ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ
ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу, руку што те засадила , реликвија је на небу. Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, на ломачи да нам горе наши снови Православни . Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео , надничећи никад кући , комшилук те се најео , засадио тебе отац , да те гледа ко усуда , ни залогај му не оста , загрижене јабуке без зубе. Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне , ил рефлектор или свећа , Сунце звезда понајвећа . Ал од Сунца више горе , ти кристали звани сузе , кад су многе мученице , черечили , пекли голе , на ломачи неразума , далеко од људског ума , ти јауци прочули се громовима сад их зову , ти животи прекинути сад су муње опомене , петровданске ватре ове , на њих сад су успомене .. Петровдане , Петровдане и јабуко петровачо на жилама твојим мој је отац све отиске прстију оставио, утиснуо , да годове стабла нижу и младице стигну нове , меморијом да пренесу љубав оца у векове . Кад протрче деца путем , са лилама у рукама , да докажу свим тим моћним белосветским ломачама , не палите никад жене , те светице наше мајке , носиле нас испод пупка , на рукама ко нарамке . Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју , ту топлину , тај загрљај , коју нађеш у жубору и шумору , не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену том несоју , на ломачи да запали имовину родну твоју . Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди , да ти Сунце зором сија , ти се сети Петровдана и спаљених светих жена , бакља у руци наследника , шкрипање зуба пред инкзизиторима . Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш оца , ти си многе нахранила , само не свог створиоца . Улицом се ватре пале , обичаји то су стари , да нам не би змијски зуби у близини засиктали . Петровданска ватро гори у близини петроваче , пронесоше ватре путем и јабуку неко зваће , боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују , него бакље и ломаче , где гореше људска тела и сисари у немоћи , то звериње никад више , Православцу ни на очи , нити било коме другом , било које боје коже , сећајте се и памтите , да се монструми не множе . Славица Јовановић новинар и књижевник Прњавор Мачвански Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор осам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У рукопису још пет књига. Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу, руку што те засадила , реликвија је на небу. Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, на ломачи да нам горе наши снови Православни . Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео , надничећи никад кући , комшилук те се најео , засадио тебе отац , да те гледа ко усуда , ни залогај му не оста , загрижене јабуке без зубе. Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне , ил рефлектор или свећа , Сунце звезда понајвећа . Ал од Сунца више горе , ти кристали звани сузе , кад су многе мученице , черечили , пекли голе , на ломачи неразума , далеко од људског ума , ти јауци прочули се громовима сад их зову , ти животи прекинути сад су муње опомене , петровданске ватре ове , на њих сад су успомене .. Петровдане , Петровдане и јабуко петровачо на жилама твојим мој је отац све отиске прстију оставио, утиснуо , да годове стабла нижу и младице стигну нове , меморијом да пренесу љубав оца у векове . Кад протрче деца путем , са лилама у рукама , да докажу свим тим моћним белосветским ломачама , не палите никад жене , те светице наше мајке , носиле нас испод пупка , на рукама ко нарамке . Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју , ту топлину , тај загрљај , коју нађеш у жубору и шумору , не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену том несоју , на ломачи да запали имовину родну твоју . Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди , да ти Сунце зором сија , ти се сети Петровдана и спаљених светих жена , бакља у руци наследника , шкрипање зуба пред инкзизиторима . Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш оца , ти си многе нахранила , само не свог створиоца . Улицом се ватре пале , обичаји то су стари , да нам не би змијски зуби у близини засиктали . Петровданска ватро гори у близини петроваче , пронесоше ватре путем и јабуку неко зваће , боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују , него бакље и ломаче , где гореше људска тела и сисари у немоћи , то звериње никад више , Православцу ни на очи , нити било коме другом , било које боје коже , сећајте се и памтите , да се монструми не множе . Славица Јовановић новинар и књижевник Прњавор Мачвански Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор осам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У рукопису још пет књига. Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу, руку што те засадила , реликвија је на небу. Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, на ломачи да нам горе наши снови Православни . Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео , надничећи никад кући , комшилук те се најео , засадио тебе отац , да те гледа ко усуда , ни залогај му не оста , загрижене јабуке без зубе. Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне , ил рефлектор или свећа , Сунце звезда понајвећа . Ал од Сунца више горе , ти кристали звани сузе , кад су многе мученице , черечили , пекли голе , на ломачи неразума , далеко од људског ума , ти јауци прочули се громовима сад их зову , ти животи прекинути сад су муње опомене , петровданске ватре ове , на њих сад су успомене .. Петровдане , Петровдане и јабуко петровачо на жилама твојим мој је отац све отиске прстију оставио, утиснуо , да годове стабла нижу и младице стигну нове , меморијом да пренесу љубав оца у векове . Кад протрче деца путем , са лилама у рукама , да докажу свим тим моћним белосветским ломачама , не палите никад жене , те светице наше мајке , носиле нас испод пупка , на рукама ко нарамке . Ко што носе тај нарамак , носише и децу своју , ту топлину , тај загрљај , коју нађеш у жубору и шумору , не дај мајку , не дај сестру , ћерку , жену том несоју , на ломачи да запали имовину родну твоју . Ако волиш земљу своју , своју мајку што те роди , да ти Сунце зором сија , ти се сети Петровдана и спаљених светих жена , бакља у руци наследника , шкрипање зуба пред инкзизиторима . Еј, јабуко петровачо , што потпис палцем чуваш оца , ти си многе нахранила , само не свог створиоца . Улицом се ватре пале , обичаји то су стари , да нам не би змијски зуби у близини засиктали . Петровданска ватро гори у близини петроваче , пронесоше ватре путем и јабуку неко зваће , боље нама ове ватре ритуалне , традицију што поштују , него бакље и ломаче , где гореше људска тела и сисари у немоћи , то звериње никад више , Православцу ни на очи , нити било коме другом , било које боје коже , сећајте се и памтите , да се монструми не множе . Славица Јовановић новинар и књижевник Прњавор Мачвански Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор осам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У рукопису још пет књига. Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прња ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПЕТРОВДАНУ ЈАБУКЕ ПЕТРОВАЧЕ И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ Еј јабуко петровачо, комшије те сада једу, руку што те засадила , реликвија је на небу. Да не гледа да бакљама женску децу туђин пали, на ломачи да нам горе наши снови Православни . Еј , јабуко петровачо , најмање те отац јео , надничећи никад кући , комшилук те се најео , засадио тебе отац , да те гледа ко усуда , ни залогај му не оста , загрижене јабуке без зубе. Испред цркве ватре пале , петровданске, Православне , ил рефлектор или свећа , Сунце звезда понајвећа .
- Извор
- Славица Јовановић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Остале новости из рубрике »