Црква прати трендове

„Суочена са модерним изазовима, Црква данас треба да учествује у глобализацији са ’људским ликом’, тако што ће постати место где се изван економских разматрања негује култура солидарности и љубави”, један је од закључака међународне конференције православне омладине под називом „Чланови цркве – грађани света” која је недавно, под покровитељском Цариградске патријаршије, завршена у Истанбулу.

Међу 900 учесника из целог света који су се окупили у граду на Босфору, у делегацији Српске православне цркве био је и Петар Петковић, сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду. Како каже овај 27-годишњак са две дипломе, Православног богословског факултета и Дипломатске академије, на овом скупу којем је председавао Његова светост патријарх Вартоломеј разматрана су многа актуелна питања, на које и православље покушава да да одговоре, као што су глобализација и секуларизација друштва и проблем очувања животне средине, људска права...

„Основно питање било је како живети данас у овом свету а бити православни хришћанин. Како измирити либералан однос према животу са хришћанством, јер у времену адолесценције постоји потреба да се потискује ауторитет и жели већа слобода. Закључак је да треба наћи меру, а мера у свему је Христос као једина истинска светлост која може да да одговоре на сва питања”, каже Петковић.

Под утиском ове јединствене размене мишљења и идеја младих православних хришћана свих боја коже, од Етиопије до САД, Петковић истиче важност литургијског живота који не треба да се сведе само два сата недељно проведеног у цркви. Суштина је, како додаје, да као православни хришћани у себи негујемо радост, љубав и да ту веру показујемо кроз конкретна дела тако што ћемо помоћи ближњем.

На скупу у Истанбулу још једном је истакнуто да Црква почива на животворним и спасоносним истинама које је дао Исус Христос, али да прати и све трендове у свету. Захтеве да Црква треба да се модернизује и реформише Петковић схвата као потребу да она пре свега треба да се приближи народу. „Али на тај начин што ће човека да приведе Христу, а не да Христа спушта на ниво данашњег човека. Јер у додиру са божанским човек само може да добије.”

Задатак православног хришћанина је да осмишљава свој живот тако да остави печат у овом времену. Млад човек, како истиче Петковић, не би требало да животари, већ да се оспособи да чита знаке времена и да спозна шта је што се око њега дешава добро, а шта се само приказује да је добро.

„Велика антропоцентричност где је човек заузео место Бога и у жељи да истакне своју моћ и немилосрдно троши све природне ресурсе тако да је природа постала угрожена, о чему се говорило и у Истанбулу. Али, не би било еколошких проблема када би сви на на свет гледали као на творевину Божју. Све што је створено јесте да буде на корист човека, али не да злоупотребљава, већ да себе свет приноси Богу и тако се освећује”, каже Петар Петковић.

Говорећи о заштити људских права, Петковић истиче да када бисмо сви живели по Јеванђељу не би нам биле потребне конвенције о људским правима. „Христос је дошао у свет са универзалним ставом који превазилази сваку данашњу конвенцију или заповест – Љуби ближњег свог, али и непријатеље као себе самог. Оваква љубав превазилази питање толеранције или суживота која се пропагира. Она иде корак даље и значи жртву, моје учествовање у проблему другог. А свега тога нема када говоримо о људским правима која се често крше да би остварила”, објашњава овај млади теолог који се припрема за одлазак у Немачку на постдипломске студије из црквене дипломатије као дела међународних односа.

Петковић истиче да млади треба да размисле када данас олако кажу, на пример, да их не занима шта ће бити са Косовом и Метохијом: „Како могу да затворим очи и будем православни хришћанин док на делу територије моје државе други страда и пати. Где је ту осећај за жртву? Решавање тог питања директно утиче и на правду, али и на мој идентитет као православног хришћанина”.

Петковић је недавно учествовао и на скупу на Родосу где су се окупили представници свих помесних православних цркава. На иницијативу овог младог теолога у завршни документ под тачком 16 убачен је став о страдању православних хришћана на Косову и Метохији само зато што припадају другој нацији и вери.

Овај извештај ће као заједнички став свих православних цркава бити подељен свим учесницима Треће екуменске конференције која ће од 4. до 9. септембра у румунском граду Сибиу окупити неколико хиљада учесника, међу којима ће бити и Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије.