Хаити: помоћ касни

Број жртава епидемије колере на Хаитију премашио је 1600 људи. Локалне власти и међународни експерти сматрају да врхунац епидемије још није превладан. Укупан број заражених колером може да достигне 2011. године 400 хиљада људи.
 

Епидемија колере започела је на североистоку Хаитија крајем октобра. По верзији локалних становника, узрок епидемије био је отпад из базе непалских миротвораца. Ситауцију је погоршао ураган Томас, који је фактички разорио систем водовода у земљи. Ипак постоје и други разлози, истакао је у инвервјуу за Глас Русије водећи епидемиолог московског офиса Светске оранизације здравства Олег Стороженко:
 

Осим неупућености становништва постоји и маса узрока који доприносе брзом распростирању колере. Између осталог, неповољна епидемиолошка ситуација. Не тако давно на Хаитију се десио земљотрес, у којем је била уништена практично сва инфраструктура, између осталог медицинска.
 

Да подсетимо да је јануарски земљотрес однео око 250 хиљада живота. До данас 1,3 милиона грађана земље живи под шаторима без елементарних услова. И то без обзира на то што су у почетку све светске силе изјавиле спремност да помогну новцем. Многи лидери су чак лично посетили Хаити. Оство су посетили државни секретара САД Хилар Клинтон, супруга председника Мишел Обама, бивши председници Бил Клинтон и Џорџ Буш млађи, премијер Канаде Стивен Харпер, председник Бразила Лула да Силва, председник Француске Никола Саркози и Врховни представник ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон. Сви су говорили о помоћи. Обећања су била тешка 10 милијарди долара или по 30 хиљда долара за сваку пострадалу хаићанску породицу. Ипак реални новац земља није видела. Уз такав ниво корупције то не чуди, уверен је заменик директора Института за Латинску Америку РАН Вадим Таперман:
 

Хаити је најкорумпиранија земља у Латинској Америци. Искусво је показало да велики део пооћи не долази и краде се. Ако се увећа помоћ два или три пута, неће толико становништво решити своје проблеме колико чиновници.
 

Коначно велики део помоћи се улио у отписивање дугова Хаитија на основу кредита ММФ, други део је отишао на куповину робе и намирница које су касније упућене на острво. Ипак ова помоћ је очигледно била недовољна, а епидемија колере је само погоршала ситуацију.
 

У том контексту земља се припрема за изборе: у недељу грађани треба да изаберу председника, 99 чланова парламента и 11 сенатора. ЕУ је издвојила за одржавање избора 5 милиона евра. Није искључено да ће после избора земља видети и новчану помоћ, претпоставио је експерт Руског института за стратешка истраживања у влади Русије Аџар Куртов:
 

Тренутно се на Хаитију одржавају избори, тачније фактички нема власти која треба да се позабави расподелом помоћи. Приордно, међународне организације треба бар да дочекају резултате избора, формирање дате власти, како би знале јасно са ким имају односе. Ако ова власт покаже да она може да контролише ситауцију, вероватно новац може да крене у већем обиму него сада.
 

По свему судећи, међународна заједница постепено спознаје: колера је последица. Решити проблеме најсиромашније земље Западне полулопте могу само реалне социјално-економске промене. Јер Хатити има природна богатства – злато, угаљ, мермер, боксите, бакар, као и плодну земљу – тамо одлично расте шећерна трска, кукуруз, памук, а кафа са Хаитија за зналце је најбоља на свету. Али за сада развијени и богати суседи више воле да не примећују то и да не троше новац на стварање привреде Хаитија, већ се ограничавају једнократним испорукама хране. Очигледно некоме одговара стање у коме је Хаити црна рупа и завичај наркотрговаца. Значи оваквој земљи треба помагати минимално, само да разјарени емигранти са Хаитија не наруше мир богатих суседа.