Саопштење Министарства спољних послова Русије о глорификацији нацизма у БиХ
Босна и Херцеговина (у даљњем тексту БиХ) генерално препознаје кључни значај Победе над нацизмом, која је дала народу Европе слободу. У целој земљи се редовно одржавају комеморативни догађаји везани за борбу југословенског народа против окупатора, обележавају се значајни датуми, нарочито Битка на Сутјесци (15. мај - 15. јун 1943.), Битка на Неретви (16. фебруара - 15. марта 1943), Игмански марш (јануар 1942), ослобађање Сарајева и Бања Луке, Ослобађање концентрационог логора Јасеновац (април 1945), итд.
Чињеница да антинацистичка осећања преовлађују у локалном друштву и руководству сведочи и подршка земље резолуцији Генералне скупштине УН-а усвојеној у децембру 2019. на иницијативу Русије под називом "Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији модерних облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сличних нетрпељивости".
Ипак, народи који живе у БиХ (Срби, Хрвати и муслимани) имају разлике у процени исхода Другог светског рата. Тако представници муслиманске политичке елите промовишу тезу о борби против окупатора и „спољној агресији“ и током 1941-1945 и током 1992-1995, наглашавајући да су у оба случаја муслимани успели да одбране „једно и недељиво“ - Босну и Херцеговину.
Срби се сећају жртава концентрационих логора профашистичког државног уређења на подручју данашње Хрватске и БиХ - такозване Независне државе Хрватске (НДХ) (1941-1945), истичући одлучујући допринос србског народа у борби против фашиста, али често напомињући представнике друга два народа у табору нациста.
Представници хрватског народа склони су потцењивању броја жртава међу Србима и Јеврејима током рата. Они су заступају тезу да се треба сећати свих погинулих Хрвата, и оних који су се током Другог светског рата борили у редовима партизана и усташа. У исто време, „крвави режим Јосипа Броза Тита" критикован је због погубљења усташа НДХ након рата. Вође локалних Хрвата редовно учествују у комеморативним догађајима (укључујући у граду Блајбургу, Аустрија).
Данас на државном нивоу у БиХ нема хероизације нацистичког покрета и неонацизма. Ипак, неонацистичке манифестације у земљи се осећају. Конкретно, у Муслиманско-хрватској федерацији БиХ (ФБиХ) постоје покушаји „рехибилтације“ нацистичких саучесника. Бројне улице у градовима, као што су Мостар, Широки Бријег, Чапљина преименоване су именима усташких злочинца, као што су Миле Будак, Јуре Фрацетић, Анте Вокић, Иво Зеленика, Ђуро Спужевић и других. У граду у Сарајеву су такође преименоване појавиле улице са имена идеолога панисламског муслиманског покрета „Млади муслимани“, као што су Мустафа Бусулаџић, као и команданта дела јединица НДХ током окупације Санџака (Србија) и Сарајева Сулејмана Пачариза. У јуну 2016. године, средња школа у Горажду (ФБиХ) добила је назив по имену Хусеина Ђозе, који је био припадник СС Ханџар дивизије, која је била формирана углавном од муслимана из Босне, а која је била позната по својим злочинима током Другог светског рата. Све горе наведене особе након рата су осуђене на смрт од стране војних судова Југославије.
Поред тога, Хрвати имају планове за изградњу спомен комплекса у предграђа Мостару, Били, "Меморијал мира", где је планирано да се постави неколико хиљада крстова са именима Хрвата из Херцеговине који су погинули током Другог светског рата, укључујући и из редова НДХ.
Република Србска и србско становништво у БиХ активно промовишу идеје антифашизма. У Републици Србској се акције "Бесмртни пук" и "Светог Ђорђа" сваке године све више добијају на значају. На иницијативу Владе Републике Српске, у образовне програме од школске 2018/2019 године укључена су и лекције о злочинима и геноциду над Србима и холокаусту у НДХ. 2019. године, на иницијативу србских власти, формирано је друштво „7. фебруар 1942.“, чија је сврха прикупљање информација о злочинима усташа над цивилним србским становништвом у селима Дракулић, Шарговац и руднику Раковац, када је нарочитом окрутношћу убијено више од 2300 људи.
У исто време, Србе карактерише посебна перцепција улоге Србије у Другом светском рату, нарочито владе у егзилу и њених оружаних снага на Балкану. У јуну 2019. године у Билећи је постављен споменик вођи четничког покрета Дражи Михајловићу, који је учествовао у рату не само против нацистичких освајача, већ и против партизана Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) током ратних година на територији Југославије. Поред тога, сваке године, на дан хапшења Драже Михајловича (10. марта 1946.), присталице четничког покрета организују комеморативне догађаје у граду Вишеграду.
Постоје случајеви вандализма над партизанским гробљима у Мостару (хрватски дио). У новембру 2019. (уочи "дана државности" БиХ који се облеежава у муслиманско-хрватском делу земље) и у априлу 2020. (уочи годишњице стварања Националног музеја), неонацисти су на рестаурираном гробљу приредили погроме, усљед чега су многи надгробни споменици уништени или обојени нацистичким симболима.
Поред све већег броја расистичких саопштења мржње у медијима, пажњу међународних тела за људска права, посебно Комитета за сузбијање расне дискриминације и Одбора за људска права, привукао је пораст броја антисемитског говора мржње у спорту, као и распрострањеност мржње над Ромима.
Ромска заједница и даље је највише маргинализирана међу националним мањинама у БиХ. Упркос активностима организација за заштиту људских права и помоћи међународне заједнице, укључујући Мисију ОСЦЕ-а у БиХ, ромску заједницу је тешко интегрисати у образовни процес. Учешће ромске деце у предшколском и средњошколском образовањем је маргинализован. Малолетници су често ускраћени за могућност образовања због сиромаштва и економских тешкоћа, што је последица високе стопе незапослености овог дела становништва и њиховог недостатка приступа одговарајућем смештају. У овој фази, у земљи не постоје могућности да се Ромима пружи подучавање на матерњем језику, те нису пронађени ефикасни механизми за социјалну интеграцију Рома. Поред тога, ромска деца су често жртве праксе уговаеања брака.
У многим областима са мешовитом популацијом, процес учења је компликован раздвајањем деце према етничкој припадности, стварањем "две школе под једним кровом". Оваква пракса озбиљно забрињава Савет Европе и ОСЦЕ, који од босанских власти захтевају да се прекине сегрегација у школама.
Због специфичности Устава БиХ, који је дио Дејтонског мировног споразума из 1995. године и који је фокусиран на решење односа између три народа која формирају државу, представници других етничких група, уједињени у категорији "остали грађани Босне и Херцеговине", не могу бити изабрани у највиши орган државне власти (коју чине три члана Предсједништва) и горњи дом Парламентарне скупштине БиХ.
Јавна личност Д. Сејдић (Ром по националности) и лидер Јеврејске заједнице Ј.Финци су 2006. године поднели су тужбу Европском суду за људска права против Босне и Херцеговине како би се укинула дискриминација и осигурало пасивно бирачко право преосталим грађанима Босне и Херцеговине за Председништво и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.
У децембру 2009. године ЕСЉП је пресудио у њихову корист, наређујући БиХ да осигура механизам за учешће националних мањина у горе наведеним државним структурама увођењем одговарајућих измена Устава и изборног закона. Процес спровођења пресуде ЕКЉП-а још није дао резултате због непостојања сагласности водећих политичких снага у вези с тим питањем.
Према представницима хрватске заједнице, муслиманска већина и даље дискриминише легитимна права хрватског народа у БиХ. Примећује се да према резултатима општих избора у БиХ који су одржани у јесен 2018. године, Хрвати поново нису добили свог легитимног представника у Председништву. Потенцијално је опасна и ситуација око неусвајања општинских избора у граду Мостару чије становништво није у могућности да искористи своја легитимна гласачка права од 2008. године.
С тим у вези, Одбор за сузбијање расне дискриминације препоручио је БиХ да предузме конкретне мере с циљем постизања више интегрисаног друштва заснованог на вредностима једнакости и недискриминације у којем би учествовали сви грађани, без обзира на њихово етничко и верско или национално порекло.
- Извор
- Танјуг
- фото: © РИА Новости / Наталья Селиверстова/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- РепубликаСрпска
- Босна
- нацизам
- фашизам
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Државе које раде на извођењу напада дубоко унутар Русије неће остати некажњене, упозорио је Сергеј Наришкин.
Кијев не би могао да изврши удар ATACMS ракетама на Русију без учешћа Вашингтона, изјавио је Сергеј Лавров.
Остале новости из рубрике »