Како су мачке из Сибира спасле чувени музеј „Ермитажˮ у Санкт Петербургу

06.10.2020. год.

Како су ови четвороножни љубимци заслужили споменик у центру Тјумења? Ово је прича о једном подвигу.

У самом центру Тјумењу налази се сквер који носи име по сибирским мачкама. У њему је и неколико скулптура ових лепих животиња. Ту су мама мачка са три мачета, млади несташни мачори, као и одрасла мачка на самом врху споменика која озбиљним погледом прати пролазнике. Овај сквер и ови споменици посвећени су трагичним догађајима везаним за опсаду Лењинграда. Јер сибирским мачкама, између осталог, можемо бити захвални зато што је тада сачувано благо највећег руског музеја, пише Russia beyond.

Тјумењ

Ана Сорокина

Ермитаж без заштите

У највећем и најпознатијем музеју мачке су се биле у званичној служби још од времена царице Јелисавете Петровне. 1745. године она је потписала указ о томе да се из Казања ради лова на глодаре донесе тридесет највећих мачака. Мачке из ових крајева се, наиме, сматрају се за одличне ловце. Оне су чувале галерије слика и подруме (а у Ермитажу се они протежу скоро 20 километара) од пацова и мишева и за време Наполеона, и током Октобарске револуције, и за време совјетске власти. Занимљиво је да су се против пацова повремено користила и хемијска средства, али она нису могла да реше проблем. И само су мачке дале резултате.

Ермитаж током рата

Ермитаж

1941. године драгоцени експонати из Ермитажа су пребачени на Урал, а у подрумима су направљена склоништа од бомбардовања. За време блокаде Лењинграда (септембар 1941- јануар 1944) у Другом светском рату град је остао без мачака (оне су умирале од глади или су постајала храна), па су хорде пацова испуниле подруме старих кућа. Пацови су гризли намештај, зидове, каблове, доносили опасне болести. Нису заобишли ни музеје, у чијим подрумима је и даље било доста уметничких дела. Она су се нашла у опасности.

Лењинград

TASS

Мачке стижу у помоћ

За ову невољу сазнали су становници других региона СССР-а и одлучили да помогну граду. Прве мачке донете су из Јарославља 1943. године, када је почео пробој блокаде, преломни тренутак у борби за ослобођење града. Сиве јарославске мачке сматране су за добре ловце и за њима је владала велика потражња. И то упркос томе што је једно маче коштало 10 пута више од векне дефицитарног хлеба. И ипак мачака није било довољно.

Игор Руссак/Sputnik

Један од највећих „сабирних центараˮ био је Тјумењ. Становници неколико сибирских градова слали су своје домаће мачке да штите Ермитаж. Сибирским возом у Лењинград је стигло пет хиљада мачака из Тјумења, Омска и Иркутска. Можете ли да замислите шта су све оне преживеле током неколико дана у возу?

Игор Руссак/Sputnik

Овог пута сви пацови су уништени, а њихови потомци и данас службују у Ермитажу.

Споменик репатим херојима подигнут је и у Санкт Петербургу. У Малој Садовој улици можете видети мачка Јелисеја и мачку Василису изливене у бронзи.