Да ли родитељи (не)морају да уче са децом?

Поред васпитача, учитеља и наставника важну улогу у образовању деце имају и родитељи. Међутим, пракса показује да је њихова помоћ у учењу понекад непотребна, али и сасвим погрешна.

У наставку откривамо да ли је потребно да родитељи уче са децом, на који начин и до ког узраста.

Помоћ родитеља је најважнија у млађим разредима

Како ће дете знати како се учи ако је тек кренуло у школу? Да ли ће озбиљно схватити школске обавезе и редовно писати домаће задатке? Ово су изузетно важна питања о којима мора размишљати сваки родитељ. Не можете очекивати од детета да унапред зна која правила и обавезе мора поштовати.

Јако је важно да на самом почетку будете подршка детету. Како је овај период кључан за прихаватање нових навика и обавеза, морате много пажње усмерити на дете. Важно је да му помогнете све док се оно не навикне и не ухода, али и онда када нешто не разуме или погреши.

Како можете помоћи?

У млађим разредима (од првог до четвртог) највећа помоћ родитеља је усмерена на учење слова, бројева, савладавање писања, читања или рачунања. У другом разреду таблица множења уме да буде изузетно тешка ученицима. Годинама уназад је деца савладавају уз родитељску помоћ, испитивањем и чувеним ставом да се мора знати у пола дана и пола ноћи. Уопште, помоћ из математике је јако важна у овим разредима, јер ако дете тада развије логичко размишљање, у старијим разредима биће спремно да самостално проблематизује, приступа задацима и успешно их решава.

Старији разреди: родитељи, не учите уместо деце!

Прелазак из млађих у старије разреде такође може бити проблем. Већи број предмета, обимније и теже градиво, више наставника – само су неке од потенцијалних потешкоћа.

И овде је помоћ родитеља важна, али не и пресудна. Старији разреди су најбољи пример где родитељи из жеље да помогну детету греше. На пример, дете је кренуло у пети разред и суочено је са три обимнија предмета – биологијом, географијом, историјом. Како се дотад није сусрело са лекцијама које су дугачке и по 3-4 стране, у којима је пуно важних, али и мање важних информација, настаје проблем.

Дете је збуњено, не уме да одвоји битне од небитних чињеница, не зна како се прави сажетак свега тога и најзад, пита се како ће све то да запамти. Онда следи помоћ родитеља који сами подвуку и извуку све битне дефиниције, појасне их детету и дословно их уче са њима. Тако деца стичу лошу навику која превасходно утиче на њихову самосталност у раду и учењу. Уместо да постану марљиви и радознали у школи, они ће изнова чекати да родитељи обаве пола посла учења. Крајњи резултат је лењост, пасивност и неуспех ученика.

Хоће ли родитељ моћи да цело дететово школовање на овај начин “помаже” детету? Да ли је то уопште потребно? Како то избећи?

Помоћ претворите у подршку

Ни у ком случају не навикавајте децу на горе наведен пример. Пронађите начин да будете уз дете, али да не обављате његове задатке. Не преузимајте улогу ученика, јер то нисте. Помозите свом детету у учењу, тако што ћете помоћ претворити у подршку.

Ево како то можете учинити:

Покушајте да му нпр. лекцију из историјте учините занимљивом. У зависности коју област учи, пронађите на интернету занимљиве фотографије, исечке из емисија, филмова или му испричајте занимљиве информације којих нема у књизи. Ово можете искористити и пре и после учења лекције, као мотивају за учење или помоћ за сумирање информација.

Никако немојте терати дете да учи лекције напамет, од речи до речи. Уколико желите да га испитате настојте да вам градиво објасни својим речима, да вам наведе примере којих нема у књизи, из свакодневног живота.

Развијајте критичко мишљење код детета

Подршку у учењу детету можете пружити и када су у питању читање лектира и писмени састави. Успешно савладавање ових активности је нешто на чему инсистирају сви наставници србског језика. Разумно је и то да не може свако дете имати дар за писање и непресушну инспирацију. Због тога се и овде појављују потешкоће. Уместо да прочитају лектире ученици се радије определе да их препричане пронађу на интернету и дословно препишу.

Како би ове лоше навике биле спречене, родитељи могу помоћи подстицањем радозналости и креативности код детета. Питајте дете како би оно поступило да се нашло у улози неког лика, зашто (не)оправдава његове поступке, да ли би желело нешто да промени у делу, да ли схвата коју поруку дело носи... Онда када детету дате тако битну улогу и уважите његово мишљење пожелеће да поново буде активно на овај начин. Наравно, то је врло добро и важно, јер дете има већу жељу да чита и трага за одговорима. На тај начин ће се постепено развијати и формирати и његово критичко мишљење.