„Априлски лет“: Представљен документарни филм о бомбардовању Трећег рајха од стране Краљевског ваздухопловства

09.04.2021. год.

Поводом осам деценија од Априлског рата и мало познате чињенице да је истог тог 6. априла Краљевска авијација бомбардовала Трећи рајх, односно циљеве у Аустрији, а потом у Мађарској, у Дому културе "Србија" у Новој Тополи, недалеко од некадашњег аеродрома Ровине у Републици Србској, свечано је представљен документарни филм "Априлски лет" аутора Милана Пилиповића који сведочи о херојском подвигу пилота Краљевског ваздухопловства, a који су полетели и бомбардовали Трећи рајх.

Цела прича је кренула и највеће заслуге да се о овој историјског чињеници сазна у широј јавности има историчар Александар Огњевић који је до ових података дошао истраживајући архиве у многим земљама и објавио их у својој књизи.

историчар Александар Огњевић

- Налазимо се на месту где се пре 80 година одиграо један читав сплет, и низ догађаја, за којe се, истe тe догађајe мало или нимало није знало. Стицајем околности, дугогодишњем истраживањем, посећивањем и обиласцима светских и домаћих архива, као и многим разговорима и савременицима тих дешавања, њиховим породицама, наследницима, дошло се до једног материјала који је сукцесивно објављен прво у "Ратном дневнику", а потом у две књиге о употреби авиона "Бристол Бленхајм" и "Харикен" којима су били наоружани 8. Бомбардерски пут и 4. Ловачки пук 2. Мешовите ваздухопловне бригаде Ваздухопловства Краљевине Југославије. 4. Ловачки пут је био базиран на летилишту Босански Александровац, а 8. Бомбардерски пук на летилишту Ровине, односно Нова Топола. Први пут сам у овом крају и морам да будем искрен, да сам готово сигуран, ако не стојимо баш на самом аеродрому о коме причамо, онда смо бар на његовом периметру. Подвизи без икакве патетике, ако тако могу да кажем, против вишеструко надмоћног непријатеља, можда би данас чак рекли беспредметне борбе једног одабраног, да не кажем елитног кадра, какво представља ваздухопловство сваке војске, није спречило пилоте 8. и 4. Пука да ступе у борбу са далеко, далеко надмоћнијим непријатељем. Били су то школовани и утренирани људи и потпуно свесни шта је у том тренутку представљала немачка војна машинерија. То их ни једног тренутка није спречило да полете и изврше свој задатак према Отаџбини, према самима себи, према својим породицама, приложивши притом ултимативну жртву, своје животе. Нису заслужили победници после рата да њихову жртву гурну у неку потпуну маргину, да не кажем у заборав.

"Ратни Дневник" Александра Огњевића

Данас смо овде да покушамо, и сигуран сам у то, да ћемо исправити ту неправду. Завршићу ово излагање изјавом командира 18. Ескадриле 8. Бомбардерског пука, капетана прве класе Владимира јовичића, који је пред полазак на несрећни лет према Мађарској где је оборено седам авиона и погинуло 22 припадника Ваздухопловства Краљевине Југославије, окупио своје људе пред полетање и рекао:" Господо, боље је један дан живети као лав, него сто година као овца.", рекао је Огњевић.

Промоцију филма је својим присуством увеличао и брат од тетке пилота Ивана Салевића, потпуковник у пензији Војске Републике Српске, добровољац из Србије, Свето Савићевић.

Брат пилота Ивана Салевића, Свето Савићевић

- Иван Салевић је мој брат од тетке. Када сам био мали, више пута сам био код његове куће у Чачку, а онда у Београду. Били смо поносни да видимо човека који лети, јер је то за нас као децу било недокучиво да човек лети горе у авиону и како он изгледа. Били смо сретни да са њим причамо, да се поздравимо. Он би нас потом помазио по глави... Касније, негде око 1960. године он је довео синове код нас у Рашчиће код Ивањице па би били скупа ту и заједно се играли током распуста. Није нам причао о подвигу и слично. Рекао нам је да је завршио за пилота и да лети авионима, али ништа детаљније није причао. То што су они урадили 6. априла моје је велико осећање поноса, да је неко из наше фамилије нешто тако урадио, а поготово што се то након толико година открило, шта се све дешавало на овим просторима и ко је све учествовао у томе. Све честитке организаторима и покретачима ове иницијативе да се сними филм, рекао је Свето Савићевић.

Промоцији филма је био присутан и синовац једног од пилота Краљевске авијације, Ивана Салевића, ветеран 63. Падобранске бригаде Саша Савићевић, који је такође заслужан да о овом подвигу сазна шира јавност, јер је историјску чињеницу коју је открио историчар Александар Огњевић и написао у својој књизи, проширио у медије. За успехе деде стрица пре неколико година сазнао је из књиге Александра Огњевића "Бристол Бленхајм - неиспричана прича".

Свето и Саша Савићевић, рођаци пилота Ивана Салевића

Такође, други синовац Ивана Салевића, Вања Савићевић, припадник РВ и ПВО Републике Српске присуствао је промоцији филма, не кријући задовољство овог првог, по његовим речима, не и јединог пројекта којим ће будући нараштаји бити упознати за делима њихових предака.

Аутор филма Милан Пилиповић је рекао да су премијером филма "Априлски лет" хтели на симболичан начин да пренесу подухват Краљевског ваздухопловства.

- Филм је сниман у изузетно тешким условима због пандемије коронавируса, али смо већину онога што смо планирали, завршили до краја. То је прича о више од 40 пилота Краљевине Југославије који су из Лијевча поља бомбардовали Трећи рајх, имали више од 200 налета, и веома инфериорни у војничком смислу, били супериорни у моралном. Послали су поруку која одјекује већ 80. година. Страдало је седам посада са 21 пилотом, али то није поколебало дух Краљвског ваздухопловства, каже Пилиповић.

Иван Салевић

пилот Иван Салевић

Иван Салевић је рођен у селу Добри До на планини Голији, општина Ивањица од оца Чедомира и мајке Савете Савићевић. У детињству сели у Трнаву код Чачка. Као припадник 8. бомбардерског пука учествовао је у неколико акција у Априлском рату 1941. При једном од летова, када је вршен прелет са матичног аеродрома Боронгај код Загреба, пилот бомбардера врши принудно слетање поред Карловца због наводног нестанка горива. Ивана заробљава тада већ НДХ жандармерија, која чека немачку војну патролу да га зароби. Командант жандармеријске станице уписује у забиљежбу да је Иван хрватски пилот и пушта га. Иван одлази у Ријеку на тадашњу територију Италије, где живи илегално. На позив партизанског покрета прикључује се истом и постаје један од оснивача чувене Партизанске ескадриле, у којој је био наставник и организатор летења. Иванова јединица после напада немачке војске на исту у Ливну, одлази преко Хвара за Италију, па за Египат, на преобуку у РАФ (Краљевско ратно ваздухопловство Велике Британије). На свом путу према Египту, био је сведок погибије Иве Лоле Рибара на партизанском аеродрому у Гламочу.

Фото: Александар Огњевић

У међувремену послије договора између Тита и Стаљина, сви пилоти копненим путем одлазе из Египта у Русију, где су имали обуку на авионима Штурмовик.

Фото: Александар Огњевић

1944. године Иван се враћа као комадант 2. Југословенског ваздухопловног јуришног пука, сачињеног од Штурмовика (IL2) у Југославију и учествује у борбама за њено коначно ослобођење.

фото: Александар Огњевић

Током службе у РВ обављао је веома деликатне и одговорне послове као руководилац оперативног сектора. Службу је завршио као начелник кабинета команданта РВ и ПВО Југославије. Умро је 1974. године.