Како су становници Совјетског Савеза дочекали победу у Другом светском рату

09.05.2021. год.

Већина совјетских грађана добро је знала да би пораз у рату значио смрт. Зато је толико дуго ишчекивана и сањана победа доживљавана као спасење и нови живот.

Деветог маја 1945. године у два сата и десет минута после поноћи совјетски радио јавио је грађанима СССР-а дуго ишчекивану радосну вест. У берлинском предграђу Карлсхорст потписан је акт о безусловној капитулацији Немачке, пише Russia beyond.

Берлин, 1945.

Марк Редькин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Спикер Свесавезног радија Јуриј Левитан који је прочитао чувену вест касније је говорио: Током вечери неколико пута смо саопштили „да ће радио данас изузетно радити до четири сата ујутру“. Ту, рекло би се, обичну информацију, трудили смо се да прочитамо тако као да људима поручујемо: „Не идите на спавање. Чекајте“. Уследила је лавина телефонских позива. Знани и незнани, срећни гласови викали су у телефонску слушалицу: „Хвала. Схватили смо шта хоћете да кажете! Постављамо столове! Јунаци!“

Лењинград, 9. мај 1945.

Василий Федосеев/ТАСС

„Те ноћи огромна земља била је будна. Људи су отварали прозоре, будули комшије, са свих страна чула се музика и радосни повици: Победа! Победа! Сви су нахрупили на улицу, грлили се, плакали и смејали. Владала је права еурфорија“, сведочио је касније у својим сећањима Јасен Засурски.

А.Устинов/Главархив Москвы/Mos.ru

„Када бу угледали војника и официра људи би га узимали на руке и почињали да љуљају. Непознати људи љубили су једни друге. То јединство испољено деветог маја четрдесет пете никада више нисам видео. Сви смо били једно биће, и Руси, и Татари, и Узбеци и Грузини, били смо јединствени, као никада дотад“, говорио је Московљанин Генадиј Ципин.

Евгений Умнов/ТАСС

Људмила Суркова која је тада живела у главном граду сећа се: „Реке људи крећу се улицама. Из попречних уличица непрестано стиже појачање. Сви иду ка центру. Камиони са војницима покушавају да се пробију кроз масу. Војници се нагињу и љубе оне које могу да дохвате. У камион се убацају паклице цигарета без филтера „Беломор“, пружају флаше... Све што се нагомилало током те четири године, муке, наде, разочарања, губици, избило је у једном даху на површину, и захватило све скупа, многоструко већим интензитетом. Иако изгледа немогуће, али сви су се добро разумевали и били као род рођени“.

Лењинград

Григорий Чертов/Sputnik

„Иза широм отворених прозора напоље је допирала песма и видело се светло. Улица Лењинска сва у рефлекторима, на сваком брежуљку противавионске батерије. Чини се, пуцало се са свих страна“. Тако је по речима Вјачеслава Игнатенка тог великог дана изгледао Владивосток. Врхунац славља било је подизање заставе Победе на аеростату изнад залива Златни рог. „Заслепљујући зраци рефлектора уперени са оближњих брежуљака у једну тачку и завијорену црвену Заставу победе изнад залива. Било је то нешто потпуно невероватно, порука с неба. На висини је дувао ветар и развио заставу према граду у пуним њеним димензијама и блиставо црвеној боји платна“.

Москва

Николай Ситников/ТАСС

Многе војнике Црвене армије вест о капитулацији Немачке затекла је директно у борби. Морнарички пешадинац Балтичке флоте Павел Климов у мају 1945. године био је у западној Летонији, где се држала велика непријатељска група. „Нама су Немци први дали до знања да је рат завршен. Кретали смо се обалом. Дуж немачких ровова чула се бука и клицање, али нама у први мах није било јасно о чему се ради. Испоставило се да су они сазнали да је рат готов. Ми смо убрзо на основу ватромета и пуцања у ваздух схватили да је крај. А онда смо преко радија добили наредбу да прекинемо операцију. Радост је била огромна“, сећао је Павел Фјодорович.

Трг Мајаковског, Москва

Елизавета Игнатович/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

На Црвеном тргу у Москви увече је уприличена величанствена паљба. Тридесет артиљеријских плотуна из хиљада оруђа, праћени зрацима упереним из 160 рефлектора и испаљеним разнобојним ракетама. Јасен Засурски касније се сећао тих тренутака. „Из неких разлога упамтио сам како су плотуни плашили јата врана. Како би се зачули, оне су уз крике летеле иза Кремаљских зидина и кружиле у ваздуху као да су се радовале заједно са нама, све је предивно изгледало“.