Историја једног фестивала

02.09.2020. год.

У септембру ће Доњецк бити домаћин другог фестивала "Звезде над Донбасом". Док су припреме за фестивал у току, учесници првог фестивала, писац научне фантастике Александар Конторович и луганска списатељица и драматургиња Фаина Савенкова, која прави прве кораке у књижевности, испричаће нам шта мисле о фестивалу, колекцији „Уживо, Донбас“ и шта би могло да повеже славног писца и почетника у креативни савез.

Александар Конторович: Постоји много различитих књижевних конгреса и скупова и сваки од њих има своје особености. Многи од њих се одржавају већ дуже време и имају широк круг обожавалаца.

У том контексту, фестивал „Звезде над Донбасом“ је нови, тек му је прва година. Овог септембра у Доњецк ће бити око 90 руских писаца. Али неће доћи само они! То нису обични аутори у регионалним новинама, то су звезде прве величине, чија су имена читаоцима добро позната.

Заправо, ово је један од најмасовнијих књижевних конгреса на територији бившег СССР-а.

Овде се не додељују награде, не додељују почасне титуле ... и без обзира на то, људи овде долазе. Могућности од стране домаћина једноставно нису довољне да прихвате све. Али људи долазе.

Шта је изазвало тако експлозиван раст учесника?

Вероватно зато што лично присуство у граду на фронту омогућава барем морално, да подржи његове становнике. Да изразите захвалност и подршку, покажете да нису сами, а они се труде да помогну чак и на овај начин, да дођу и укажу поштовање својим читаоцима.

Стога позивамо све - дођите, биће нам драго да вас видимо!

Фаина Савенкова: Кад сте дете, можете у свему уживати и чудити се. И такође да обрадујете и изненадите одрасле. Тако је и са фестивалом "Звезде над Донбасом". Стар је само годину дана, али већ привлачи пажњу. Упркос младим годинама, његово главно достигнуће, чини ми се, није чак ни у броју учесника и именима учесника, већ у ономе што ради. „Звезде над Донбасом“ делић су мира усред рата. Мир, толико неопходан свима нама који није из филмова и књига. „Звезде ...“ су осмеси које учесници деле са онима који им толико недостају. „Звезде ...“ су речи охрабрења захваљујући којима знамо да нисмо сами у овом тешком времену. И зато је фестивал толико важан за Донбас.

Александар Конторович: Мала прича у малој колекцији ...

Обична, заправо, појава, која није позната по нечему посебном.

Али ова збирка, мала књига, узбуркала је читаоце и изазвала бурну расправу на интернету. Хваљена је, критикована, али ниједна особа није могла да изрази истински уравнотежену и објективну критику.

Огорчење, па чак и бес изазвала је чињеница да су аутори збирке, познати и успешни писци, могли да напишу не само истините приче о ономе што се дешавало, већ и да понуде своје, сасвим, успут речено, стварне излазе из ситуације.

А неки нису писали чак ни о рату ... већ о свакодневном животу сасвим обичне деце која само живе у ратном граду. Играју се, уче ... такве људе видимо свуда.

Необична ствар у вези с причом је да су је написала два потпуно различита аутора. 63-годишњи војни писац који је прошао више од једног рата и 11-годишња девојчица из Луганска. На чудан начин су се разумели и на крају су добили врло лепу причу.

Овде нема рата, беса и мржње. Пројектили не падају и не пуцају.

Дечаци и њихове мачке једноставно живе овде ...

Они живе, помажу једни другима и уче.

Један другог.

Воле и штите.

Фаина Савенкова: Поред уједињавања потпуно различитих људи који су се окупили са заједничким циљем - да подрже Донбас, захваљујући фестивалу, као резултат тога појавила се и колекција „Уживо, Донбас“. То су мале приче о рату и миру, о људским судбинама и душама, о добру и злу. Научна фантастика са више истине у себи него већина историјских књига. Тако је то, наш живот са сузама и смехом, са тугом и радошћу помешаним једни с другим, где сви бирају за шта ће се борити. И шта год да се деси, живот иде даље, а са њим увек постоји нада. О томе говори наша прича са Александром Конторовичем. Па, и о мачкама, наравно. Јер тамо где има мачака, сигурно ће бити мира.

У Москви је 21. августа представљена колекција. Нажалост, нисам могла да идем тамо, али Александар Конторович је представио нашу причу. Мислим да су таква колекција и презентација били преко потребни, јер многи не знају добро шта и зашто се овде догађа.

Александар Конторович: Колико их је већ било у мом сећању!

У отменим собама и књижарама, у библиотекама и на изложбама немогуће је све запамтити. А у овом случају, и сала је била мала. Чињеница је да људи који су дошли на презентацију нису желели само да се сликају са познатим аутором и добију аутограм на књизи. Испоставило се да је тираж био врло мали, једва довољан за слање књига у библиотеке Доњецка, а у сали није било довољно места. Људи су били заинтересовани за саму историју настанка ове колекције, разлоге због којих су врло еминентни и заузети писци нашли времена да, без икаквих хонорара, упишу своје приче у ову колекцију да би на тај начин могли да изразе свој став према ономе што се дешава у Новоросији и подрже оне којима је тако потребна лепа и топла реч. Они људи који су их срели пре непуних годину дана на првој линији Доњецка.

Фаина Савенкова: Чини ми се да је тај први фестивал био озбиљан корак у будућност без рата. А сада ћемо бити много сигурнији у корачању према овом свету, осећајући подршку брижних креативних људи. Не знам шта ће се догодити са Донбасом и какав ће бити, али верујем да ћемо се са свиме изборити.

Александар Конторович: Лично бих волео да то буде део Русије - мање ће скакати са друге стране. Али највероватније - абхаска и јужноосетијска варијанта.

Александар Сергејевич Конторович је рођен 15. јула 1957. године, живи у Москви.
1975-1977 - служба у Оружанихм снагам СССР-а.

1977. - кратко време радио као виши техничар у Лабораторији за проблеме са лавинама и блатом на Московском државном универзитету.

До 1996. године поново био у служби као мајор.

Од 1996. развија средства и методе за борбу против тероризма; добио 6 патената за методе и опрему за спречавање терористичких напада.

Од 2000. године је саветник једног од структурних одељења Удружења ветерана антитерористичке јединице „Алфа“.

Од 2009. бави се књижевном делатношћу.

Фаина Савенкова

Савеза писаца ЛНР-а, члан Међународне уније писаца Русије (млађа секција). Године 2019. њена представа „Јеж наде“ уврштена је на ужи избор Међународног такмичења савремене руске драме „Аутор - На сцени!“. Добитник је специјалне награде жирија на Сверуском такмичењу драмске уметности за децу, тинејџере и омладину. АСИЛ ". Дела су објављена и преведена у Русији и европским земљама.