РТ: Кина покренула мисију како би узорке површине Месеца допремила на Земљу, прву такву после више од 40 година

24.11.2020. год.

Кинеска космичка агенција започела је пројекат сакупљања камења са месечеве површине аутоматизованим летелицама и њиховог враћања на Земљу, подвиг који су постигле само две друге државе, а последњи покушај био је пре скоро 50 година.

Мисија кинеске Националне космичке управе (ЦНСА) Чанге-5 почела је лансирањем из космичког лансирног центра Венчанг у понедељак пред зору, стављајући напредну аутоматизовану летелицу и њену ракету носач "Лонг Марч 5", највећу те врсте у Кини, на курс према Месецу. Ако све прође без проблема, летелица треба да сакупи космичке стене са сателита и пошаље их кући до средине децембра.

Поред сакупљања месечевих материјала који ће научницима помоћи да разумеју порекло и историју Месеца, мисија ће такође тестирати кинеску роботику, користећи даљинско управљање за прикупљање и чување узорака стена у припреми за сложеније задатке.

„Ово је једна ствар у којој је кинески космички програм веома добар“, рекао је за Ендру Џонс, новинар који помно прати кинески космиччки програм.

"Они постављају постепенциљеви и граде оно што су постигли, постављајући тако још амбициозније циљеве."

"Они постављају постепенциљеви и граде оно што су постигли, постављајући тако још амбициозније циљеве."

Ако мисија била успешна, Кина ће постати трећа држава поред Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза која је сакупила материјале са Месечеве површине, последњи пут постигнута СССР-овом мисијом "Луна 24" 1976. године.

Очекује се да ће космичка летелица тешка око 8.200 килограма стићи у орбиту око Месеца 28. новембра, а за дан или два вероватно ће послати возило на неистражено место на површини. Тачан временски оквир, међутим, није јасан, јер званичници у Пекингу држе неке детаље мисије у тајности.

фото: © Nature / NASA

Након што стигне на чврсто тло, робот ће провести један лунарни дан, отприлике две седмице на Земљи, сакупљајући око четири килограма месечевог камена, тла и прашине, надам се избегавајући „екстремне температуре преко ноћи које би могле оштетити електронику“, саопштио је Клив Нил, научник са Универзитета Нотр дам у Индијани.

Пре повратка кући, драгоцени терет ће се утоварити на брод, који ће се затим састати са главном летелицом које чека у орбити, што би, како је рекао координатор истраживања у Европској космичкој агенцији (ЕСА), Џампс Карпентер, била „добра проба за будуће истраживање“. За Кину би то могло значити праксу за мисију са посадом на Месец која је планирана за 2030. годину.

Већина узорака биће ускладиштена у Националном астрономском опсерваторију Кинеске академије наука у Пекингу, мада још увек није јасно да ли ће било који бити послат истраживачима у иностранству. Америчка космичка агенција НАСА, међутим, позвала је Пекинг да своје податке подели са „глобалном научном заједницом“, док је ЕСА лансирање најавила с нестрпљењем, напомињући да ће пратити кинеску летелицу са својом мрежом Естрак.

With Chang’e 5, China has launched an effort to join the U.S. & the former Soviet Union in obtaining lunar samples. We hope China shares its data with the global scientific community to enhance our understanding of the Moon like our Apollo missions did & the Artemis program will. pic.twitter.com/mPjG4FE0qQ
— NASA (@NASA) November 23, 2020

Today's the day!

China's #Change5 lunar sample return mission soon lifts off, soft landing on the Moon's far side in a couple of days.

Humanity hasnt brought samples back from the Moon since 1975, and we're happy to be supporting the exciting mission with our #Estrack network! pic.twitter.com/GVOe9drc1R
— ESA Operations (@esaoperations) November 23, 2020