Министарство за људска и мањинска права се са позиције органа државне управе активно укључило у предизборну кампању саопштењем у коме су главна тема биле епархије и вјерници Српске Православне Цркве. Од сваког министарства, а посебно од Министарства за људска и мањинска права се увијек, а посебно у вријеме избора, очекује да буде сервис грађана, а не партијски биро за уљепшавање наше друштвене стварности.
Ничим изазвано и непрозвано, Министарство је јавности послало политичку поруку пред изборе и јавност обавијестило о својим ”великим доприносима” у односима са црквама и вјерским заједницама, а посебно са епархијама СПЦ. Судећи по томе, читалац саопштења Министарства једино може да дође у заблуду да ”вјерски живот у Црној Гори цвјета” и да се ”право на слободу вјероисповијести поштује свима и свакоме у пуном капацитету, па и свештенству и вјерницима СПЦ у Црној Гори”. Заиста би било красно да је то тако, али је наша друштвена реалност, на жалост, сасвим другачија од идиличне слике коју је саопштењем неуспјешно покушало да наслика Министарство ради остваривања партијских циљева. Да нијесу тужни, били би смијешни наводи Министарства о ”озбиљном и одговорном партнерству” са Црквом и вјерским заједницама.
Никада се нијесмо жалили на мали дио, али смо годинама јавно указивали на криви дио који је постао једини критеријум и мјера Министарства које народна средства из буџета користи за политичке циљеве и за стварање подјела међу православним становништвом и урушавање међувјерских односа међу грађанима, комшијама и браћом. Увијек смо са благодарношћу истакли свако добро дјело које је учињено према Цркви и то ћемо убудуће чинити, али смо дужни да истакнемо и све неправде које се, посебно током посљедњих година, системски спроводе према Митрополији и епархијама СПЦ у Црној Гори.
Домете и могућности Министарства за људска и мањинска права је најбоље, на једном од састанака са представницима наше Цркве, приказао потпредсједник Владе и министар правде Зоран Пажин, и то у присуству министра Мехмеда Зенке, наводом да ”Министарство нема капацитета” када је у питању Закон о слободи вјероисповијести. Из тог и таквог одсуства капацитета Министарства за људска и мањинска права се родио безакони Закон за отимање православних светиња против кога су на миран и достојанствен начин устале не само десетине и десетине хиљада вјерника него и стотине правника из Црне Горе и свијета.
Игнорантски и идеолошко-послушнички однос Министарства према праву на слободу вјероисповијести се огледа и у гласном ћутању на јавности познату чињеницу да је ДПС за свој програмски циљ крајем новембра 2019. године одредио не само мијешање у унутрашње односе и поредак Православне Цркве, него и стварање своје партијске ”аутокефалне цркве”, уз директно кршење Устава и свих принципа секуларне државе. Министарство се једном једином ријечју није огласило на брутално кршење права вјерника и злоупотребу службених овлашћења појединих припадника Управе полиције током епидемије корона вируса, као ни приликом покушаја прогона појединих свештеника и њихових породица на вјерској основи.
Митрополија 
