ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ ФРУЛЕ ИСПРЕД РАДОВАН КУЛЕ
ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ ФРУЛЕ ИСПРЕД РАДОВАН КУЛЕ Не упрежу коњи се у кола , нит се ради у њиви и пољу , тад се скупља с дивље трешње кора , ил брезова за лилу петрову . Чобани тада плету цветне венце , од разнобојног биља , разноликих трава и оките рогове овнова , пастирска фрула док одзвања . Од јабуке петроваче мајке , праве колац деле комшијама , обичаји стари тад говоре , јабукама оживе сећања . На раскршћу кад се лиле пале , крену бакље трке малишана , да осветле село и улице , све у инат демонским силама . Са петровцем ките укућане , са лилама дочека свитање , али кажу најлепше су лиле и пред Кулом Радован лилање . Те покретне ватре заштитнице , кад се чују фруле , песма ори , док ужарене узлећу варнице, а ватра се улицом разгори . За Петровдан у Белотић Мачви , поред ватре што нам живот значи , са симболом спаљивања лила , сећамо се људи на ломачи . Кад су некад спаљивали жене , мачке , људе натапали у смолу , јер Србија није што Севиља , овде жене мајкама се зову . Наше мајке нама су светице , видарице што скупљују биље , траварке , труднице бабице , ове лиле у знак опомене , никад више ломаче Севиље . Седи старци припаљују луле и не жале старих опанака , да му прво рођено унуче , трчи с бакљом мачванских сокака . Овде живе неки људи мудри , што поштују своје обичаје , ако нема гуслара у селу , фрулашице би се позивале , Песмом свирком у народној ношњи , плетенице девојке украше, крене коло до касно у поноћ испред куле Радован сликарске . Где је некад наш Милић од Мачве окупљао песнике , сликаре , самоуке , Богом дариване , што небеске откривају тајне. Тад помислиш пред Радован Кулом тог Милића од светскога гласа , кад светлуца пола Белотића , дал звездана спустише се јата . Тад се клања апостолу Петру и оном другом апостолу Павлу , варницама терају демоне , да се деца мачванска рађају . Ти сусрети кад се чују гусле , коло вије и зачује фрула , кад виђени се окупе Мачвани , белој куги тад пркоси Кула , руком сликара занесењака озидана . Славица Јовановић новинар и књижевник фото Славица Јовановић Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор осам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У рукопису још пет књига. Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прњавору . ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ ФРУЛЕ ИСПРЕД РАДОВАН КУЛЕ Не упрежу коњи се у кола , нит се ради у њиви и пољу , тад се скупља с дивље трешње кора , ил брезова за лилу петрову . Чобани тада плету цветне венце , од разнобојног биља , разноликих трава и оките рогове овнова , пастирска фрула док одзвања . Од јабуке петроваче мајке , праве колац деле комшијама , обичаји стари тад говоре , јабукама оживе сећања . На раскршћу кад се лиле пале , крену бакље трке малишана , да осветле село и улице , све у инат демонским силама . Са петровцем ките укућане , са лилама дочека свитање , али кажу најлепше су лиле и пред Кулом Радован лилање . Те покретне ватре заштитнице , кад се чују фруле , песма ори , док ужарене узлећу варнице, а ватра се улицом разгори . За Петровдан у Белотић Мачви , поред ватре што нам живот значи , са симболом спаљивања лила , сећамо се људи на ломачи . Кад су некад спаљивали жене , мачке , људе натапали у смолу , јер Србија није што Севиља , овде жене мајкама се зову . Наше мајке нама су светице , видарице што скупљују биље , траварке , труднице бабице , ове лиле у знак опомене , никад више ломаче Севиље . Седи старци припаљују луле и не жале старих опанака , да му прво рођено унуче , трчи с бакљом мачванских сокака . Овде живе неки људи мудри , што поштују своје обичаје , ако нема гуслара у селу , фрулашице би се позивале , Песмом свирком у народној ношњи , плетенице девојке украше, крене коло до касно у поноћ испред куле Радован сликарске . Где је некад наш Милић од Мачве окупљао песнике , сликаре , самоуке , Богом дариване , што небеске откривају тајне. Тад помислиш пред Радован Кулом тог Милића од светскога гласа , кад светлуца пола Белотића , дал звездана спустише се јата . Тад се клања апостолу Петру и оном другом апостолу Павлу , варницама терају демоне , да се деца мачванска рађају . Ти сусрети кад се чују гусле , коло вије и зачује фрула , кад виђени се окупе Мачвани , белој куги тад пркоси Кула , руком сликара занесењака озидана . Славица Јовановић новинар и књижевник фото Славица Јовановић Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор осам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња", ‘’ Не клечи пред злотвором ‘’ У рукопису још пет књига. Добитник више књижевних награда и признања ..Живи у Мачванском Прњавору . ПЕТРОВДАН И ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ ПЕТРОВДАНСКЕ ЛИЛЕ И МАЧВАНСКЕ ФРУЛЕ ИСПРЕД РАДОВАН КУЛЕ Не упрежу коњи се у кола , нит се ради у њиви и пољу , тад се скупља с дивље трешње кора , ил брезова за лилу петрову . Чобани тада плету цветне венце , од разнобојног биља , разноликих трава и оките рогове овнова , пастирска фрула док одзвања . Од јабуке петроваче мајке , праве колац деле комшијама , обичаји стари тад говоре , јабукама оживе сећања . На раскршћу кад се лиле пале , крену бакље трке малишана , да осветле село и улице , све у инат демонским силама . Са петровцем ките укућане , са лилама дочека свитање , али кажу најлепше су лиле и пред Кулом Радован лилање . Те покретне ватре заштитнице , кад се чују фруле , песма ори , док ужарене узлећу варнице, а ватра се улицом разгори . За Петровдан у Белотић Мачви , поред ватре што нам живот значи , са симболом спаљивања лила , сећамо се људи на ломачи . Кад су некад спаљивали жене , мачке , људе натапали у смолу , јер Србија није што Севиља , овде жене мајкама се зову . Наше мајке нама су светице , видарице што скупљују биље , траварке , труднице бабице , ове лиле у знак опомене , никад више ломаче Севиље . Седи старци припаљују луле и не жале старих опанака , да му прво рођено унуче , трчи с бакљом мачванских сокака . Овде живе неки људи мудри , што поштују своје обичаје , ако нема гуслара у селу , фрулашице би се позивале , Песмом свирком у народној ношњи , плетенице девојке украше, крене коло до касно у поноћ испред куле Радован сликарске . Где је некад наш Милић од Мачве окупљао песнике , сликаре , самоуке , Богом дариване , што небеске откривају тајне. Тад помислиш пред Радован Кулом тог Милића од светскога гласа , кад светлуца пола Белотића , дал звездана спустише се јата . Тад се клања апостолу Петру и оном другом апостолу Павлу , варницама терају демоне , да се деца мачванска рађају . Ти сусрети кад се чују гусле , коло вије и зачује фрула , кад виђени се окупе Мачвани , белој куги тад пркоси Кула , руком сликара занесењака озидана . Славица Јовановић новинар и књижевник фото Славица Јовановић Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор осам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И
- Извор
- Славица Јовановић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »