Др. Слободан Удовић, херој дана

21.07.2020. год.

Поштовани,

пишем вам са намјером да вас упознам укратко са догађајем који се десио у једном ресторану на Сави 19.7.2020.(субота).

Дошао сам породично на ручак у ресторан "Сувенир". У једном тренутку сам примјетио комешање за сусједним столом гдје је једном мушкарцу (око 45 год.) позлило. Пријатељи и конобари су се сјатили око њега, поливали га водом, вадили му храну из уста јер није дисао, почео је да плави у лицу. У том помало неорганизованом приступу се појавио др. Удовић(касније сам сазнао име). Почео је да пружа помоћ угроженом и да организује нас помагаче. Рекао је конобарима да зову хитну помоћ и да укратко објасне у чему је проблем. Угрожени мушкарац се пар пута послије Хајмлихових захвата враћао благој свијести, али накратко. Ситуација је и даље била критична. Нема дисања, пулс слаби, модра кожа лица.

Слободан траћи да се унесрећени изнесе напоље, како би уштедили пут екипе хитне помоћи. Напољу унесрећеног ставља у кома положај, мјери пулс, држи му уста проходна вадећи храну, итд...Пријатељи унесрећеног већ паниче, не могу да дочекају хитну, покучавају да довезу властито возило на насип.

Најгори тренутак је био када др. Слободан тражи да се информишемо о доласку хитне помоћи, јер не осјећа пулс унесрећеног, пацијент је скроз тамно плав у лицу, пријатељи у паници, унесрећеном отворени очи, поглед у празно, и за нас који нисмо из медицинске струке је тај човјек нажалост умро.

Др. Слободан ставља умрлог/унесрећеног(тада сам чуо да се зове Вуле), ставља на леђа, брише му уста, даје инструкције пријатељу за масажу грудног коша и почиње давање ваздуха на уста. То је трајало неколико минута, унесрећени није давао знакове живота.

У једном тренутку чујем да др. Слободан виче:"Шта је то, брзо то да вадимо, помозите, стисни, чупај!" У том тренутку(не знам ко тачно) вади из уста унесрећеног комад бифтека, величине палца одраслог мушкарца, који је вјероватно испао из душника због притиска и поступка оживљавања. У том тренутку унесрећени врши дубоки дугачки удах, капци му се шире и видим да се живот вратио у отворене, већ мртве очи. Др. Слободан наставља са помоћи до доласка екипе хитне помоћи.

Никада у животу нећу заборавити тај тренутак васкрсења.

Зашто ово пишем? Зато да бих колектив ваше установе упознао са овим догађајем, да знате да радите са витезом, Човјеком, колико сам схватио дискретним херојем. Овакви људи уливају оптимизам и својим примјером показују некима застарјеле и "аут" термине чојство и милосрђе.

Ја сам др. Слободану обећао флашу ракије, а вас његове радне колеге молим да му честитате.

Немам директан контакт са др. Слободаном, само ми је рекао гдје ради, молим вас пренесите му поздраве и прослиједите ово писмо. Податке и контакт сам потражио на интернету.

С поштовањем,

Саша Савићевић