Почетна страница > Новости
Београдски таксиста који добија само највеће и најбоље оцене од путника, који брине да му је возило увек чисто као апотека, који верује да само поштен однос према послу може да донесе резултате, и који на сваком пређеном километру, а прешао их је чак око миллион и по до сада, брани част и углед ове тешке професије. Ово није измишљена личност. Заиста постоји. Реч је о Владану Вујовићу, рођеном Београђанину, који истински ужива и воли свој такси позив. Уосталом, још од малих ногу одлучио је да постане таксиста, вођен примерима његових рођака који су били међу првим приватним таксистима у главном граду.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Зашто је београдски таксиста одлучио да се врати из Велике Британије у Србију, где је наставио да гради свој живот и каријеру
02.09.2020. год.
Београдски таксиста који добија само највеће и најбоље оцене од путника, који брине да му је возило увек чисто као апотека, који верује да само поштен однос према послу може да донесе резултате, и који на сваком пређеном километру, а прешао их је чак око миллион и по до сада, брани част и углед ове тешке професије. Ово није измишљена личност. Заиста постоји. Реч је о Владану Вујовићу, рођеном Београђанину, који истински ужива и воли свој такси позив. Уосталом, још од малих ногу одлучио је да постане таксиста, вођен примерима његових рођака који су били међу првим приватним таксистима у главном граду.
“Било је то 1975, имао сам непуних 8 година када сам пожелео да ћу једног дана да седнем за волан заставе 101 или можда чак луксузног "тристаћа" који је у то време носио епитет "србског Мецедеса". Не знам колико је људи остварило свој дечачки сан, али Богу хвала ја јесам. Такси дозволу сам добио 5. јануара 1990. Имао сам само 21 годину када сам положио такси испит, и то из првог пута и сео за волан нове беле заставе 101 скала, на чијем је крову светлела такси ознака са бројем 4122. У то време верујем да сам био међу најмлађим таксистима у Београду. Често су ме путници у шали питали да ли имам дозволу или чак су сумњали да нисам можда "позајмио" такси од оца таксисте”, каже Вујовић.
Модерне технологије су данас нешто сасвим уобичајено у послу сваког таксисте, а сваки дан се појави нека иновација која им олакшава вожње. Некада је то било знатно другачије.
“Сећам се да сам као мали дечак слушао приче са такси станица како је први радио центар са првим радио станицама стигао из Словеније у Београд. То је било последње чудо технике тадашњег словеначког гиганта "ИСКРА". То се тада сматрало луксузом па се и долазак возила на кућну адресу наплаћивао. Наравно да то данас звучи смешно млађим генерацијама, а посебно са аспекта данашњег технолошког нивоа услуга”.
Владан је својевремено живео и у Енглеској, али је одлучио да се врати у Србију и овде настави да гради свој живот и каријеру.
“Као што каже наш народ; "свака птица своме јату лети". У прво време чини вам се да је "преко" боље и заиста без сумње "преко" се боље зарађује, млади сте и можете да радите и по два посла. Свакоме бих препоручио да проба док је млад. Међутим, сада је свуда криза па и на том, нама фамозном "западу", не цветају руже. Треба платити кредите и остале рачуне. Тек када почнете да живите породичним животом схватите да нема много разлике нигде у свету. Опет бих цитирао наш народ; "ко ради има мало, ко не ради нема ни мало". Када се човек приближи крају свог радног века схвати да није битно колико се новца зарађује, него колико времена за квалитетан живот остаје после рада. Штавише, овде сам ипак свој на своме, а тамо бих увек био само странац. Србија је место где се опуштеније живи, бар се мени тако чини. Ипак не могу се поредити ова времена и овај живот са временом када сам ја отишао”.
Каква је разлика између таксирања у Београду и Лондону?
“Највећа разлика је у потпуној организацији посла и професионализму. Лондон је град који држи до своје традиције и јако су поносни на своју такси службу за коју тврде да је најбоље организована у свету. Закон се у потпуности примењује и поштује, за разлику од Београда, где постоји велики простор за унапређење. Притом, пре него што добију дозволу будући возачи популарног "Блацк Цаб" пролазе ригорозну полицијску контролу, па онда надалеко познати курс "Кноwледге" где се на полагање испита долази искључиво у оделу и морају да знају скоро све у радијусу 7 миља од Трафалгар Сквера. На крају, када положе познавање града и поред положеног возачког испита Б категорије, потребно је положити такси возачки испит где се буквално излази на испит на возилу и вози се инструктор као путник. Верујте ми, испит је толико захтеван да га ретко ко положи из првог пута. Ако сте икада као туриста користили црни такси у Лондону схватићете одакле долази толики професионализам”.
Владан данас вози Citroen Ц4 Пицассо стар десет година, али упеглан као да је сада сишао са фабричке траке.
"Задовољан сам овим аутомобилом, али маштам о новом електричном Лондон ТАXИ - ЛЕВЦ. Фактички, тај аутомобил је последња реч хибридне плуг-ин технологије и у потпуности је прилагођен такси услугама, удобности, као и сигурности путника и возача у који може удобно да се смести и до шест путника. Такси је такође прилагођен потребама особама са инвалидитетом. Возач физичком преградом има одвојен простор од радног простора, што је веома битно, што због сигурности, а што због приватности. Наравно комуникација је обезбеђена преко интеркома који, по жељи, путник може да укључи или искључи. Ишао сам тим примером и мислим да сам међу првима код нас који се одлучио за овај корак заштите, а путницима се веома допада, јер са разлогом очекују квалитет за свој новац. Такси мора да понуди нешто лепше, сигурније и боље да би задржао поверење грађана”.
Један уобичајени дан такси возача траје и до десет радних сати.
“Током година таксирања опробао сам се у свим сменама, ноћној, јутарњој и поподневној. Највише ми одговара поподневни излазак и рад до касно увече. Почињем да радим најчешће око 13х и радим у зависности колико посла има. Понедељак - четвртак завршавам око десет увече, а петком се деси да останем и мало касније јер тог дана има више вожњи. Суботом и недељом не радим, тако да је потребно радити минимум 10 сати дневно да би се зарадило довољно за живот и одржавање квалитета возила. Члан сам СТБ ТАXИ и радим искључиво и само преко Yандеx Го апликације, тако да 85 посто реализованих вожњи добијам преко ове апликације”.
Током своје каријере је доживео бројне згоде и “незгоде” за воланом.
“Пре око двадесетак година возио сам једну госпођу која ми је одмах по уласку у ауто љутито одбрусила да ако јој муж смањи буџет за такси, "озбиљно" ће се развести од њега. Београђани генерално обожавају да се возе таксијем и нико не би требао да им ускраћује то задовољство. Зато треба да се потрудимо да цене вожњи одржимо на нивоу доступности што већем броју грађана, а да нама то ипак буде исплативо. Са друге стране, памтим и да сам и сам био још увек млад таксиста када сам угледао старијег човека који се јако повредио скотрљавши се низ степенице, спуштајући се из Парка несврстаних земаља ка Бранковом мосту. Глава му је била сва у крви, ни тренутак нисам размишљао, стао сам и замолио пролазнике да га сместе у мој ауто и хитно га пребацио у Ургентни центар. Помогао сам му да дође до пријемне рецепције где га је даље прихватило медицинско особље. Хуманост је увек била саставни део овога посла и таквих вожњи, којих је било сијасет, најрадије се сећам”.
Не постоје енормне зараде у таксију, тврди Вујовић.
“Такси је јако захтеван и стресан посао, независност као и самостална одговорност индивидуалног предузетника. То је модел "један такси, један таксиста" са флексибилним радним временом и једина предност овога посла. Мислим да је ово једини модел који може да опстане на дуже стазе и да пружи квалитет услуге, наравно уз примену закона и адвекватног система кажњавања непримерних возача. Да се разумемо, на овом послу човек мозе да заради само нормалну плату, узимајући у обзир да велики део од бруто зараде одлази на трошкове и амортизацију. Таксирањем као животном професијом може да се бави једино прави заљубљеник у овај посао. Yандеx Го је ту одлицно препознао да је модел сарадње са већ постојећом мрежом искусних возача много квалитетнија и сигурнија опција”.
Корона вирус је доста утицала на посао, али ствари се полако враћају у нормалу.
“Ми мали привредници смо као јегуље, пливамо и у води и у блату. Кад смо преживели "деведесете" преживећемо уз Божију помоћ и све остало. Ми смо са Београђанима и у добру и у злу."
На вратима Владановог таксија стоји логотип као још једна потврда сигурности и квалитета вожње.
Предности такси апликација су јако велике. Почевши од могућности плаћања готовински или безготовински, лакоће наручивања возила, могућности праћења доласка возила на адресу у реалном времену. У сваком тренутку можемо видети позицију једни других у реалном времену или контактирати једни друге директно телефоном, уместо да се чујемо преко диспечера. Ипак, најважнија ставка, бар што се Београда тиче, је таксиметар Yандекс го апликације који странкама улива велико поверење и даје могуцност да оквирну цену жељене вожње сазнају и пре поручивања возила. Ово је веома важно с обзиром на то да су Београдски таксисти на лошем гласу што се поштења тиче и да странке радије бирају да такси наруче преко сигурних апликација него да зауставе такси насумице на улици. Мени је јако жао што је тако, јер мислим да је мањина таксиста јако утицала на углед целе професије и нас који поштено радимо”, закључује Вујовић.
- Извор
- Танјуг
- фото: Yandex Go/ vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »