Непријатељ терао српске цивиле пред пушке србских војника

15.11.2020. год.

У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих србских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више десетина хиљада избеглица. Овуда у одступању ка југу пролазе и краљ, влада, Врховна команда.

Ратни путеви у те крајеве доводе и ратнике Ужичког одреда, који је припадао Дринској дивизији. Храбро бранећи нападнуте положаје на овом подручју они, заједно са другим србским снагама, омогућавају главнини војске и државе повлачење кроз Ибарску клисуру на Космет и даље ка Јадранском мору, пре непријатеља који би да је окружи и порази. У тим тешким борбама око Ибра неки Ужичани дају животе за отаџбину.

Донедавно се у ужичком крају није довољно знало око учешћа бораца са овог подручја у тим дешавањима. Краљевчани су ове догађаје редовно обележавали, спомен-меморијал подигли на брду Врановац, али су углавном изостајали доласци представника Ужица. Све до почетка овог месеца, када су предавању у Матарушкој Бањи о Краљеву у Великом рату присуствовали и представници града Ужица, ужичког Удружења потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић”, Историјског архива и Друштва историчара Ужица.

– Предавање у Цркви Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи одржао је мајор у пензији Раде Вукосављевић. Упознали смо борбе Ужичког одреда на том подручју. Свештеник у Матарушкој Бањи Љубинко Костић пореклом је из ужичког села Биоска, а нашем укључивање у обележавање посредовао је свештеник Милош Босић из Ужица. Чули смо овде да су претходних година о обележавању обавештавани град Ужице и војна команда, али да нису слали представнике – каже Радиша Марјановић, потпредседник ужичког Удружења потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић”.

На презентацији је Раде Вукосављевић (који је објавио и књигу о Краљеву у Великом рату) говорио, уз остало, о ратним путевима Ужичке војске у ослободилачким ратовима Србије. С тим што је почео о Краљеву, пренасељеном избеглицама јесени 1915. године, на кога надире непријатељ.

– Војвода Мишић доноси одлуку да град Краљево војнички не брани, да би избегао непотребно страдање цивила и рушење града. Краљево су Немци заузели 6. новембра 1915, ту запленили 130 србских топова и ратни материјал, чак и један аероплан. Заузећем Краљева престала је да постоји Железница Краљевине Србије, чији се последњи писак локомотиве чуо 6. новембра изјутра са краљевачке станице – рекао је Вукосављевић.

У таквој ситуацији војвода Мишић са јединицама Прве армије запоседа линије на северном излазу из Ибарске клисуре, да брани тај правац. Ту су и борци Ужичког одреда с командантом пуковником Иваном Павловићем.

По Мишићевој заповести, Дунавска дивизија другог позива са Ужичким одредом и Соколском бригадом спрема се за одбрану главних положаја северно од Богутовца линијом ка Врановцу. Дуги и дубоки ровови су ту, да омогуће евакуацију коморе и артиљерије Ибарским теснацем и подизање понтонског моста на Ибру за пребацивање дела трупа Дринске дивизије.

За одбрану су главни положаји добро припремљени. Док немачке и аустроугарске трупе након заузимања Краљева настављају даље, с циљем да у Ибарској клисури окруже српске јединице и потпуно их поразе. Већ 7. новембра окупатор артиљеријском ватром туче одбрамбене положаје. Најтеже борбе воде се 9. новембра на левом крилу Ужичког одреда, жртве су на обе стране. Зато немачки корпус, услед добро постављене одбране, неколико дана не успева да напредује кроз Ибарску клисуру.

Онда се окупатор послужио нечасним поступком. Специјални Алпски корпус за ратовање на планинама, уведен у битку као свежа аустроугарска снага, узима за таоце сељаке из околних села. Аустроугари са упереним бајонетима цивиле терају испред себе ка србским положајима (што је забрањено ратним правом), знајући да Срби неће пуцати у њих. Видевши то, србски војници нису хтели да пуцају у свој народ. Неки су се, бацивши оружје, и предали.

После оваквог поступка Аустроугара с цивилима, попушта одбрана Дунавске дивизије. До 17. новембра окупирана је цела територија општине Краљево. Ипак главнина српске војске, знатно ослабљена, успева да настави одступање ка Космету. Наредба Врховне команде за повлачење ка Јадранској обали издата је 25. новембра 1915., и то у три правца. Одлука је да србска влада иде из Призрена у правцу Скадра, за њом и Врховна команда.

У Матарушкој бањи приказана су обележја палим у тим борбама. Ту су и спомен-крст, плоча и надстрешница „Меморијал Ужичког одреда” на брду Врановцу у Пекчаници. Као сећање на погибију ратника из Ужичког одреда и других јединица. Који, пише на плочи, заклети на верност краљу и отаџбини јуначки погибоше на Врановцу и околним положајима 1915. у борбама са немачким и аустроугарским окупационим трупама.

Бранко Пејовић, Политика