„Србија упркос све већем притиску остаје посвећена свим споразумима о сарадњи у војно-техничкој сфери са Русијом“

15.04.2021. год.

Руски амбасадор у Београду Александар Ботан-Харченко дао је интервју за РИА Новости. Преносимо његов део.

Према споразуму о војно-техничкој помоћи између Москве и Београда, руска страна такође треба да пребаци у Србију преко десетак тенкова Т-72МС и оклопних возила БРДМ-2. Када се очекује да пошиљка стигне и који су још кораци планирани?

- Опрема је прошла контролу квалитета у Русији, биће транспортована у Србију. Све се дешава планирано, пошто постоје посебни услови испоруке војне опреме, то се не може учинити брзо.

Медији су сугерисали да постоји политички тренутак повезан са суседном Бугарском, спољни притисак на Србију, који је спречава у овом питању.

- Извршен је притисак на Београд, то се тиче војно-техничке сарадње уопште. Не из Бугарске, наравно, већ са Запада - Сједињених Држава, водећих земаља Европе, читаве ЕУ, по питању сарадње Србије са Русијом у овој области. Нарочито из Вашингтона. Тај притисак није данас настао. Али чак и у овим условима, ми настављамо да комуницирамо, србска страна се непрекидно залаже за њен развој. Суштинска ствар је да се наше везе на пољу војно-техничке сарадње одвијају стриктно у оквиру међународних норми и никоме не представљају претњу.

Раније су најављени планови за отварање представништва Министарства одбране Руске Федерације у Србији, које би подржало ову сарадњу, да ли се они спроводе?

- Понављам, Србија, упркос све већем притиску, остаје посвећена свим споразумима о сарадњи у војно-техничкој сфери са Русијом. Међу њима је и отварање представништва Министарства одбране Русије у Београду. Коначно одобрење докумената је у току. Мислим да ће се о свему одлучити до краја године. Говоримо о неколико специјалиста који ће координисати војно-техничком сарадњом. Остају сви планови за развој ових веза, снабдевање опремом са наше стране. Србија непрекидно јача своју одбрамбену способност. То је њен суверени посао. Схватамо да је то неопходно с обзиром на ситуацију у региону. У исто време Београд је оријентисан на нас, и то је добро.

Како Русија у целини процењује динамику преговарачког процеса између Београда и косовских Албанаца и да ли постоји неки начин или механизми да Руска Федерација учествује у тим преговорима?

- О динамици не треба говорити. Једноставно не постоји, преговори стагнирају. Запад се осврнуо на чињеницу да је то повезано са изборима, формирањем привремених институција власти у Приштини, али сада су оне формиране, изабрани су такозвани „председник“ Косова и дијалог неће започети на било који начин. Изјаве које чујемо из Приштине не доприносе конструктивном развоју процеса.

Одсуство нормалних преговора резултат је чињенице да на Приштину нема неопходног спољнополитичког притиска, углавном се врши притисак на Београд. А у Београду очекују нову рунду притиска под изговором да је неопходно постићи „нормализацију“ под условима косовских Албанаца, што значи признавање Косова. Од Приштине се истовремено ништа не тражи, иако су они дужни да испуне раније постигнуте споразуме о стварању Заједнице србских општина на Косову. Поред тога, решење би требало да се спроведе на основу међународног права, Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а. Досадашње искуство показује да, док се то не догоди, неће бити стварних преговора. Биће времена за одржавање, неких празних рунди дијалога „за представу“.