Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

1. Ким Филби 

Британски обавештајац и совјетски шпијун Ким Филби (Харолд Адријан Расел Филби, 1912-1988.) на конференцији за штампу када га је Харолд Макмилан ослободио оптужби за шпијунажу.

Getty Images

Филби је најпозатији члан петорке совјетских шпијуна у Кембриџу, у Великој Британији. Носилац је највиших британских и совјетских државних орденова. Он је 1945. године добио Орден Британске империје од краљице Елизабете II за заслуге у Другом светском рату, а 1947, на почетку Хладног рата, Јосиф Стаљин му је доделио Орден Црвене заставе, пише Russia beyond.

Филби је почео да сарађује са совјетском обавештајном службом средином 1930-их, убрзо по завршетку Универзитета у Кембриџу. Отприлике у исто време је почео да ради и за британску обавештајну службу. Брзо је напредовао. После Другог светског рата се сматрало да је он један од кандидата за место шефа Британске обавештајне службе. Није то постао, али је био на важним функцијама што му је омогућавало да снабдева Совјетски Савез драгоценим подацима.

Када је именован за шефа Британске обавештајне службе у Турској 1947. године, он се постарао да Москва сазна за шпијуне који покушавају да се пребаце преко јужне границе у СССР. Турска је била једно од главних места где је у то време планирано тајно деловање. Совјетски војници су побили агенте приликом покушаја да пређу границу. По мишљењу руског историчара који проучава обавештајне службе, то је био јасан сигнал Западу да је боље одустати од такве тактике.

Ким Филби, британски обавештајац који је радио као двоструки агент и пребегао у СССР. На фотграфији Ким Филби на одмору са својом последњом женом Руфином Пуховом у Русији током 1970-их.

Getty Images

Затим је 1949. године Филби постављен за главног представника Британске обавештајне службе у Вашингтону (Колумбија). Тада је он захваљујући положају добио приступ подацима ЦИА о планираном преврату усмереном против просовјетски настројеног албанског лидера Енвера Хоџе. Та информација је стигла до Москве после чега су албански командоси побијени приликом покушаја да се спусте падобраном на земљу, а Хоџа је наставио да влада.

Филби је 1963. године могао бити откривен и зато је пребегао у СССР, где је затим живео четврт века. У интервјуу који је крајем 1980-их дао за Sunday Times он је рекао да је „живот овде [у Русији] помало тежак, али ја сам везан за ову земљу и нигде другде не бих желео да живим“.

2. Џорџ Блејк 

Џорџ Блејк, двоструки агент који је достављао тајне податке Русима радећи као британски шпијун.

Getty Images

Џорџ Блејк је такође био двоструки агент у Великој Британији. После бекства из британског затвора он је преко 50 година живео у Русији. Блејк је преминуо јуче, 26. децембра у 98. години..

У новембру прошле године, када је прослављао свој 95. рођендан, Блејк је објаснио зашто је почетком 1950-их престао да буде лојалан својој земљи. По његовим речима, Корејски рат је у томе одиграо важну улогу. Блејк је, наиме, био сведок погибије десетина цивила које је прегазила „америчка ратна машинерија“.

„Тада сам схватио да су такви конфликти смртна опасност по човечанство и донео најважнију одлуку у животу. Почео сам активно и бесплатно да сарађујем са совјетском спољном обавештајном службом са циљем да допринесем заштити мира у целом свету“, написао је Блејк у писму упућеном савременој руској обавештајној служби.

Блејка је врбовала обавештајна служба МИ6 у Другом светском рату. По завршетку Корејског рата он се вратио у Лондон. Кажу да је управо тада саопштио СССР-у о томе како ЦИА и МИ6 планирају да прокопају тунел од западног до источног дела Берлина и прикључе се на комуникације Штаба совјетске армије у Источној Немачкој. Та операција се звала „Злато“ или „Штоперица“.

Фотографија је направљена 11. новембра 2017. године. Џорџ Блејк, бивши британски шпијун и двоструки агент у служби Совјетског Савеза у Москви.

AP

И поред многих потешкоћа тунел је прокопан и снабдевен потребним инструментима за прислушкивање. Москва није открила да зна за тај пројекат како се не би офирао Блејк. Тунел је „откривен“ 11 месеци након почетка прислушкивања (када је Блејк већ добио нови задатак у МИ6). Избио је скандал који је покварио репутацију ЦИА.

Блејка је 1961. године издао пољски обавештајац, после чега је британски двоструки шпијун осуђен на 42 године затвора у Великој Британији. Након четири године је успео да побегне из затвора направивши лотру од канапа и игала за плетење. Затим је пронашао пут до Москве где и данас живи. У свом писму је написао: „Русија је постала моја друга отаџбина...“

3. Олдриџ Ејмс

Представници америчке обавештајне службе су приговарали британским колегама због тога што нису на време раскринкали врхунске совјетске шпијуне, али су и сами доспели у жижу скандала који је помрачио репутацију ЦИА и проузроковао смену његог руководства.

Бивши старији службеник ЦИА Олдриџ Хејзен Ејмс.

Getty Images

Све је почело средином 1980-их када је начелник совјетског одељења у оквиру ЦИА Олдриџ Ејмс почео да сарађује са КГБ-ом. Та сарадња је трајала скоро 10 година, све до његовог хапшења 1994. године. Сматра се да је Ејмс осујетио око 100 операција ЦИА и помогао раскринкавању многих „кртица“ ЦИА у СССР-у, а затим и у Русији. Неки од тих људи су осуђени на смрт и погубљени.

Ејмс је на суду признао да је раскринкао „практично све агенте ЦИА у Совјетском Савезу, као и агенте других америчких и савезничких обавештајних служби“. Кажу да је Москва годинама користила Ејмса како би протурала дезинформације које су три америчка председника добијала у виду извештаја ЦИА.

Сматра се да је ЦИА посумњала у Ејмса због наглог подизања његовог животног стандарда. Он је, наиме, купио кућу за пола милиона долара и платио је готовином, а поред тога купио је луксузни аутомобил „Јагуар“. Са друге стране, бивши начелник КГБ-а Владимир Крјучков написао је у својој књизи „Лични досије“ да „ниво контаката са таквим агентом [као што је Ејмс] и његови лични и професионални квалитети омогућавају да се са великом сигурношћу може извести закључак да се ту ради о издаји“.

Ејмс је осуђен на доживотну робију. Његов случај је подигао велику прашину у америчком Конгресу и проузроковао оставку шефа ЦИА Џејмса Вулсија.

Алексеј Тимофејчев, Russia beyond