Бошњаци, Хрвати.

Ратка Младића Срби доживљавају као хероја. Био је војник у правом смилу ријечи. Команодовао је народном војском која је спречила да се понови покољ србског народа какав се десио у Другом свјестском рату. 

Политика Запада, као и других колонизатора и окупаотра је да народе подјеле, заваде као би их могли експлатисати, искориштвати и њих и њихова богаства.

Пресуде које је тај суд изрекао Србима на једној и Хрватима, Муслиманима, Бошњацима, Албанцима на другој страни су такве, да само потпирују даље подјеле и непријатељства међу наведеним народима.

Срби који су на Балкану највећи, најбројнији, који имају богату историју, културу, су они које Запад види као оне који могу да му ремете њихове планове на Балкану. Да би ослабили Србе, они су подржавали и подржавају мање народе, као би их довољно охрабрили да уђу у сукобе са Србима.

Ти народи доживе те западњаке као своје пријатеље, а не виде да су их увели су кукобе са Србима у којима су сви крварили, и сви пребројавали мртве, рањене, инвалите, порушене објејкте, уништену имовину.

Понавља се та политика западњака низ пута, а ови народи никако да виде пта им се ради. Разбили су западњаци Југославију, као заједничку државу, а исто вријеме су код себе градили Европску унију, која има слично уређење бившој Југославији.

Савјетовали су наше економисте да униште велике фирме, и направе од њих мала предузећа, а код себе су градили и помагали велике корпорације попут Мерцедеса, Сименса, Фолсвагена....

После свега што су радили тешко ико разуман д аможе вјеровати у њихове добре намјере.

Запад се на крају рата умјешао у ратне скукобе бомнардујући осиромашиним уранијумом српске положаје. Опет су Муслимани, Божњаци доживили њих као своје пријатељае који ћеим помоћи да се обрачунају са Србима. Радовали су се док су падале бомбе с осиромашеним уранијумом и шта се онда десило.

Страдали су Срби, уништена имовина, дошао дејтон, и добар дио тих територија гдје су бацали радиоактивне бомбе, предат је Муслиманима и Бошњацима.

Вријеме полураспада тих радиоактивних елемената је више стотина година. А радиоактивни елементи изазивају леукемију, рак, утичу на деформитете дјеце у трудноћи.

И опет су страдали и Срби и Муслимани и Бошњаци а Западњаци се ослободили радиоактивних елемената чије скадиштење или уништавање би много коштало.

Србима не треба више доказа о лошим намјерама Западњака, Остали народи када схвате да су им Срби овде најближи да сњима имају заједничко пријекло, да живе на истом простору, говре истим језиком и схвате да немају никог ближег, и да стога требају градити најбоље могуће односе, настаће мир и стабилност као предуслов сваког другог добра.

До тада, сваки потез оних који су донедавно држали своје колоније имали своеј робове, треба добро изанализирати и када вам дају помоћ и подршку водите рачуна, колико ће те то на крају платити.

Примјере политике Западњака, видљиви су у Ирак, Либији, Сирију... У у тим државама су налазили групације, или народе којима су пружали подршку да уђу у ратне сукобе с дтугим народима или групацијама у тим државама. Сви су страдали, а они продавали оружје, давали кредите, добили да искоришћавају њихове нафтне изворе..

Судија Ниамбе: Наредила бих да се Младићу понови суђење

Жалбеним вијећем Механизма за кривичне судове у Хагу, које је данас потврдило казну доживотног затвора некадашњем главном команданту Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу, предсједавала је судија Присца Матимба Ниамбе, која је имала супротно мишљење од осталих чланова Вијећа.

Судија Ниамбе у свом издвојеном мишљењу навела је да би она наложила да се Младићу понови суђење пред другим судским вијећем.

-Имајући у виду природу и тежину правних грешака уочених у овом предмету, за разлику од других чланова Жалбеног вијећа, ја бих наредила да се Младићу понови суђење пред другим првостепеним судским већем, по свим тачкама оптужнице, изузев оптужбе 6, за узимање талаца у удруженом злочиначком подухвату- навела је судија у издвојеном мишљењу написаном на 60-ак страна.

Напоменула је да је Младић у својој жалби задовољио високе стандарде и указао на главне грешке претресног вијећа, према којима би она усвојила готово све основе његове жалбе.

Ниамбе је указала да се због ограничености времена, а и с обзиром да ради на даљину, у свом издвојеном мишљењу бавила само најгрубљим грешкама претресног вијећа.

Поред осталог, она је навела да се, супротно ставовима већине чланова Вијећа, не слаже са ставом да је међу појединцима у снагама Срба и руководством РС-а постојао УЗП присилног уклањања становништва, муслимана.

Додала је и да не сматра да је постојао заједнички циљ за такав злочиначки подухват, него да је становништво енклава жељело да оде и да је, уз помоћ АРБиХ и Ратног предсједништва Жепе, постигло споразум о евакуацији људи из разлога ратне нужде.

-Сходно томе, не могу да закључим да је било какво 'присилно премјештање' доприњело закључку о геноциду или удруживању ради вршења геноцида. Као што не могу да закључим, на основу укупних доказа из списа да су муслиманске цивиле у сребреничкој и жепској енклави прогониле снаге Срба с траженом посебном намјером- написала је Ниамбе у издвојеном мишљењу.

Судија Присца Матимба Ниамбе рођена је 31. децембра 1951. године у Замбији.

За судију Међународног резидуалног механизма за кривичне судове изабрана је 2011. године, док је од 2006. и судија Високог суда Замбије.

Син Ратка Младића, Дарко Младић рекао је за да је судија Ниамбе имала храбрости да каже –„све сте радили погрешно и ово нису те чињенице", и на томе јој честитао.