Да ли је анонимност на Интернету заиста могућа?

Велики број обичних корисника интернета сматра да им друштвене мреже пружају одређену анонимност, нарочито ако имају налог који није под правим именом.

Такође, највећи број људи верује да им добра шифра штити налоге на мрежама, као и емаил комуникацију. 

Ипак, у реалном свету, ово је далеко од истине. Претходних година смо били сведоци већег броја цурења података великих ИТ компанија - Фацебоок, Twitter и Google, као и небројено мањих компанија и web сајтова. Афера са компанијом "Цамбридге Аналyтица" која је годинама масовно прикупљала податке готово 30 милиона корисника Фацебоока, показала је да на интернету праве анонимности нема, а да наши подаци - заправо нису у потпуности наши. 

Често се мисли и да VPN апликације и сервиси пружају потпуну заштиту и анонимност, што такође није тачно. VPNје скраћеница од термина Виртуал Привате Нетwорк, или 'Приватна мрежа'. Овакви сервиси се ослањају на тзв. "дата туннелинг" систем, и иако су у доста случајева успешни, ипак постоје софтвери који могу пратити овакве кориснике. VPN омогућава приватну везу од вашег рачунара до web сајта или другог рачунара на интернету, па је хакерима теже да вас нападну и украду податке. Теже - али не и немогуће. 

Још један начин за анонимност на Интернету је и коришћење тзв. ТОР web прегледача. Ипак, подешавање оваквог софтвера је компликовано за већину обичних корисника, а у земљама ЕУ као и САД коришћење ТОР броwсера је полу-легално тј. у 'сивој зони', из разлога што на Западу ТОР користе углавном људи из подземља, каои криминалци свих фела. Треба рећи да ТОР користе и новинари многих великих медијских кућа како би сигурно и безбедно извештавали из ратних подручја и земаља као што су Куба, Кина, Казахстан, итд. 

Слично је и са смартфонима. Није никаква тајна да постоје софтвери и уређаји који могу да 'откључају' било који Android и iPhone уређај. Уређаји попут 'ЦеллеБрите' могу да прочитају и податке заштићене отиском прста или чак биометријским препознавањем лица. Прошле године је Америчка агенција ФБИ ушла у прави 'рат' са компанијом Apple, од које је тражила да откључа iPhone уређај осумњиченог. Компанија је то одбила, али је ФБИ ипак успео да телефон 'прочита', вероватно користећи CepleBrite или још напреднији уређај под именом УФЕД. 

Да иронија буде већа, многи половни УФЕД уређаји су завршили у рукама Мексичких нарко-картела и других криминалних организација - тако што су их куповали на јавним аукцијама половне опреме државних органа САД. 

Иван Трајковић