Пет разлога да посетите Пушкинске горе где је рођена руска књижевност

Три племићка имања далеко у Псковској области вероватно нису на списку ваших туристичких дестинација, али кладимо се да вам неће бити жао ни једног минута проведеног у овом живописном крају.

Александар Пушкин изван Русије можда није толико популаран као Лав Толстој или Фјодор Достојевски, али нема сумње да је он Русима омиљени песник. Штавише, сваки Рус сигурно напамет зна бар пет Пушкинових песама! А љубитељи књижевности радо посећују места која одишу Пушкиновим талентом. Чак иако нисте љубитељ руске поезије нећете остати равнодушни када посетите ово место. Ево пет разлога због којих треба да видите Пушкинске горе, преноси Russia beyond. 

1. Упознаћете Александра Пушикина – највећег руског песника свих времена 

Орест Кипренски „Портрет А. С. Пушкина“.

Третјаковска галерија

„Пушкинске горе“ се налазе 600 километара западно од Москве. Назив су добиле 1922. године када је ово место претворено у Пушкинов музеј. Он обухвата три племићка имања изван града – Михајловско, Тригорско и Петровско, а такође Свјатогорски манастир где је песник сахрањен.

Михајловско је Пушкиново породично имање где је он 1824. послат у прогонство. Ту је провео две године досађујући се, али је ипак то био најплоднији период песниковог стваралаштва. Овај крај му је послужио као прототип за сеоски амбијент у којем је Евгеније Оњегин проводио дане у доколици.

Михајловско

Александра Гузева

На Тригорском имању постоји чак и „Оњегинова клупа“, амбијент типичан за главног јунака чувеног романа у стиховима. Евгеније Оњегин је у роману имао само 25 година, а живот му је већ досадио.

2. Уживаћете у живописној руској природи 

Михајловско

Александра Гузева

Свако може постати песник ако се прошета овим крајем. Очи се одмарају у зеленим брдима и удолинама са стоговима сена, потоцима и ветрењачама. А тамо где се спајају небо и земља почиње шума.

Тригорско

Александра Гузева

Сва три имања имају огромну територију са парковима, мостићима, клупама, рибњацима и столетним дрвећем.

3. Осетићете се као племић из 19. века 

Михајловско

Александра Гузева

Михајловско и Петровско имање је Петар Велики поклонио Пушкиновом прадеди Абраму Ганибалу, сину афричког принца који је доспео у турско ропство, а одатле узет и предат Петру Великом као егзотичан поклон. Цар Петар је био кум на Абрамовом крштењу у православној цркви, дао је Африканцу племићко звање и обезбедио сјајно образовање.

Петровско

Александра Гузева

После бољшевичке револуције 1917. године мештани су спалили сва три имања. Данашња имања су реконструкције направљене после детаљног проучавања архива и описа сачуваних у писмима гостију и званичним документима. Сав намештај на имањима је из 19. века.

4. Уживаћете у „Пушкиновим брдима“ Сергеја Довлатова 

 

Александра Гузева

Када је Довлатову забрањено да објављује своја дела у Совјетском Савезу он је отишао на Пушкинске горе и тамо две године радио као кустос. У аутобиографским белешкама „Пушкинова брда“ Довлатов описује Пушкинов култ у том крају и занимљивости везане за кустосе и туристе.

Будући емигрант са горким хумором описује и свој живот. Недавно је кућица у којој је Довлатов живео преуређена у његов музеј.

5. Одсешћете у хотелу са пријатним амбијентом или у типичном кампу из совјетског периода 

Совјетски туристички центар

Александра Гузева

Из Пскова (удаљеног отприлике 150 км) можете отићи на једнодневни излет на Пушкинске горе. Али ако желите више да уживате на Пушкинским горама онда је боље да тамо бар једном преноћите.

На сајту Booking.com нуди се много кућа које издају мештани. Ту је и луксузни хотел Арина, који носи име Пушкинове дадиље. Она је забављала песника причајући му бајке, а он је касније, надахнут тим причама написао своје генијалне бајке за децу. И сам хотел изгледа као једно од имања на Пушкинским горама.

Књижевни хотел Арина Р.

booking.com

Друга варијанта је мало екстремнија. То је совјетски туристички центар који деценијама прима госте. Он можда нема тако луксузне собе али је смештен на пространом шумовитом подручју где се може изнајмити бицикл и распалити роштиљ.

Александра Гузева, Russia beyond