Енергетски дијалог Русија-ЕУ: 10 година касније
Буквално уочи јубиларне конференције у Бриселу поводом десетогодишњице енергетског дијалога Русија-ЕУ чула се епатажна изјава званичног представника европског комесара за енергетику мадам Холцнер. Она је затражила да се промени напаћени споразум између Русије и Бугарске о изградњи гасовода Јужни ток да буде у складу са нормама ЕУ. Реч не ни мање ни више него о пружању једнаког доступа цевоводу енергетских компанија ЕУ. За сада је то пуцање у празно, каже директор Института за енергетику и финансије Владимир Фејгин. Слични став се налази у Трећем енрергетском пакету ЕУ – болоку законодавних аката који утврђују услове конкуренције на тржишту ЕУ. Али он ступа на снагу тек у марту 2011. гоидне. Ипак упозоравају нас: припремите се, биће непријатности...
Трећи енергетски пакет је сложени скуп докумената. Он доводи стране компаније у посебне услове на територији ЕУ. А једноставно ствара има проблеме, захтевајући да деле инфраструктурне видове делатности. Одвојено поседовање цевовода, подземних складишта, одвојено испоруке гаса, што није у нашим интересима, то је јасно. На пример, није у интересима Гаспрома који поседује капацитете у Европи. У докуметима има много других противречности, које крајње отежавају бизнис. И настаје ситуација попут оне која се завртела око цевовода Јамал-Европа у Пољској, око Игналинске атомске централе у Литванији, због захтева ЕУ да се она затвори, а колико само вреде махинације око Јужног тока! Сва ова питања треба да постану предмет разматрања у формату енергетског дијалога Русија-ЕУ. Али прво треба одредити: да ли смо стратешки партнери или не? Ако јесмо, хајде да примењујемо законодавство у максимално повољној форми и да стварамо заједничка правила игре на тржишту.
Питања израде међународне правне базе за сарадњу у енергетици на дневном су реду конференције у Бриселу. Као и теме формирања заједничког енергетског простора, развоја тржишта енергетике Русије и ЕУ, партнерства и модернизације руског горовно-енергетског комплекса, као и тешки проблеми транзита, формирања цена гаса. Учесник енергетског дијалога од 2000. године, доктор наука Станислав Жизњин на основу искуства зна: стране са тешкоћом налазе компромис, без обзира на то што...
Наши економски и политички интереси подударају се. Управо зато пре 10 година енергетски дијалог је покренут. Он се води у форми консултација у три тематске групе. Шта је пошло за руком а шта није пошло за руком да се учини протеклих година? У плусеве бих убројао наш допринос стварању механизама за рано упозоравање на могуће прекршаје функционисања енергетских система. Усвојен је специјални Меморандум. И од сада инциденти, попут оног који смо преживели 2009. када је украјинском кривицом прекинуто снабдевање Европе гасом, у суштини су искључени. Даље, у многоме захваљујући енергетском дијалогу пошло је за руком прећи на практичну реализацију пројекта Северни ток, припрему Јужног тока за изградњу. Растућим разумевањем објашњавам чињеницу што су руски стручњаци позвани на разраду енергетске стратегије ЕУ до 2050. године. Дијалог о енергетици постаје део механизма реализације програма Русије и Европе Партенрство за модернизацију. Шта је међу минусима? Није пошло за руком да се избавимо од формализма. Добре одлуке, дешава се, остају на папиру. Реална сарадња се одвија ван оквира дијалога, на билатералној основи, тачније међу компамнијама, појединим земљама. Затим, истина, одједном настају неслагања са неким унутрашњим правилима ЕУ. Одатле и атмосфера ризика. А енергетски пројекти увек подразумевају огромне инвестиције. За инветитора шта је најважније? Стабилност! Ако је нема, неће бити пројеката диферзификације маршрута доставе сировина, значи, никакву енергетску безбедност Европа неће видети.
Европа је за Русију највеће тржиште за пласман енергената, испоручилац опреме, помоћник у модернизацији горивно-енергетског комплекса. Русија је за Европу поуздани испоручилац енергетски чисте сировине, који се брине о диверзификацији маршрута за испоруку свог производа. Потребни смо једни другима. И ма колико говорили о уштеди енергије, обновљивим изворима енергије, извоз цевоводног гаса на континент ће се увећавати. Прорачуни показују: до 2030. године европљанима ће бити потребно плавог горива за 200 милијарди кубних метара више. Од њих најмање 100 милијарди ће отпасти на руски гас. Значи, потребни су нови цевоводи, нови договори. Али зелено светло за сарадњу даје се за преговарачким столом. Тако да очекујемо вести из Брисела са конференције поводом 10-годишњице енергетског дијалога са ЕУ...
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »