Ивањички Равногорци полагањем цвећа обележили Чичин рођендан

28.04.2020. год.

Чланови Равногорског покрета из Ивањице положили су цвеће на споменик ђенералу Дражи Михајловићу који је рођен на 27.04. 1893. године у Ивањици. Председник овог покрета, Милојко Јоровић, каже да се о лику иделу популарног Чиче мора много више знати па се у анредном период планира изградња Равногорског центра, уколико се за то стекну услови, преноси Инфолига.

Драгољуб Михајловић- Чича Дража био је армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у влади академика Слободана Јовановића и др Божидара Пурића.

Током Балканских ратова и Првог светског рата Дража је био официр српске војске у Краљевени Србији. Након Априлског рата, Михајловић је одбио да призна капитулацију Југословенске војске И склонио се на Равну гору где је основао покрет отпора против окупатора. После Другог светског рата од стране комунистичке власти ухапшен је и осуђен на смрт. Стрељан је 17. јула 1946.године и сахрањен на тајном месту.

Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. године, одликовао га је орденом Легија за заслуге првог степена због организовања и вођења веома важних снага отпора против непријатеља у окупираној Југославији, спасавању америчких авијатичара оборених над Југославијом, доприносу савезничкој ствари и помоћи у коначној победи Савезника у Другом светском рату.

Дражин отац Михаило Михаиловић рођен је 20. априла 1863. године у Пожаревцу, од оца Милосава и мајке Екатарине, а крштен седам дана касније, у цркви Светих Архистратиха Михаила и Гаврила. Према протоколу крштених, који се данас чува у пожаревачкој општини, Дражин деда Милосав био је занатлија – папуџија. Истим занатом бавио се и кум Тома Костић, такође „житељ пожаревачки“.

Пре него што се у Ивањици запослио као писар Моравичког среза, Михаило Михаиловић је иза себе већ имао један брак и двоје деце. То сазнајемо из Дражине крштенице, у којој пише: „По рођењу оцу треће, мајци прво дете“. Али, у пожаревачкој општини нема књига рођених за период од 1870. до 1893. године, тако да нам имена Михаилове прве жене и двоје деце остају тајна. У породици Михаиловића о њима није остало сећање, сем да по тој линији имају рођаке у Грчкој, са којима нису у вези.

Драгољуб Дража Михаиловић рођен је у Ивањици 26. априла 1893. године, „нешто пре поноћи“. Крстио га је свештеник Арсеније Прокопијевић у ивањичкој цркви, 15. маја, а кум је био Јаков Јојић председник суда ивањичке општине.Ил-Ђенерал-дража-Михајловић Ивањички Равногорци полагањем цвећа обележили Чичин рођендан (ВИДЕО)

Дража је добио име по Драгољубу Дражи Петровићу, оцу његове мајке Смиљане, угледном домаћину рашког села Тисовица. Био је то знак захвалности Смиљане и Михаила према тада већ почившем Драгољубу Петровићу, што је благосиљао њихов брак.

После Драже, Смиљана и Михаило добили су ћерке Милицу и Јелицу. Милица је вероватно рођена 1894, а Јелица 1895. године. Дражина сестра Милица умрла је млада, 1905. године, од туберкулозе. Јелица је завршила архитектуру у Београду, када је овај факултет тек основан, тако да је спадала у ред првих архитеката у Србији. Удала се за колегу који се презивао Вречко, али је брак кратко трајао и нису имали деце. Јелица је радила у општини града Београда, а живела је у породичној кући у Цвијићевој улици. Кућа је била лепа, на спрат, са баштом испред. Пред рат и за време рата Јелица је у тој кући живела сама. По манирима, говору и изгледу, била је идеалан представник србског грађанског друштва. Под окупацијом Немци нису хапсили Дражину сестру. Убили су је комунисти, чим су ушли у Београд. Не зна се где је њен гроб. Јеличина кућа је конфискована И после неког времена,срушена.

Свега неколико месеци по Јеличином рођењу умро је отац Михаило, а после пет година умрла је и мајка Смиљана. Зато је 1901. године Дражин, Миличин и Јеличин стриц, ветеринарски мајор Владимир Михаиловић, довео сирочиће у свој дом у Београду, у Студеничкој улици (данас улица Светозара Марковића), преузевши старање о њима. Децу је чувала Влајкова мајка, Дражина баба по оцу, Станица. У ондашњем београдском друштву, мајор Михаиловић беше омиљен и познат као „чика Влајко“. Официри су били и Дражини стричеви Драгомир и Велимир. Четврти Дражин стриц, Тома, радио је као управник телеграфа у пошти у Београду.

По завршетку основне школе, Дража је ујесен 1904. године уписан у Трећу мушку гимназију (до 1906. налазила се код Васељенске цркве, а од тада на Цветном тргу). Прва три разреда гимназије завршио је у Трећој мушкој, а последња три, од 1907. до 1910. године, у Другој београдској гимназији. После завршених шест разреда гимназије, Дража је 1. септембра 1910. године ступио у 43. класу Ниже школе Војне академије. Био је одличан студент: дипломирао је као четврти у класи.

Инфолига