Данас је Сретење – Дан државности Србије

15.02.2021. год.

Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први србски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Србска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог србског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав донет 1835. године

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и србски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Почасна артиљеријска паљба и променадни дефилеи поводом Дана државности

Поводом обележавања 15. фебруара – Дана државности Републике Србије, по наређењу председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, припадници Гардијског батаљона извршили су данас почасну паљбу са Савског платоа на Калемегдану испаљивањем 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.

Почасној паљби присуствовали су заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-мајор Петар Цветковић и командант Гарде Војске Србије генерал-мајор Миломир Тодоровић.

Поводом Дана државности, Војни музеј на Калемегдану биће отворен за посетиоце 15. и 16. фебруара од 10 до 17 часова. Улаз је бесплатан.

Србија обележава Сретење - Дан државности, у знак сећања на 15. фебруар 1804, када су србски устаници, предвођени Ђорђем Петровићем - Карађорђем, на Збору у Орашцу покренули Први србски устанак, чиме је почела обнова српске државности после вишевековне отоманске власти. Такође, истог датума 1835. године донет је Сретењски устав, први модерни Устав Србије.