Сви на облаку

26.11.2010. год.

Једног дана људима више неће бити потребна меморија рачунара – све што имају моћи ће да складиште на серверима, а једино ће им требати интернет. У овом правцу је већ много урађено, али питање безбедности остаје.

Једног дана сви ћемо радити „на облаку“. Наиме, све што је потребно за рад на компјутеру и за виртуелну комуникацију биће централно похрањено „на облаку“.

Рене Оберман из немачког Телекома каже: „Рад ‘на облаку’, или како се то на енглеском каже ’cloud computing’ није краткорочна појава него трајни тренд. Захваљујући томе привреда ће бити ефикаснија, биће обезбеђен већи маневарски простор и постојаће могућност да се увек користи најсавременији софтвер и то по повољнијој цени.“

На таквом „облаку“ постоји простор за похрањивање података. Уместо да се они похрањују на спољном тврдом диску или на CD могуће их је сместити на облаку. Тај облак ставља на располагање и софтвер.

За корисника то значи следеће: није му потребан компјутер као до тада, него је довољан приступ интернету. Ако жели да напише писмо, корисник се улогује на облак и користи канцеларијски софтвер из њега. Компаније на тај начин могу да организују цела финансијска одељења и довољан им је само брзи приступ интернету.

Шеф Мајкрософта, Стив Балмер, сматра да ће све више корисника желети да ради на облаку и каже: „Видимо да је у свету све више људи који су заинтересовани да раде на облаку“.

А технички директор аamazon.com, Вернер Фогелс, објашњава како такав облак функционише и као пример узима „амазон облак“: „Амазон је направио сервис за инфраструктуру. То су, на пример, компјутерске службе, похрањивачи података, збирке података, мреже. До сада, свака фирма морала је све то да купи за себе. Сада им то нудимо као сервис – дакле, не морају више да купују, него на сат изнајмљују све што им је потребно. Све могу да користе, а ништа не морају да купе.“

Шта ће бити са нашим подацима?

Међутим, на многа питања још нема одговора. Пре свега, колико су сигурни подаци на облаку? Како да шифрирам моје податке? Ко ће имати приступ којим подацима? Који критеријуми ће се примењивати за заштиту података? Проблем је пре свега непрестана доступност података.

О томе Патрик Шмит из компаније CISCO каже:

„Ако мене питате то је данас од пресудног значаја. То значи да подаци на облаку морају бити доступни у сваком тренутку, баш као данас у сопственом рачунару или рачунарском центру. На пример, Facwbook, који је нека врста облака, се ‘срушио’ и неколико сати није био доступан. Тако нешто не би смело да се деси. Фирма која нуди услуге на облаку мора гарантовати да ће он у сваком тренутку бити доступан или се нико неће определити за ту услугу.“

Отворено је и питање стандарда у заштити података. О Amazonu технички директор, Вернер Фогелс, каже: „Ако похраните податке у ЕУ, онда вам гарантујемо да они неће стићи нигде другде. А ако као корисник из Немачке те податке складиштите у азијски или амерички облак исто тако вам гарантујемо да они неће отићи никуда из њега“.

Патрик Шмит из компаније CISCO сматра да то није довољно и да се нешто очекује и од законодавца: „Лепо што то Amazon обећава, мислим да је то корак напред. Али, то није крај. Морају постојати и политичке смернице које онај који нуди услуге мора да прихвати и поштује“.

Извор
B92, (Photo: mansikka/Flickr)

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Кураховски правац: када ће Курахово бити опкољено?

Стање до 16:00, 20.12.2024.

Ипсос: Срби највише воле Русију, а најмање НАТО. Воле и Кину, а не воле Британију, САД, ЕУ…

Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.

Либија – Руси долазе

Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...

Путин изазвао Запад на „технолошки двобој“ са ракетом „Орешник“

Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете

Кршљанин: НАТО је савремени аналог Тројног пакта

Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...