РТ: „Предуго су САД биле жандарм“: Шешељ о бомбардовању Југославије и приближавању Србије Русији

29.03.2021. год.

Сједињене Државе су предуго биле светски жандарм, а Србија заузврат треба да се што више интегрише са Русијом. То је у интервјуу за РТ изјавио бивши потпредседник Владе Србије и лидер Радикалне странке Војислав Шешељ. Политичар је говорио и о распаду Југославије, односу Срба према НАТО-у након бомбардовања 1999. године и процесима за признавање руског Крима на међународној сцени.

- Пре свега, желео бих да Вам изразим своје поштовање. Драго ми је што вас видим у Београду. Имамо једног заједничког пријатеља - писца Едварда. 17. марта је било тачно годину дана откако га више нема. Јесте ли га добро познавали?

- Овде је био наш гост крајем 1991, почетком 1992. године. Путовао је у Републику Српску. Организовао сам му једну вечеру овде у Београду, разговарали смо, два-три његова романа објављена су у Србији. Овде је био веома популаран, као и на Западу. После тога сам неколико пута путовао у Русију, али га никада нисам упознао. Нисам избегавао сусрет, волео бих да се је указала прилика да се га упознам, али није.

- Едуард се увек сећао свих ових србских сусрета до краја живота.

- Био је веома добро примљен у Србији, у Републици Србској, посећивао је борце на тамошњем фронту, давао изјаве у знак подршке србском народу и зато су га Срби, рекао бих, заволели.

- Ви сте један од ретких политичара који се још увек сећа времена Југославије, стекли сте пуно искуства и сада, имајући то у виду, можете ли дати анализу те ситуације. Да ли сте рачунали на објективност Хашког суда кад сте тамо стигли?

- Не. Знао сам да је то суђење крајње пристрасно. Пред очима сам имао суђење Слободану Милошевићу, које сам пажљиво пратио пре одласка тамо, и знао сам шта ме чека. Али све време сам био уверен да могу да победим и да ћу изаћи као победник. И победио сам.

- Да постоји прилика да се све понови изнова, да ли бисте нешто променили како не бисте завршили пред судом?

- Не, имао бих много више искуства и био бих много ефикаснији. И постигао бих много боље резултате.

- Реците ми, како се догодило да је Радован Караџић изручен?

- Издао га је велики издајник србског народа Борис Тадић, када је био председник републике. Издао је Стојана Жупљанина, Радована Караџића, Ратка Младића и Горана Хаџића. Један је од највећих србских издајника, заједно са Зораном Ђинђићем, који је претходно издао Милошевића и неколико других Срба.

- Да ли су му обећали нешто за то?

- Исплата Зорану Ђинђићу износила је пет или десет милиона долара за изручење Милошевића. А шта је било за Тадића, не знам. Већ сам био у Хагу. Али Зорана Ђинђића је стигла Божја казна.

- Што се тиче Милошевића, у Србији сада постоји одређена идеализација Милошевића, али да ли је и Милошевић направио озбиљне грешке? Реците нам о феномену бившег председника.

- Милошевић је направио много грешака, заиста јесте. Имали смо периоде блиске сарадње и коалиције, али имали смо и периода сукоба. Али заиста ценим и поштујем оно што је Милошевић радио у Хашком трибуналу и мислим да је тамо умро бранећи Србију и Србе. Заиста ценим то. Мислим да заслужује велики споменик у центру Београда. Наравно, често сам говорио о грешкама, објављивао сам те говоре и у својим књигама.

- Питаћу директно: Ко је крив за распад Југославије?

- Немачка и Ватикан. Хрвати су то желели, Словенци. Они су коришћени као алат. Тада су западне снаге пратиле Немачку и Ватикан. Бивши амерички амбасадор у Ватикану Мелади је одиграо подмуклу улогу, значајно утичући на промену америчке политике. Прво су Американци били против распада Југославије, али под његовим утицајем направили су заокрет. Мелади је објавио књигу о својим данима током боравка у Ватикану. И он отворено признаје све своје активности.

- Колико знам, Горбачов је ту такође одиграо улогу када је дозволио да се уједине Источна и Западна Немачка.

- На несрећу, Горбачов је највећу штету нанео Русији, а тиме и Србији. Није ми жао што је он укинуо комунизам у Русији, али штета што је његова политика довела до пропасти државе. А онда је то завршио Борис Јељцин. О томе је говорио отворено. Верујем да је Јељцин један од највећих издајника руског народа. Совјетски Савез је могао да настави да постоји без комунистичке диктатуре. И ниједан народ није искрено желео распад Совјетског Савеза, осим, можда, балтичких народа.

- Ипак, идеологија је била нека врста везивног елемента и у Југославији и у Совјетском Савезу ...

- Да, и идеологија, али народи су научили да живе заједно. Тај режим је заиста био тоталитарни, али је еманциповао народе централне Азије, довео их до европске цивилизације, али није био против њихове вере, поштовао је њихову веру. То значи много. Као што видите, сада панисламизам најтеже од свих продире у ове средњоазијске земље, јер му нису склоне. Они граде цивилизовано цивилно друштво, али такође негују своју веру, која нам, наравно, не смета. Ниједна вера нам не смета ако поштује хуманистичке вредности. Ми Срби у овом смислу никада нисмо били изузетак.

- Има ли наде за потпуни повратак Косова? И под којим условима?

- Не, Американци поново врше притисак на нас, тражећи признање независности Косова. Мислимо да се то неће догодити. Пре свега се надамо подршци Русије, затим Кине. Кина избегава војну интервенцију на европској територији, али њена економска помоћ и инвестиције су драгоцене, посебно с обзиром на то да је спасила две топионице од уништења - Смедеревски металуршки комбинат и топионицу бакра у Бору. И овим су повећали извоз Србије. Некада смо трошили милијарде само на исплату зарада радницима. Али Русија нам пуно помаже и у војном и у политичком погледу, помогла нам је у наоружавању наше војске. Наша војска је сада много јача него пре осам година. Проосмански прозападни режим играо је за уништење, а сада се војска брзо опоравља.

- Да ли мислите да су војска под Слободаном Милошевићем и војска сада једнаке?

- Милошевић је имао проблема са комунистичком војском, која је била антисрбска. Међутим, од 1992. године, од тренутка када је преузео контролу над војском, до 1998. године, ми смо је унапредили. 1999. године, када је почело бомбардовање, имали смо јаку војску, али нисмо имали савремено наоружање ПВО. Имали смо огроман број тенкова, оклопних возила, људи спремних за борбу, добрих официра, па се НАТО није усудио да изврши инвазију са копненим трупама.

А онда су прозападни режими Зорана Ђинђића, Коштунице, Тадића све упропастили. Ми смо практично били остали без војске. Вучићев режим то поправља. Знате, Вучић је некада био члан наше странке. Кад сам био у Хагу, напустио ју је. Међутим, упркос томе, подржавамо све његове добре подухвате - савез са Русијом, Кином, куповину оружја, инвестиције. Тврди да никада неће признати независност Косова и држимо га за реч.

- Да ли мислите да је Вучић проруски или прозападно оријентисан?

- Они су на власт дошли као прозападњаци. Али Вучић је, када је био с нама, био проруски расположен. Пореклом је из русофилске породице. Знам његовог оца и мајку. Отац му је велики русофил. Вучић се уплашио кад су јавили да се враћам из Хага, да ме Американци шаљу да га свргнем. Не, дошао сам и критиковао режим. Иако сам утицао да свргнем Томислава Николића. Био је велика будала и одмах се спетљао са криминалцима. Али што се тиче Вучића, заузео сам конструктиван став. Од 2015. надаље је постајао све отворенији проруски настројен. Према мом мишљењу, није довољно, али се постепено креће у овом правцу. Добио је високу награду од председника Владимира Путина.

- Да ли је у догледно време могућ долазак прозападне, про-НАТО владе у Србију?

- МОгуће је. И стално упозоравам Вучића, критикујем оне министре који су прозападно оријентисани. Те странке не могу добити подршку народа. Али проблем је у томе што ако Вучић буде уклоњен, онда ће на власт доћи прозападни људи, то је опасно. Због тога нема потребе да се такви људи држе у влади.

Да ли бол од бомбардовања Југославије 1999. године то одвраћа?

- Већина Срба је против Европске уније. Пре свега, представници националних мањина залажу се за Европску унију. Наравно да има много Срба оријентисаних на Запад, али велика већина је против Европске уније, а 90% против уласка Србије у НАТО.

- Какав је тренутни положај Срба у косовским енклавама?

- Они највише негују наде у односу на Русију. Уверени су да Русија никада неће дозволити пријем Косова у УН. А то је за нас најважније. Морамо да ојачамо економију, стабилизујемо Србију, наставимо да обучавамо војску. И доћи ће тренутак да се то питање реши.

- Поменули сте да постављате задатак да спречите Косово да уђе у УН. Који се још посао ради на спречавању развоја ове квазидржаве?

- Косово никада неће бити озбиљна држава. У рукама је мафије. Режими се мењају, али једна мафија замењује другу. Многе земље повукле су признање. Надам се да ће их бити још више. Неки су признали (попут, на пример, Египта), али нигде не гласају за Косово у међународним организацијама.

- Зашто се, по вашем мишљењу, сада суди косовским милитантима?

- Покушавају да елиминишу линију која је била главна у рату. Сви су угрожени злочином и убиствима. По мојој процени, убили су много више Албанаца него цивилних Срба. Они им сметају. Важно је уклонити их из политике. Али мислим да их тамо неће дуго задржати. Они нису Срби да би у затвору служили 20, 30 и 40 година.

- О чијем трошку живи Косово?

- Углавном на штету средстава албанских гастарбајтера. Косово нема индустрију, врло мало пољопривреде, али то није довољно. Не могу прехранити своје становништво. Али они имају велику дијаспору и људи шаљу новац. И добијају велику помоћ западних земаља.

- Какве су перспективе за Србе који којима се суди пред Трибуналом и који су сада су у затвору? Можемо ли очекивати да буду пуштени или је ово прича затворена за Запад?

- Очекујемо да ће у једном тренутку Русија у Савету безбедности УН рећи: „Доста!“ И ставиће вето на даље финансирање Хашког трибунала. Мислим да је то једини излаз.

- Како генерално оцењујете односе Русије и Србије у овом тренутку, у овом историјском периоду?

- Да је наша странка на власти, процењујем да би била неупоредиво боља него сада. Сад је веза, наравно, добра, али могла би бити и боља. Повремено се догоди да нам неко поквари нешто у вези.

- Да ли знате нешто о судбини србских добровољаца који су се борили на страни народних република у Донбасу?

- Колико знам, нико није добио затворску казну. Иако постоји закон који забрањује такве активности.

- Дакле, влада се према тим људима односи с разумевањем?

- Са извесном толеранцијом. И ми србски радикали то подржавамо.

- Какви су односи између Украјине и Србије?

- Толерантни. Нажалост, Београд још није препознао да је Крим део Русије. Али боримо се да то што пре буде признато. Одмах смо, од првог тренутка, рекли да је Крим руски. Такође подржавамо и Доњецк и Луганск. Чак сам добио награду за своје залагање.

- Да ли је ситуација у Донбасу сада слична оној у Југославији деведесетих?

- Не, тамо је било много горе. Прво су Американци онеспособили све српске радаре и комуникационе системе, а онда су Хрвати кренули у напад. Донбас, Доњецк и Луганск имају подршку иза леђа. Мислим да Русија не би дозволила да људе гњече тенкови. Неће допустити због угледа и части. То је важан део руског народа, а и србског народа.

1751. дошло је до велике сеобе Срба из Аустроугарске у Руско царство. И населили су се на територији данашње Украјине. Читава област под данашњим Луганском зове се Славјаносербск. Када сам први пут био у Украјини, 1979. године, био сам на спомен гробљу ослободиоца Кијева и тамо сам видео многа србска имена. То су били познати официри совјетске војске. Поред тога, у Русији има много мојих рођака, чија су презимена Шешељ, чешће Шешељевич.

- Говорили сте током суђења у Хагу и рекли да је агресија НАТО-а на Југославију пролог сличне агресије на Русију. Да ли сте променили став по том питању?

- И данас мислим исто. Запад још није одустао од уништавања Русије ако му се укаже прилика.

- А политика санкција која се сада води, овај економски рат против Русије - мислите ли да је успешан? Да ли ће то нешто променити или не?

- Не. Није успешна. Колико знам, Русија је захваљујући овим санкцијама развила своју пољопривреду.

Зашто да увози из Европе, кад и сама може све што јој треба да произведе од хране? Лака индустрија. Раније је Русија заостајала. Имала је развијену тешку индустрију. Сада је развила лаку индустрију. То значи да су за њу санкције биле користан подстицај за даљи економски развој.

Колико је јака руска наука, према најнапреднијим борбеним системима, који су далеко супериорнији од америчких. Задовољан сам што савезништво Русије и Кине јача. И у једном тренутку Америка ће бити матирана. Наравно, ја сам против војног исхода. Али предуго је Америка међународни жандарм.

- Да ли мислите да Вашингтон и колективни Запад у целини могу покварити односе Русије и Србије?

- Они отворено захтевају да окончамо наше пријатељске односе са Русијом. Али данас српске власти још увек одбацују ове захтеве. Залажемо се за интензивнију везу. Ми смо за придруживање ОДКБ-у, за источноевропске интеграције.

Стога смо за то да се Србија што више интегрише са Русијом.

Наравно, сада се држимо своје индивидуалности - чланства у УН, унутрашње политике. Али ми смо за заједничку спољну политику, војску и монетарну политику. Због тога желимо да се интегришемо, попут Белорусије данас, још више.

- Сећам се да је уочи рата Милошевић желео да се придружи савезу Русије и Белорусије.

То сам највише промовисао у Влади Србије. Тада смо били у коалицији са Милошевићем. И отишао сам на чело делегације у Минск када смо званично затражили чланство. Тада смо добили статус посматрача, а чланство смо затражили неколико дана касније одлуком парламента Уније након почетка бомбардовања. Међутим, након пуча 5. октобра, нови председавајући Савета грађана, доњи дом савезног парламента Драгољуб Мичуновић послао је писмо у којем наводи да Савезна Република Југославија то одбија. Али није питао ниједног члана. Ми, србски радикали, бисмо то убрзали.

Неко каже да са Русијом не постоји територијална веза и да је то тешко. Шта данас значи територијална комуникација? Постоји ваздушна веза, постоји Дунав. Русија је једном прећутно закорачила преко чињенице да Румуни нису дозволили да се Србији испоручују тенкови дуж Дунава. Али Бугарска је то дозволила. Али ако то не дозволе ни једна ни друга земља, а руски авиони почну да нам достављају војну помоћ, ко ће их зауставити? Тако да ми то не смета. Само желим да будемо толико блиски да Русија брани Србију као себе, а Србија брани Русију на исти начин. Моја изјава коју непрестано понављам у Народној скупштини, на телевизији и на другим местима и србским радикалима: Србија је матица, а Русија мајка.

- Сада многи политичари, на пример Емануел Макрон, говоре о стварању европске војске, о чињеници да се НАТО блок исцрпео. Шта мислите како ће колективни Запад изгледати у будућности? Да ли ће остати Европска унија, хоће ли остати НАТО?

- Не, они ће се распасти. Да је Трамп остао, НАТО би пропао. И Трамп ће се вратити.

А Европска унија је већ почела да се распада. Никада се неће опоравити од изласка Велике Британије. Мађари су све незадовољнији, Италијани, Шпанци. Чак и Пољаци. Пољаци су увек непријатељски расположени према Русији. А то је зато што немају политичку памет. Русија нема притужби на Пољску. Стаљин је прецизно дефинисао пољске границе. шта је украјинско, шта белоруско, а шта пољско. Пољска ће имати проблема са Немцима, који никада неће прихватити губитак Шлезије, Данцига и других делова. А ако некоме треба савез са Русијом, то су Пољаци. Али њихова католичка вера развила је такву мржњу према Русији коју је тешко искоренити.

Замислите какав би напредак сада постигле Литванија, Летонија и Естонија да су се придружиле Руској Федерацији. Једноставно би процветале. Имају добар географски положај, Русија би тамо улагала и све би напредовало. И тако се боре за малу помоћ са Запада, која ће понекад бити, а понекад не. Чешће неће бити.

- Шта би требало да буде праведни мир на Балкану?

- Поштен свет је тешко постићи. Дуго га нећемо достићи. Слободна Република Србска Крајина, Босна и Херцеговина за повратак Црне Горе. Срби живе у Црној Гори. Поново интегришите Косово. Тек тада би постојао овај праведни свет.

Замислите какав би напредак сада постигле Литванија, Летонија и Естонија да су се придружиле Руској Федерацији. Једноставно би процветали. Имају добар географски положај, Русија би тамо улагала - и све би напредовало. И тако се боре за малу помоћ са Запада, која ће понекад бити, а понекад не. Чешће неће бити.

- Шта би требало да буде праведни мир на Балкану?

- Поштен свет је тешко постићи. Дуго га нећемо достићи. Слободна Република Србска Крајина, Босна и Херцеговина, да се врати Црна Гора. Срби живе у Црној Гори. Поновна интеграција Косова. Тек тада би постојао праведни свет.

Извор: Игор Молотов, РТ