РТ: Да ли и он жели статуу? Трамп организује преговоре Београда и Приштине на злосутну годишњицу

16.06.2020. год.

Угошћавање лидера Србије и њене отцепљене покрајине Косово у Белој кући уочи велике годишњице у србској (и светској) историји поставља питање шта председник Доналд Трамп може да уради на Балкану.

Иако више није вршилац дужности директора Националне обавештајне службе или амбасадор у Немачкој, као пре две недеље, Ричард Гренел технички је још увек Трампов специјални изасланик за разговоре између Београда и Приштине. Управо у том својству он је најавио састанак, заказан за 27. јун.

Вол стрит журнал: САД би могле повући снаге са Косоваhttps://t.co/hISRYOJYJ2
— ВОСТОК вести (@vostokvesti) June 16, 2020

Београд је пристао да привремено заустави своју кампању да земље које су признале самопроглашено Косово повуку то признање, док је и Приштина престала да тражи чланство у међународним организацијама. Разговори ће бити фокусирани на економски раст, саопштио је јуче Гренел.

If either side is unsatisfied with the June 27 discussions then they will go back to the status quo after they leave Washington.
As we have consistently said, we must first make progress on growing the economies. This is the focus. I look forward to these discussions. (2/2) https://t.co/r5QLDuC1XI
— Richard Grenell (@RichardGrenell) June 15, 2020

Косово је покрајина Србије коју су НАТО "мировњаци" окупирали у јуну 1999., после рата од 78 дана који је тај савез водио у име албанских сепаратиста. Уместо да заштити суверенитет Србије над покрајином, као што је наведено у Резолуцији Савета безбедности УН-а 1244 којом је донето примирје, НАТО је наставио да гради албанску привремену владу, која је независност прогласила у фебруару 2008. Приштину су признале САД и већина њихових савезника, отприлике половина влада у свету, али не и Русија, Кина или сама Србија.

Притисци на Београд да призна део своје отете земље као државу чинила је свака америчка администрација, било да је то био Бил Клинтон, Џеорџ В. Буш или Барак Обама. Ипак, свака србска влада "дадиља" током дужности америчких дипломата и консултаната од обојене револуције 2000. године дошла је до тог последњег корака, укључујући и сада "прогресивног" председника Александра Вучића.

Путин се у разговору са Вучићем заложио за израду компромисног решења косовског питања, прихватљивог за Београдhttps://t.co/rpSAh9nLh8
— ВОСТОК вести (@vostokvesti) June 15, 2020

Постоје две ствари у вези са Гренеловом иницијативом. Одмах је очигледан њен тренутак, уочи 28. јуна - Видовдан. То је годишњица битке 1389. између србских витезова и османлијских Турака на Косову пољу. Србска историја је догађај меморисала као комбинацију мучеништва и тираније. Битка је мотивисала младог студента босанских Срба по имену Гаврило Принцип да изврши атентат на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда тог дана 1914. године. Беч је то искористио као изговор за инвазију на Србију, започињући ланац догађаја који су ескалирали у Први светски рат.

Друга необичност је да иако је Вучић поздравио разговоре, Албанци су подељени. Хашим Тачи, вођа сепаратиста који је постао "председник" Косова, рекао је раније овог месеца да се нада тој иницијативи. Албин Курти, тврдокорни савезник с Албанијом који је био "премијер" у периоду од јануара до марта, оптужио је Гренела да има "идентичан став" са Србијом, те да је непристрасан посредник.

Курти је, како се извештава, тврдио да Гренелл покушава "погурати" договор Београда и Приштине како би Трумп постигао вањскополитичку побједу уочи избора 2020. године. Такође је оптужио Трумповог изасланика да оркестрира гласање за неповерење које му је свргнуто у марту. Човек по имену Авдуллах Хоти потврђен је за новог премијера 3. јуна, због Куртијевих приговора, и биће упућен у Вашингтон.

Косовски Албанци могу имати разлога за опрез. Економски фокус Гренеловог предлога звучи увелико као Трампов приступ израелско-палестинском „споразуму века“, који су Палестинци одбацили. Садашњи амерички председник познат је по постизању дугогодишњег спољнополитичког консензуса. Он није лично наклоњен ни једној од страна у сукобу и можда ће донекле имати предрасуде према Албанцима, с обзиром на њихову опсесију постављањем статуа Билу и Хилари Клинтон, Медлин Олбрајт и другим угледним демократама.

Додуше, и у Албанији је статуа председника Буша, а бивши сенатор Боб Дојл деценијама је био шампион косовских Албанаца, и још увек јесте. Буш и Дојл из републиканаца углавном се противе Трампу.

Вучић је у Београду више пута оптужен од стране својих критичара да намерава да "распрода" Косово првом приликом коју добије. Западнофинансирани либерали, што није ништа новов, не чуди што то још није учинио и желе да га замене са неким ко хоће.

Општи избори расписани су за 21. јун, мање од недељу дана пре састанка у Белој кући и само неколико дана пре него што је предвиђено да Вучић присуствује паради поводом Дана победе у Москви. Очекује се да ће Вучићева странка убедљиво победити, што ће му дати легитимитет за готово све - па чак и за евентуално мењање Устава како би се одустало од Косова.

С обзиром на то да ниједна од Трампових амбициозних спољнополитичких иницијатива још није уродила плодом, од Северне Кореје до Венецуеле и било чега другог, те да су изгледи за његов поновни избор изгледа доста смањени низом недавних догађаја у земљи, можда ни Вучић, ни Тачи, ни Курти не би требало много да очекују.

Небојша Малић,
Извор: Восток / РТ