Министарство одбране и Војска Србије веома посвећено чувају и вреднују традицију и успомене на људе и догађаје из наше славне историје, прожете патњом, тугом и болом, али и храброшћу, поносом и чашћу, истичући да је наш народ увек на правој страни - на страни истине, како не бисмо допустили другима да пишу нашу историју.
У годинама када низом активности обележавамо годишњице значајних догађаја у одбрани од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године, доказали смо да с пажњом негујемо сећања на све жртве тог немилог догађаја и чувамо истину од заборава, за пример свим будућим генерацијама, наводи се у саопштењу Министарства одбране.
У копродукцији Министарства одбране – Војнофилмског центра „Застава филм“ и Радио-телевизије Србије снимљени су и приказани документарно-играни филмови о биткама на Кошарама и Паштрику током 1999. године и захваљујући томе међу нама данас нема човека који за њих није чуо. После 20 година ћутања снимљени су филмови који су хероје отргли од заборава, а кинематографска остварења су начин да се свим тим људима још једном каже хвала.
Документарно-играни филм „Ратне приче са Кошара“ премијерно је приказан 9. априла 2019, на дан обележавања 20 година од почетка битке на Кошарама. Филм је на веома уверљив начин дочарао ситуацију у којој су се 1999. године нашли борци, хероји са Кошара и хронолошки говори о борбама на југословенско-албанској граници током 1998. и 1999. године. О нападу на караулу Кошаре сведоче војници и њихове старешине који су бранили отаџбину и спречили агресора да продре на Косово и Метохију.
Премијера документарно-играног филма „Ратне приче са Паштрика“ одржана је 23. маја прошле године и представља сведочанство о херојској борби припадника наше војске у одбрани отаџбине на Паштрику 1999. године. На основу сведочења више од 30 саговорника, официра, војника, резервиста, добровољаца и припадника 549. моторизоване бригаде испричани су догађаји о борби у рејону планине Паштрик, од напада на караулу Горожуп до повлачења наше војске после потписивања Кумановског споразума.
Оба филма, ауторке Слађане Зарић, приказана су на Првом програму Радио-телевизије Србије те је вишемилионски аудиторијум имао прилику да упозна заборављене јунаке и из њиховог угла сазна како су изгледале те битке, битке за живот, за отаџбину.
Управа за односе са јавношћу и Војнофилмски центар „Застава филм“, поводом 20 година одбране отаџбине од НАТО агресије, реализовали су филмску трилогију „НАТО агресија на СРЈ ... на мир“, или „Косметска трилогија“. Филмови „Повод“, „Хумане бомбе“ и „Три тачке на мир“ су сведочанство о кључним догађајима у периоду непосредно пре, за време и после НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
После низа година неправде према командантима и учесницима ратних дејстава током НАТО агресије, објављена је едиција „Ратник“ у којој су управо они дали виђење тих догађаја. Министарство одбране представило је едицију у којој су први пут сабрана сећања најзначајнијих ратних команданта о јуначкој борби припадника наше војске у одбрани своје отаџбине и на више хиљада страна исписана су њихова сећања.
Прве четири књиге едиције су ратни дневник команданта Треће армије Војске Југославије генерал-пуковника Небојше Павковића „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају Милосрдног анђела“. На више од 2.000 страна генерал Павковић хронолошки, аргументовано и документовано, из дана у дан описује оно што се догађало 1999. године у зони одбране Треће армије.
Пету књигу едиције „Приштински корпус 1998-1999 - сведочења ратних команданата“ чине сећања команданта Приштинског корпуса генерал-пуковника Владимира Лазаревића и команданата бригада и самосталних батаљона у саставу корпуса на ратну 1999. на Косову и Метохији.
Шеста и седма књига едиције, „Битка на Кошарама“ и „Битка за Паштрик“, доносе сећања учесника борби на Кошарама и Паштрику током агресије НАТО 1999. године, на првој линији одбране, пред покушајима копнене инвазије непријатеља на Косово и Метохију, на граници Албаније и Савезне Републике Југославије.
Књига „Скок на Слатину - руски батаљон на Косову и Метохији“, сведочење из периода пред крај агресије, описује усиљени марш батаљона Ваздушнодесантне војске Оружаних снага Руске Федерације који су у најстрожој тајности, оклопним транспортерима, прешли 620 километара из Босне до Косова и Метохије и стигли на аеродром Слатина пре снага НАТО-а.
Едиција „Ратник“ објављена је с циљем да сачува искуство наших ратних команданата током НАТО агресије 1999. године – као прилог култури сећања. О значају едиције „Ратник“ говори и податак да је за три дана Сајма књига 2018. године распродат први тираж.
Поводом 20 година од одбране од НАТО агресије отворена је изложба Министарства одбране и Војске Србије „Одбрана 78“ у изложбеном простору Музеја Града Београда посвећена свим страдалим у НАТО агресији. Изложба аутора Душана Јововића је мултимедијална и интерактивна и први пут приказује видео и штампане материјале који до сада јавности нису били приказани. Поставка је подељена у осам целина, а ликовност изложбе почива на аутентичним артефактима који су настали током 1998. и 1999. године.
Изложбена поставка на јединствен начин приказује херојску одбрану земље током 78 дана НАТО агресије, која је почела без одобрења Савета безбедности Уједињених нација и посвећена је страдалим припадницима војске, полиције и цивилима, међу којима је, нажалост, било и много деце.
Ова јединствена изложба незаобилазни је део посете страних државника и делегација Републици Србији, као и домаће јавности и бројних грађана.
Министар одбране Руске Федерације генерал армије Сергеј Шојгу, после обиласка поставке написао је у Књизи утисака да је „Агресија НАТО-а против Југославије однела животе многих невиних људи – жена, стараца, деце. Али србски народ, захваљујући његовој одважности, храбрости и снази духа, није био сломљен. Не смемо да заборавимо на ту трагедију и морамо да урадимо све могуће да се то више не понови“.
Снажан утисак изложба је оставила и на министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова, као и на припаднике експертских тимова Оружаних снага Руске Федерације, који су у Србији помагали у спречавању ширења, сузбијању и гашењу инфекције коронавируса.
Потпредседник Централне војне комисије Народне Републике Кине генерал Џанг Јоусја показао је посебно интересовање за оригиналне експонате и видео записе, а после обиласка поставке уписао је у Књизи утисака „Противимо се рату и бранимо мир“.
Шесточлани тим медицинских стручњака из Кине, који је помагао Србији у борби против коронавируса у свом густом распореду одвојио је време за обилазак наведене изложбе. О снажном утиску који су чланови експертског тима понели са изложбе сведочи и чињеница да је свих шест лекара, по сопственој жељи, желело да се упише у Књигу утисака. Чланови делегације Амбасаде Кине такође су били веома дирнути свиме што су видели током обиласка изложбе „Одбрана 78“ те је заменик амбасадора Тјен Јишу у Књизи утисака уписао „Велика почаст за храбру српску војску и србски народ“.
Министарство одбране и Војска Србије наставиће да негују сећања и да подсећају на патњу и разарања народа на овим просторима током 1999. године. Захваљујући томе што су бројним активностима сачували од заборава 78 дана одбране земље током НАТО агресије, данас се о погинулим припадницима војске, полиције, цивилима и нажалост великом броју погинуле деце, много више прича и зна него раније.