РТ: Вођа радикалне црначке милиције „верује у насиље“ и жели стварну Ваканду за сваку црну особу у Америци

19.07.2020. год.

НФАЦ, маскирана, наоружана црначка милиција која је недавно марширала парком у Џорџији, сматра насиље и убијање прихватљивим одговором на угњетавање. Њихов крајњи циљ је да се одвоје од САД-а као сопствена нација која црначке популације.

НФАЦ (Нот факинг араунд коалишн) привукао је пуно пажње на друштвеним мрежама, поготово 4. јула. Призор потпуно наоружане групе црнаца, са пушкама и пиштољима, промарширали су срцем Кју клукс клана испод Камене планине проузрокујући велику пажњу.

Али о њима се зна врло мало, упркос беспоштедним спекулацијама. Чак није ни јасно када су је група оформљена или колико их има.

Како би појаснили своје намере, оснивач НФАЦ-а и њихов лидер Гранд Мастер Џеј (право име Џон Фицгералд Џохнон) ексклузивно је говорио за РТ.

"Постоји заблуда да смо терористичка група и да желимо да убијамо белце."

„Овде смо да заштитимо црну заједницу, јер је она та која је нападнута. У Америци нико не штити црну децу, мушкарце и жене. Стварање НФАЦ-а била је потреба да се позабавимо растућом плимом бруталности полиције, расне бруталности, неправедности у правосудном систему“, рекао је Џеј.

"Већина нас попут мене бивши су припадници војске, нисмо омладинц из блока, ми смо гласачи, ми смо ваши одговорни момци, ми смо момци са добрим пословима."

Свака црна особа је „политички затвореник“

Иако себе виде као заштитнике, Џеј има јасан циљ онога што жели да постигне, и не игра на мало.

Он сматра да се црнци морају одвојити од остатка САД-а.

Дакле, он каже да он и други подносе тужбу за ослобађање Међународном суду правде, те је објаснио:

„Желим да они прогласе сваког црнца која је потомак португалске трговине робовима политичким затвореником у Сједињеним Америчким Државама. Да се санкционишу САД и да учине једну од две ствари. Прва је да нам дају нашу земљу овде, тако да ту можемо бити, успоставити владу""

Неки нагађају да Џеј тражи државу Тексас као ову земљу, али је као назив користио "Лоун Стар", што је њен негормални назив. Кључ је да се да земљиште које Бела кућа више не контролише.

Друга опција је радикалнија, што је већина медија одбила да објави.

Џеј ју је открио: „Ужасна је чињеница да су главни медији у САД-у потпуно игнорисали НФАЦ. Еј-Би-Си њуз је покушао је да направи интервју са мном, али су им информације биле превише застрашујуће, па су закопали причу као део историје Камене планине."

"Главни медији о нама неће извештавати, јер би слике организованих црнаца са пушкама послале дрхтај низ кичму расистичког језгра Америке."

Одлазак у Африку

„Мој други циљ је одлазак за Африку, да се успостави наша судбина и изгради наша нација - и добијемо седиште у УН-у као и сви други. Четрдесетпет милиона нас је унутар земље, тако да можемо да одемо на место где би две земље биле пријатељске према нама."

"То би било у Африци, јер одакле потичемо, где нас је већи број, где су ресурси и ја већ имам везе са неким од лидера тих земаља."

"Хипотетички желим да добијем површину од око 100 миља од сваке земље, прогласим је сувереном зоном и изградим инфраструктуру."

Одлазак би укључивао само црнце. НФАЦ дозвољава само црне чланове, а Џеј не мисли да би то требало бити шокантно признање.

"Сваки други ентитет има своје сопствено, ми смо једини људи на планети који то немају", рекао је он.

„Ако се нешто догоди кинеској особи у Америци, Кина реагује. Ако се нешто деси британцу, краљица има нешто да каже о томе. Црна боја није земља и ако се са црнцу у Америци нешто догоди, никога за то није брига"

Нереди који су избили након убиства ненаоружаног црнца, Џорџа Флојда, очито нису оно што имају на уму. Жели да се ствари схвате глобално.

„Ми немамо идентитет, зову нас Афроамериканци, али реците ми, где у Африци? У Африци постоји 55 земаља."

"Ако би имали своју државу, ако се нешто деси у Америци, можемо отићи у УН и рећи - `то је кршење`.“

Они који имају једног црног родитеља могу бити укључени, али НФАЦ ће их истражити заједно са њиховим „обрасцем понашања“.

„`Блек лајвс метер` не верује у насиље. Ми радимо"

Покрет Блек лајвс метер (БЛМ)није покренут од стране НФАЦ-а. Џеј је био део БЛМ-а пре неколико година, али је фрустриран због њиховог смера. Осећа да је ауторитарнији приступ једини пут према напретку.

"БЛМ не представља осећања црне заједнице. Ми смо се у потпуности дистанцирали од њих", признао је Џеј.

„БЛМ не верује у насиље. Одабрали смо амерички Дан независности да ту поруку пошаљемо јер смо били робови кад се то догодило, а нисмо били чланови ове земље."

Покушали смо да будемо овде 247 година, имали смо реконструкцију, а они су спалили наше градове. Имали смо Џима Крова када су послаи псе на нас и рекли нам да не можемо да седимо поред њих - покушали смо то афирмативним корацима, а они су удаљили.

Очито је да нас не желе овде."

Спремност НФАЦ-а на убиства може бити разлог зашто их избегавају главни активисти. Али Џеј се осећа задовољним јер тврди да је било 457 контроверзних убистава од 2014. године, када је полиција убила 18-годишњег црнца Мајкла Брауна.

"Ако било ко у нашој групи има лични план и жели да убије неке људе, онда ми нисмо група за њих", каже он, пре него што је смирено објаснио њихова правила.

"Али 4. јула пре него што смо отишли у парк, моја наређења су била да их убију - не пуцајте и не рањавајте, убијајте их."

„То је био безбедносни брифинг. Рекао сам им да нећемо ништа иницирати, али ако нас нападну, тада ће сви напољу убити све који су на видику. Не желимо више да чујемо ваше изговоре, не желимо да чујемо да разговарамо или да чекамо велику пороту."

Упоредо са маршом код камене планине, НФАЦ је одржао истовремено догађај у парку Ескобар у Фениксу. Од тада, Џеј тврди да су га глобално преплавили контакти и да сада има међународне испоставе НФАЦ-а.

Међутим, идентитети чланова остаће анонимни.

"Постоји поступак провере, ми их надгледамо и они се тада заклињу НФАЦ-у", рекао је Џеј.

„Ми смо такође коалиција, тако да неке постојеће организације желе да буду део нас, па смо испроверавали њихове чланове.

"Научили смо лекције из различитих методологија инфилтрације. Зато смо толико тајни у вези са бројем чланова и зато не можете да сазнате где тренирамо, и зато нисмо толико отворени да како не би открили више детаља."

"Једино име или лице које се зна је моје. Једино ја говорим и нико гдруги."

Сврешно са спасавањем Америке

Још 2016. године, Џеј се кандидовао за председника, али је сматрао да је његова кампања намерно стављена на страну. Он сматра да је кандидат за 2020. годину Кани „политичка шала“, али је открио да су га неки наговарали да се поново кандидује.

"Откако је објављено о Кејни, примио сам телефонске позиве у којима су говорили: `Знате ли да се тренутно кандидујете за председника, да би сте победили", каже Џеј.

„Али моја мисија није спасавање Америке, покушао сам то и открио да велики новац и медији могу урадити то да се блокирају добри кандидати. Нећу поново ићи тим путем."

"Мој циљ је много лукавији од тога, не само да олакшам одлазак црначке популације овде у Америци, већ и спровођење онога што бисмо ми назвали Сједињене Државе Африке."

Од 4. јула, сматра Џеј, да је НФАЦ већ јасно добио на значају.

Ствари у том погледу су се смириле.

"Они су добили поруку, није било ниједног линча или полиције која је пуцала, а талас јединства прогутао је црну заједницу и видимо да правосудни систем покушава да процесуира случајеве."

Иако је НФАЦ као организација намењен само за црнце, он подстиче и друге да подрже њихов циљ.

"Малколм Икс је то рекао најбоље: `Можете нам помоћи, али не можете да нам се придружите.`"

„Ако нисмо сами и док не научимо да волимо себе, не можемо да волимо друге људе. Када је људима ускраћено знање о њиховој култури и историји о себи, немају чиме да се поносе."

„Да ли сте видели како су се поносили када су видели филм `Црни пантер` који их је навео да верују? Црнци чезну за нечим, а ми им морамо дати нешто чему припадају. Радије бих дао свој живот за нешто племенито као што је ослобађање мог народа, него да га трошим остајући жив слабић."

"А оно што ћете приметити је да нисам сам."

Приредио Крис Свинеј, аутор који је писао за разне британске часописе и новине, укључујући Тајмс, Д Сан и Дејли рекорд.