Последња битка у Европи: Битке код Пољане

14.05.2020. год.

Југословени су згромили Хитлерове есесовце и колабирационисте у Бици код Пољане, последњој европској бици у Другом светском рату, уз активно учешће совјетских официра, рекао је за РИА Новости експерт Руског војно-историјског друштва (РВИО) Никита Буранов.

Битка код Пољане (14-15 маја 1945. године) је последња велика битка Другог светског рата у Европи. Народноослободилачка војска Југославије, састављена из партизанских одреда, стала је на пут немачким снагама и колаборационистичким националистичким формацијама, које су покушале да се пробију у сектор под окупацијом америчких трупа, како би избегли предају југословенским или совјетским официрима.

„Совјетски официри и инструктори током рата су премештени у партизанске одреде на територију Југославије, где су обучавали савезнике, формирали и усавршавали војну структуру Народноослободилачке војске Југославије. То је помогло да изађу као победници из Битке код Пољане“, рекао је Буранов.

Историчар објашњава да су у пролеће 1945. године немачке снаге на територији Југославије разбили југословенски партизани, стога је заповедник армије „Е“, генерал-пуковник Александар Лер потписао акт о безусловној капитулацији његових трупа.

Историчар је додао да су у пролеће 1945. немачке трупе у Југославији поражене од југословенских партизана, па је командант немачке Групе "Е", генерал-пуковник Александар Лер, потписао акт о безусловној предаји снага под његовом контролом.

"Међутим, неке немачке јединице нису се повиновале тој одлуци, које су укључивале гарнизоне у великим градовима, полицијске и пратње батаљона и припаднике СС-а, те су се 14. маја удружиле и покушале пробити у Аустрију и северну Италију како би завршиле у америчком окупацијском сектору и предале се њима", додаје Буранов.

Напоменуо је да су им се придружиле одвојене формације националистичких покрета, те да је укупно ова група бројила око 30 хиљада људи.

"Током рата у Југославији створено је широко подземље, Немци су се у борби против партизана ослањали на националистичке групе. Због тога су у свакој републици Југославији створени и подржани националистички и ултрадесничарски покрети", напомиње Буранов.

Током рата, неки представници србских четника сарађивали су с Немцима, усташки националисти дошли су на власт у Хрватској, а у Словенији су, под окриљем нацистичке Немачке, створене колаборационистичке формације - домобрани.

„Сви они су били добро наоружани од стране Немаца и добро обучени“, рекао је Буранов.

Рекао је да је већина тих људи била саучесник у ратним злочинима и етничком чишћењу и да нису хтели да их ухвате југословенски партизани или совјетска војска, али да је њихово заробљавање било питање части.

"Битка код Пољане почела је 14. маја 1945. године, када су пришли југословенским партизанима који су блокирали путеве и изнели захтев за слободан пролаз ка западу. После категоричког одбијања, борбе отпочеле су борбе", рекао је Буранов.

Историчар је нагласио да је потпуна победа Народноослободилачке војске Југославије постигнута када су западни савезници дошли са тенковима. Немци и колаборационисти су почели да полажу оружје или се раштркавају, скривају у шумама, крећући се према западу. Губици су нису билои велики, Немци и колаборационисти су изгубили око 500-600 људи, док партизани око 100 људи.

"Након Битке код Пољане, дошло је до још неколико инцидената у којима су учествовали припадници поражених колаборационистичких група, међутим, ова се битка сматра последњом у историји Другог светског рата у Европи", резимирао је Буранов.