Жега обрала кукуруз

ДУГОТРAJНA суша и изузетно високе температуре ваздуха током већег диjела jула наниjели су огромну штету у пољопривреди Републике Српске. Наjвише jе страдао кукуруз, коjи jе на ораницама Српске традиционално наjзаступљениjа ратарска култура, а штете - истина, нешто мање - евидентне су и на засадима поврћа, као и у воћњацима.

Пољопривредни стручњаци процjенили су да jе очекивани род кукуруза на већини њива већ сада преполовљен, док на парцелама са плићим ораничним слоjем и нижим нивоом подземних вода, практично, неће бити никаквог рода. Чак ни киша, коjа jе jуче почела да пада, више не може да помогне опоравку кукуруза, на коjем су се листови осушили од кориjена до метлице. Обилниjе падавине би jедино добро дошле усjевима засиjаним на квалитетниjем земљишту и уз риjеке, гдjе се колико-толико одржала вегетациjа, jер би оне - ако ништа друго - сприjечиле даљи пад приноса, истакли су стручњаци.

Кукуруз jе угрожен у наjвећем диjелу Републике, а нарочито на подручjу Сембериjе, гдjе jе током jула пало тек око 35 литара кише по квадратном метру. Према риjечима пољопривредних стручњака, дневна потреба кукуруза за водом jе око четири литра по квадратном метру, а мjесечна потреба у jулу му jе требала бити до стотину литара воде по квадрату.

- Само приjе двадесетак дана, стање кукуруза на овом подручjу jе било такво да jе прогнозирано да би ово могла да буде натпросjечна година по приносу ове житарице - изjавио jе за “Глас Српске” стручњак Пољопривредног завода у Биjељини, Марко Скоко. Међутим у посљедњих петнаестак дана, додао jе он, врло високе температуре ваздуха - коjе су прелазиле и 40 степени Целзиjуса - и потпуно одсуство падавина, на лошиjим земљиштима довели су до сушења листа и циjеле стабљике кукуруза.

Због дуготраjне суше, коjа jе десетковала род кукуруза и осталих пољопривредних култура у Сембериjи, Скупштина општине Биjељина упутила jе Влади Републике Српске захтjев за проглашење елементарне непогоде.

Пољопривредни стручњаци процjенили су да ће приноси кукуруза, коjи jе у Сембериjи засиjан на око 28 хиљада хектара, бити умањени за половину, док на поjединим парцелама бербе неће ни бити.

Суша и тропске температуре ваздуха нису мимоишли ни подручjе добоjског и осталих региона, гдjе су - такође - евидентне велике штете на усjевима кукуруза, али и на осталим пољопривредним културама.

Драгиша Марковић из Aгенциjе за пружање стручних услуга у пољопривреди за подручjе добоjског региона изjавио jе да се на овом подручjу кукуруз осушио, па чак и стабла поjединих воћака. На неким парцелама, нарочито на онима на коjима jе оранични слоj плићи и испод коjег се налази шљунак, штете на кукурузу су готово стопроцентне. Поjединим усjевима кукуруза сада не би помогла ни киша, па стручњаци савjетуjу пољопривредницима да такве биљке искористе за исхрану стоке.

Додатни проблем ратарима на овом подручjу представља поjава биљних болести и штеточина, а посебно кукурузне златице, коjа jе напала кукуруз на парцелама уз риjеке Саву и Босну. Овдашњи пољопривредни стручњаци кажу да би ова биљна штеточина могла да смањи принос кукуруза за додатних неколико десетака процената.

Суша и jулска врелина узели су данак и на многим њивама на подручjу Лиjевче поља, а кукуруз - и то сjеменски - страдао jе и на огледним и производним парцелама Пољопривредног института Републике Српске у Бањоj Луци.

Вршилац дужности шефа Завода за кукуруз при овом Институту, мр Славко Радановић, потврдио jе jуче нашем листу да jе стање разних хибрида сjеменског кукуруза на око 65 хектара “катастрофално”.

- Штета jе готово стопроцентна, а усjеву ниjе помогло ни наводњавање, коjе jе вршено на површини од око десет хектара, jер jе усљед енормно високих температура ваздуха полен практично спаљен, па ниjе могло да дође ни до оплодње кукуруза. Подсjетио бих да jе од 50 до 80 радника пуних 14 дана свакодневно радило на закидању метлица кукуруза, али jе - очигледно - таj труд био узалудан. Више од десет дана на парцеле се улазило у пет часова уjутро, а да при томе ниjе уочена нити jедна кап росе на биљкама - изjавио jе мр Радановић.

Оваj стручњак за кукуруз додао jе да jе - за сада - тешко прецизниjе одредити насталу штету на усjевима кукуруза на простору циjеле Републике Српске. Међутим, према нешто слободниjоj процjени, суша и високе температуре већ су одниjели око 50 одсто очекиваног овогодишњег рода ове важне житарице, а сасвим jе извjесно да ће штета бити и већа.

РAТAРИ

Према првим, додуше незваничним, процjенама штета само на кукурузу у Сембериjи већ jе премашила 20 милиона марака, док ће индиректна штета бити знатно већа. Таква штета осjетиће се првенствено у сточарству, jер ће недостаjати кукуруз за исхрану стоке.

У већем диjелу Српске циjена кукуруза већ jе скочила на рекордних 50 фенинга по килограму, због чега су многи семберски, али и ратари у осталим подручjима Републике, прилично забринути, jер се прибоjаваjу да неће имати чиме да прехране стоку.

Они се, како кажу, надаjу да ће им републичко Министарство пољопривреде и Влада пружити помоћ, како би бар донекле ублажили тешке посљедице jулске суше. С друге стране, у Министарству пољопривреде Српске истакли су да прате ситуациjу и сагледаваjу насталу штету и да ће се тек послиjе анализе опредиjелити шта и како чинити како би помогли пољопривредним произвођачима.

ДУВAН И ПОВРЋЕ

Jулска суша озбиљно jе угрозила и засаде дувана и соjе у Сембериjи. Дуван jе, иначе, засиjан на око 385 хектара.

Повртларске културе у овом диjелу Републике Српске су у нешто бољем стању, jер су пољопривредници - коjи се баве њиховим узгоjем - обезбиjедили квалитетне системе за наводњавање.

ЗAХЛAЂЕЊЕ

Захваљуjући продору хладног ваздуха, коjи се из Сjеверне Европе креће преко Балканског полуострва, Републику Српску jуче jе захватио талас дуго очекиваног захлађења са кишом.

Према прогнозама метеоролога републичког Хидрометеоролошког завода, неоубичаjено хладна jутра за ово доба године задржаће се до суботе. Током наредна три дана - дакле, у идућу недjељу, понедjељак и уторак - наjављено jе сунчано и, постепено, топлиjе вриjеме.

Наjнижа jутарња температура на jугу Херцеговине током ове седмице износиће од шест до 16 степени, док ће се наjвиша дневна кретати између 19 и 33 степена Целзиjуса.