Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град се устремило 220 немачких бомбардера. Битка је трајала пет сати. Главни циљеви су били Кремљ, електрана на Раушском кеју, здање Централног комитета Сверуске комунистичке партије (бољшевика), фабрике и железничке станице.

Да би успешно извршили овај стратешки важан задатак Немци су у другој флоти Луфтвафеа формирали специјалну групу од преко триста тешких бомбардера типа Heinkel He 111, Junkers Ju 88А и Dornier Do.215B, а у совјетску позадину су убацивали групе са радио-пријемницима и радио-предајницима како би унапред означили правце лета на Москву, пише Russia beyond.

Руководство СССР-а је било свесно да Луфтвафе има доста искуства у бомбардовању великих европских градова и зато је план одбијања напада прављен од почетка јула. Совјетски ловци су имали задатак да дочекају немачке авионе на 200-300 километара од Москве и не дозволе им да открију локације на којима су размештене јединице противваздухопловне одбране града и баражни балони.

Московске трупе ПВО су имале преко 1.000 зенитних оруђа, 300 митраљеза, преко сто баражних балона и око 600 рефлектора који су правили огроман осветљени појас широк 40 километара, већи чак и од домета противваздухопловних оруђа. Ловачки корпус је имао око 600 ловаца, од тога су половина били авиони новог типа. На непријатеља су мотриле јединице за ваздушно осматрање, узбуњивање и везу, као и радарске станице, и у случају потребе су најављивале опасност.

 

Sputnik

Непосредно пре првог налета на Москву у граду је изведена командна штабна вежба у којој је разрађена добра стратегија деловања приликом напада, а Кремљ, Московско градско веће (Моссовјет) и други важни објекти су камуфлирани тако да изгледају као обичне зграде. Хитлер је 14. јула издао наредбу о почетку ваздушног напада на Москву, затим су одабрани пилоти, а у ноћи између 21. и 22. јула напад је почео.

Немци су се добро припремили за први налет. У свакој групи је био водећи авион, групе су летеле у ешалонима, са временским размацима и на различитим висинама, а радио-предајници који су били постављени на земљи обезбеђивали су одличну координацију између посада. Напад је почео ноћу јер су Немци знали да у ловачким пуковима ПВО Москве нема много пилота ноћних ловаца и да многи зенитни митраљези и оруђа немају рефлекторе.

На знак узбуне се дигао у небо једанаести ловачки пук. Управо он је дочекао прву групу немачких бомбардера. Немци су летели у сабијеној групацији, без пратње ловаца, и сами су себе покривали митраљеском паљбом. Капетан Константин Титенков је напао главни авион митраљеском ватром, а у другом кругу је успео да га обори. То је пореметило координацију немачких бомбардера, па и целу њихову формацију.

Затим су у борбу кренули пилоти дванаестог ловачког авионског пука. Пристизале су нове групе бомбардера покушавајући да обиђу рефлекторе и избегну ватру из зенитних батерија. Тада је одлучено да се неколико зенитних батерија уједини и створи ватрени зид. Совјетске зенитне батерије су отвориле ватру пре него што су се немачки авиони приближили и тако су направиле ватрени штит. То је био срачунат психолошки потез јер се неће свако одважити да крене у продор гроз густ облак експлозија. И заиста, већина немачких пилота је одустала од задатог циља, па су избацили бомбе насумице.

Изненађење је приређено и следећим групама непријатељских бомбардера. Они су током лета видели мноштво рефлектора који су осветљавали простор, па су се због тога подигли на висину од 4.500 метара и приближили Москви. Већ су се били спремили да избаце бомбе кад их је радиста упозорио на балоне.

То је било неочекивано. Немци су добро знали да се балони не подижу изнад 2.000 метара, а овде су били на два пута већој висини. И они су се вратили избацивши бомбе насумице. Оберлајтнант Бетхер, један од најбољих пилота бомбардера, овако је описао напад на совјетску престоницу:

„Од свих летова које сам извео на Истоку најтежи су били ноћни напади на Москву. Зетнитна паљба је била веома интензивна и забрињавајуће густа.

Први налет на Москву је одбијен. Луфтвафе је у њему изгубио 22 бомбардера. Па ипак, поједини авиони су успели да се пробију и баце бомбе на град. Страдало је преко 600 људи, оштећене су пруге, водовод, гасовод и далеководи, а на подручју града је избило много пожара. Оштећено је преко 30 зграда. Захваљујући добро организованим дејствима противваздухопловне одбране и ловачких пукова избегнута су већа разарања. Немцима није дозвољено да сравне Москву са земљом, како су у почетку планирали.

Узгред, током ваздушних напада житељи Москве су користили метро као склониште. Увече је народ чекао у реду да уђе и заузме што боља места у вагонима. Предност су имале жене са малом децом.

Russia beyond