С. Стојичевић: Невладин сектор је постао „пета власт“ у Србији

Медији су још тужнија прича. Због недостатка простора довољно је навести само једну очигледну чињеницу: иако је велика већина грађана Србије данас против уласка у ЕУ – не постоји ниједан иоле већи електронски медиј који заступа ставове ове већине! Штампани медији који заступају ставове већине народа се могу побројати на прсте једне руке!

 

— Буџетска линија 481 је ознака за књижење дотација и грантова друштвеним организација у буџетима. Она се односи на грантове које држава и буџети самоуправа дају невладином сектору и још неким друштвеним организацијама и корисницима. И у томе у принципу нема ништа спорно. Али само у принципу. Овде је проблем што је смисао донација под утицајем невладиног сектора постао потпуно изврнут и деструктиван. Ова линија је постала легалан начин финансирања америчких мрежних утицаја у Србији. Одлуку ко ће бити дотиран доносе органи власти у страху од невладиног сектора који је постао практично „пета власт“ или нека врста реинкарнације „идеолошке управе“. Пре 10-15 година, грантови за „невладин сектор“ и његову деструктивну делатност су долазили само из иностранства док данас већ сама држава Србија практично финансира своју разградњу под идеолошком управом страних мрежа.

 

Ако на пример нека локална самоуправа треба да бира коме ће дати новац из буџета: удружењу добровољаца из ратова 90-их или лезбејско-феминистичкој НВО – а председница Владе, госпођица Брнабић, треба идућег месеца да одлучује о неком инфраструктурном пројекту у тој општини – шта мислите коме ће општина доделити грант?

 

— Нашу Цркву већ и генерали НАТО отворено називају проблемом у остваривању њихових планова на овим просторима. И велика средства улажу у нападе на јединство СПЦ а и у одвајање цркве од народа. Медији у њиховом власништву немилице нападају цркву већ годинама. Невладине организације финансиране са Запада сада већ отворено нападају и провоцирају Цркву. Сетимо се само недавних „перформанса“ испред Патријаршије са крвавим мантијама и са везивањем љубичасте кецеље на споменику блаженопочившем патријарху Павлу. И ове акције чак и саме учеснице називају буквално тако – провоцирањем!

 

Али све су то само видљиве акције које имају за циљ да скрену пажњу јавности са операција базираних на ефектима које су усмерене на јединство Цркве. Прави и рушилачки удари су далеко перфиднији и пажљиво планирани са фокусом на психолошку манипулацију унутар-црквеним групама.

 

У књизи, ја сам навео само неколико примера ових манипулација: бившим владиком Артемијем, ваљевско-грачаничарима, деканом и професорима Православног богословског факултета (ПБФ) који су били финансирани од стране Сорошеве фондације „Отворено друштво“, студентима ПБФ који добијају новац од немачких фондација за дружење са омладином ЛДП и ЛСВ, (звучи невероватно али је истинито да добијају по 100 евра месечно).

 

Али то ни изблиза није све. Тај малигни утицај Американаца се наставља. Амерички мрежни оператери су увелико пустили своје пипке према ПБФ, а највише их интересују управо студенткиње и професори и студенти који себе препознају као „модерни слободоумни богослови“. То су две уже групе за које је процењено да су најподложније утицају и да је могуће њима манипулисати. На пример, ја у књизи наводим чињеницу да већ постоје отворени грантови са Запада а преко грант-оператера из Хрватске за сваку теолошкињу из Србије која је спремна да ради на женским питањима. У Србији већ постоје пројекти „женско богословље“ и на тим пројектима су већ ангажовани православни богослови.

 

У овом тренутку најопаснији „фронт“ против СПЦ је „либерално православље“ што је већ идеолошки пројекат. Делимично отворено, а већим делом индиректно се „упумпавају“ средства у тај пројекат који по америчким плановима у будућности може довести до још једног раскола у СПЦ. Група владика и професора ПБФ је пре коју годину отворено изашла са петицијом за заштиту Дарвина и отворено изјавила да себе виде пре свега као „научнике“ а не као богослове. Практично је декларисала своју умреженост са „научном заједницом“, а припадност Цркви ставила тек на друго место (могло би се рећи као „научници који су моментално запослени на ПБФ“ а сутра могу радити и другде. Наравно, не мора се ни говорити какву подсмешљиву реакцију је ова самоспознаја и ово „самодекларисање“ „научника-богослова“ изазвала у самој научној заједници, а посебно код, на пример, техничких наука!). Медији координирано нападају једну групу владика а промовишу другу. Из ко зна којих и каквих извора се појављују средства за рад разних псеудоцрквених сајтова и медија који промовишу малигни утицај „христо-слободара“ како би се могла назвати ова богословска тенденција.

 

Мислим да ми обични мирјани, у нормалним околностима, не бисмо ни у ком случају требали да се мешамо у међусобне односе владика. Али такође мислим да овде није реч о неколико „богослова који имају кризу средњих година“ или су мало понесени титулама већ је реч о малигном мрежном утицају страног фактора на нашу Цркву. И мислим да је у овом конкретном случају дужност сваког од нас да на то скрене пажњу. Тим пре што највероватније да ови људи још увек нису у потпуности уплетени и преобраћени већ је то жеља да се буде медијски експониран и „у тренду“. Наша Црква је већ мајчински реаговала смењивањем неких од тих људи са професорских катедри да би се барем колико-толико смањио утицај тог погубног тренда на студенте ПБФ. Желим да верујем да ће и ово што пишемо о мрежним манипулацијама њима донекле отворити очи.