Научници са Државног универзитета у Санкт Петербургу утврдили узрок тешког облика коронавируса

Научници из Санкт Петербурга открили су да су компликације са вирусом КОВИД-19 које могу довести до тешких стања и смрти, повезане са прекомерно високим нивоом феритина у крви, саопштио је професор Јехуда Шенфелд, шеф Лабораторије за аутоимунитет на Државном универзитету у Санкт Петербургу, говорећи о истраживању опасних вируса.

Феритин је протеин у крви који у организму има важну улогу у апсорпцији гвожђа. Протеин веже слободне јоне елемента у траговима, неутралишујући његова токсична својства и повећавајући растворљивост. Код вирусних болести феритин је у стању да активира макрофаге - ћелије неспецифичног имунитета, које су међу првима почеле борбу против заразних узрочника. Макрофаги заузврат издвајају заштитне молекуле - цитокине, који попут радио предајника преносе информације из ћелије у ћелију. Кад су цитокини присутни у малим количинама, они штите организам од вируса и бактерија. Али чим их је превише, то доводи до колапса: бактеријама и вирусима лакше је ући у људско тело.

"То се зове цитокинска олуја", објашњава професор Шонфелд.

"Као резултат тога, добијамо упални процес сличан лавини. Висок ниво феритина покреће производњу "сигналних молекула", што доводи до тешког тока инфекција. У случају коронавируса, имуни систем грешком напада станице плућа и врло брзо их потпуно уништава. Ово може довести до компликација у облику билатералне упале плућа. Из тог разлога оболевају старији људи и они који имају болести срца и плућа. У 50% случајева ово стање води у смрт."

Открића научника са Државног универзитета у Санкт Петербургу заснована су на студијама колега из Кине, САД-а и Италије, где су пацијенти са КОВИД-19 имали висок ниво феритина. Да би се смањила смртност, мора се разумети како се борити са хиперферитинемијом.

Синдром хиперферитинемије може се појавити због генетске мутације, а импликације су неуролошки поремећаји и проблеми са видом. Али ако се не ради о генетској мутацији, стручњаци долазе до закључка да повећани садржај феритина служи као маркер за појаву патогених микроорганизама у телу.

„Олуја цитокина“ са коронавирусном инфекцијом је изузетно опасна и мора се избећи коришћењем лекова који сузбијају имунолошку заштиту у лечењу.

Сада специјалисти у Лабораторији за аутоимунитет Државног универзитета у Санкт Петербургу траже начине како да смање ниво феритина и методе за блокирање синтезе цитокина ЦД-143, што је са разлогом привукло пажњу научника. Чињеница је да је цитокин ЦД-143 такође знак велике вероватноће озбиљних компликација код болести КОВИД-19. Ова истраживања ће помоћи да се схвати посебна природа вируса који утиче на човечанство.

„Ми развијамо вакцину против коронавирусне инфекције која ће се базирати на деловима вируса - вирусним протеинима“, каже Јехуда.

"Не јављају се у људском телу, па не би требало да стварају нежељени имуни одговор. Због тога вирусни протеини обећавају агенсе за вакцину и омогућиће одбрамбеним системима да нападају само патоген", наводи професор.

Државни универзитет у Санкт Петербургу назван је светском "колевком вирологије". Почетак развоја вирологије датира од 1892. године, када је дипломац, универзитетски предавач Дмитриј Ивановски, први у свету објавио познати чланак „О две болести дувана“. Данас, Државни универзитет у Санкт Петербургу наставља традицију еминентних научника. У 2016. години, захваљујући мегагранту Владе Руске Федерације у области клиничке медицине, у саставу Универзитета створена је Лабораторија за аутоимунитет на којој се проучавају узроци и механизми аутоимуних болести, развијају се имунолошка средства за њихову дијагностику и лечење. Лабораторију води Јехуда Шенфелд, доктор медицине, професор, оснивач и шеф Центра за аутоимуне болести "Заблудович", највеће болнице у Израелу - Медицинског центра Шева на Универзитету у Тел Авиву. Један је од светских лидера у истраживању, лечењу и превенцији аутоимуних болести.

Професор Шенфелд је аутор више од 1.700 клиничких и научних чланака. Члан је уредништва 43 часописа из области реуматологије и аутоимуности. У Бечу је 2005. године добио награду ЕУЛАР. На Калифорнијском универзитету 2008. године је добио Нелсонову награду за хуманитарних и природних наука. Године 2012. у Израелу је добио награду за Допринос животу за лечење и проблеме унутрашњих болести, као и награду АЦР Мастер Аворд за 2013. годину.