Музеј у тајној бази: Пет најзанимљивијих бункера у Русији

18.07.2020. год.

Подморничка база, тајни архив Министарства спољних послова и Стаљинова лична склоништа... Ови бункери некада су чувани у најстрожој тајности, тако да чак ни људи који су живели у њиховој близини деценијама о томе ништа нису знали.

1. Стаљинов бункер у Самари

Владимир Смирнов/ТАСС

Изградња бункера за који је јавност сазнала тек 1990. године почела је на јесен 1941. за време Другог светског рата. Овај тајни објекат, који се налази испод данашње Академије културе и уметности, а тадашњег Обласног комитета КПСС, био је намењен пре свега за Стаљинову евакуацију у случају крајње нужде или, како се наводило у одлуци државног комитета одбране, „у зависности од околности“.

На изградњи бункера радило је 2900 радника и око 800 инжењера. Свако од њих потписао је гаранцију да до краја живота неће саопштити информацију о државној тајни. Зато људи који су живели у околини нису ни слутили шта се ноћу гради иза ограде. Градитељи су радили у две смене, многи су и спавали ту, у подземним просторијама бункера. Не зна се тачно када је бункер завршен. Једни тврде да је предат на коришћење тек у јануару 1943. године, док други кажу да је завршен већ до краја 1941.

Такође се не зна да ли је Стаљин икада боравио у бункеру. У сваком случају, његове димензије су импресивне. Дубок је 37 метара (висина 11-спратнице), а само у сали за заседања могло је да се смести до 115 особа.

Данас га обилазе туристи, који могу да виде и подземно степениште и Стаљинов лични кабинет.

2. Објекат 825 хидротехничке намене (ГТС) на Криму

Станислав Красильников/ТАСС

Након што су 1953. године на Хирошиму и Нагасаки бачене атомске бомбе, у Балаклавском заливу почела је изградња склоништа за подморнице. База је завршена тек осам година касније, 1961. године, али резултат је био импозантан. Ту је од нуклеарног напада могло да се склони девет малих или седам средњих подморница, као и око хиљаду људи.

Дуги низ година објекат је служио као база за поправку и одржавање подморница. Оне су ноћу улазиле у заклон, а ујутро полазиле на дежурство са новим резервама горива, кисеоника и муниције. Јавност је за ово место сазнала тек 1994. године, када је Крим још био у саставу Украјине. Тада су локални криминалци опљачкали објекат. Почетком 2000-их у тајној бази је отворен музеј и туристи су добили прилику да се прошетају лавиринтима грађевине и погледају поставке о њеној историји.

3. Бункер 703 Министарства спољних послова СССР-а у Москви

Petr.efimenko (CC BY-SA 4.0)

Један од објеката Министарства спољних послова који је најстроже држан у тајности тек 2008. године је престао да буде државна тајна. Споља изгледа као обична сива кућица у московским уличицама, са оближњим обдаништем и црквом. Крајем 40-их изнад места где је касније направљен бункер, градила се кружна линија метроа и све је било ограђено. Када је метро завршен, под земљом су остали технички тунели. На њиховој основи је подигнут бункер, завршен 1961. године.

Ту је смештен главни специјални архив Министарства спољних послова. Деценијама су се на полицама у бункеру чувале копије докумената и уговора. Излаз за евакуацију водио је право у метро.

2005. године у бункер је почела да продире вода, јер дуго није био реновиран. Министарство спољних послова је евакуисало документе и планирало да грађевину реконструише. Међутим, схватили су да им више није потребна. 2018. године предали су је организацији ветерана, која је у њему направила први музеј војних утврђења у земљи. Његови главни експонати су макете одбрамбених објеката и документа посвећена изградњи првих совјетских бункера.

4. Бункер 42

Legion Media

Рад на пројекту командног пункта ваздухопловног штаба у случају нуклеарног бомбардовања у Таганском рејону Москве почео је још 1947. године по Стаљиновом наређењу. Објекат је био завршен тек 1956. године, после Стаљинове смрти, и имао је колосалне размере. Био је то вертикални бункер дубок 18 спратова са просторијама површине 7 хиљада квадратних метара.

Бункер је коришћен у предвиђене сврхе све до 1986. године. Са овог места војно руководство је командовало бомбардерима који носе нуклеарно наоружање. 2006. године на месту бункера су отворени музеј и ресторан. Данас у некада крајње скривеном објекту деца и одрасли могу да погледају симулацију експлозије нуклеарне бомбе, испаљивања нуклеарне ракете и да играју тематске потраге.

5. Стаљиново склониште у Москви

Борис Кавашкин/ТАСС

Бункер који изнутра више личи на дворац подигнут је 30-их година 20. века. Како би се маскирао улаз у склониште Врховног Главнокомандујућег, планирано је да над бункером буде подигнут стадион са 120 хиљада седишта и Свесавезни фискултурни комплекс.

План изградње стадиона није остварен. До 1939. године завршен је само подземни део грађевине, који је постао Стаљинов резервни командни пункт.

Командни пункт чине сала за заседања са куполом, мали радни кабинет и трпезарија у грузијском стилу. Објекат је повезан са Кремљом подземним тунелом дугим 17 километара. Сам Стаљин је у бункеру био само два пута: када је обишао објекат 1941. године и крајем новембра-почетком децембра исте године, тада већ како би радио са заштићеног места.

Викторија Рјабикова, Russia beyond