Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије посјетио је јуче, 12. јуна, древно сједиште зетских епископа, царску лавру Манастир Светог архангела Михаила на Михољској превлаци код Тивта.
Том приликом Mитрополит је обишао и новосаграђену крстионицу познату као Суза Његошева за коју вјерници, послије рушења Манастира Светог Василија на Бриској Гори у Улцињу, страхују да би могла бити сљедећа на удару обезбожене црногорске власти.
Високопреосвећни владика се обратио ријечима поуке сабраним вјерницима који се свакодневно моле за одбрану ове, али и других светиња у Црној Гори. Подсјетио је да је Митрополија претходних деценија небројено пута тражила дозволу за обнову многих манастира, међу којима је Михољска превлака, Пречиста крајинска, као и за враћање Његошеве капеле на Ловћену, али да је одговор до сада било само ћутање извршних власти.
“Ево опет и са овог мјеста, ја их молим да нам дају дозволу коју тражимо већ 20 година за обнову ове светиње коју су уништили окупатори. Ми морамо да обнављамо, јер култура нијесу рушевине, она се обнавља тамо гдје се молитва обнавља”, поручио је владика и запитао се који је то закон, које државе и власти, који спријечава да се оно што је окупатор рушио обнавља.
Примјетио је да се овдје управо то догађа, да оно што су окупатори рушили “или нам не дају дозволу или нам руше кад ми почено да градимо”.
“Ја се у Бога се надам, послије ових збивања, да ће на неки начин дозволити обнову, ако желе у Европу. Ова садашња Европа и Америка не могу да разумију ту и такву идеологију, чуде се тој причи, али не могу да се мијешају у унутрашње послове Црне Горе”, бесједио је Митрополит.
Истичући да за разлику од њих нас не чуди тај наставак лељенистичко-брозоморне идеологије, тоталитарне, атеистичке, Високопреосвећни је казао да ова садашња идеологија иде даље од комунистичке, хоће да ствара своју цркву и да се бави канонима.
Осврћући се на страх мјештана, као и приче, које се ових дана могу чути, о рушењу крстионице, Архиепископ цетињски се запитао који је то закон који спречава да се оно што је окупатор рушио обнавља.
“Ова крстионица је први камен темељац обнове ове светиње и обнове оне цара Константина и царице Јелене древне крстионоце горе која чека ту обнову и обнову онога храма и ове светиње, која је најзначајнија за читаву Боку, да не кажем и Црну Гору и много шире, јер собом везује вјекове. Она од трећег, четвртог, до двадесет првог вијека, везује читава покољења која се сабирају око светиње, која су уграђивала свој живот у светиње и која данас бране светиње и узвикују и себи и другима и цијелом свијету: Не дамо светиње“, закључио је на крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије.
