Неразумну Ирску убедили да узме новац

До јучерашњег дана ирско руководство је имало један одговор на сва убеђивања: ни за сва блага света. Аргумент: до јуна 2011. године земља ће издржати на своја средства, без страних позајмица. А даље – како буде. Али врх ЕУ је убедио Даблин да узме кредит из стабилизационог фонда ЕУ и ММФ. Величина – 70, 80 или чак 100 милијарди евра – сума засад непозната. О разлозима који су натерали једну страну да одбија, а другу да јој мал те не силом нуди кредит у прилогу посматрача Сергеја Гука и експерта Бориса Рубцова.
 

Острвска република је имала своје разлоге да пада у нове дугове. Затражиш помоћ од Вашингтона и Брисела и реци збогом финансијској независности. Одмах долазе њихови емисари који ће контролисати сваки корак. Без њихове дозволе се не може одлучивати о буџету, о величини пореза за бизнис. За сад Даблин привлачи стране инвеститоре процентном стопом од 12,5% (просечна у ЕУ је 20%). Ови услови се допадају посебно Американцима, који журе да уложе у економију острва своје доларе. Сада ће ревизори сигурно натерати Ирце да се изједначе са општим стандардом. Они ће диктирати Даблину оштру стратегију смањења државних расхода. Натераће их да промене олакшани режим за финансирање локалних банака. 20 од 32% дефицита БДП се појавило на рачуна кредитних института.
 

Данас банкарски систем Ирске опстаје захваљујући Европској центробанци. Али она је објавила ових дана да супсидије не могу бити бескрајне. Отпадају и међународна финансијска тржишта. Тамо је могло да се позајми, али имајући у виду прединфарктно стање Ирске, само са људождерском каматом: таква је цена ризика.
 

Није само Ирска главобоља за Брисел. Како се каже у саопштењу европских министара финансија, ради се о стабилности ЕУ и еврозоне. Опасност од ширења „ирског вируса“ се оцењује у Бриселу као висока. И зато је било потребно на било који начин убедити Ирску да узме кредит. Хоће ли ЕУ морати да баца гуму за пливање и другим земљама које имају проблеме, као што су Португалија и Шпанија, празнећи при том свој стабилизациони фонд?
 

Питали смо за мишљење професора Бориса Рубцова, заменика шефа катедре за хартије од вредности и финансијски инжињеринг Финансијске академије.
 

То није искључено, иако позиција Шпаније је много боља од Ирске или Португалије. И ако буде било потребно да се Шпанији пружи таква помоћ, онда неће издржати никакви стабилизациони фондови. Али ја не мислим да ће доћи до тога. У тој тројки – Ирска, Португалија, Шпанија – Ирска је најслабија карика. И њени проблеми су највећи. И очигледно да су они повезани не са радном спекуланата, већ са дубљим факторима, са веома брзим растом претходних деценија. Са гомилањем диспропорција, које су сад изашле на површину и долазе до изражаја. Зато ја не мислим да ствари стоје тако лоше, да ће се у таквим размерима пружати помоћ и Шпанији. Па и положај Португалије, са моје тачке гледишта, је бољи, од Ирске – рекао је експерт Борис Рубцов.
 

Према оценама европских експерата, за спасење ирских банака, које су пострадале на спекулацијама са некретнинама, биће потребно најмање 50 милијарди евра. Сада ће државе које желе да помогну прикупљати тај новац. За то ће бити потребно неколико недеља. Чак ни ЕУ не може за једну ноћ да прође цео круг са преврнутим шеширом.