Други редитељ филма „Хотел Београд”: Срби, за разлику од Руса, још желе да говоре о љубави

Филм „Хотел Београд”, у којем играју Милош Биковић и Дијана Пожарска, успешно је премијерно приказан у Русији и Србији. Нажалост, вурис корона је пореметио планове аутора филма, али они су нашли решење. Сергеј Маљугов, помоћник редитеља филма „Хотел Београд”, у ексклузивном интервјуу за Russia Beyond говори о снимању у Србији и објашњава зашто га ова земља поново привлачи.

„Ако ћемо искрено, о Србији сам мало знао пре него што сам дошао овамо. Сећам се, наравно, бомбардовања Југославије, када смо сви у Русији саосећали са србским народом. 




Тек када сам стигао у Србију да припремим снимање, открио сам ову земљу и она ме је освојила. Чинило ми се да сам стигао у Русију, само пре десетак година. Овде влада онај исти темпо живота, још увек то није лудачка брзина, овде владају исти односи међу људима, какви су код нас тада владали. Они још нису затровани новцем и јурњавом за зарадом, а људи још имају времена и жеље да говоре о љубави! Чак је и асфалт као код нас! Све у Србији ми је изгледало некако познато”, каже Сергеј Маљугов. 

Редитељ спомиње неке занимљивости које су се дешавале иза камера на снимању филма. 

„Милош Биковић и Миодраг Радоњић су за наше сценаристе приредили праву туру кроз Србију, испричали нам историју земље, упознали нас са невероватним, прелепим људима који су затим учествовали у снимању филма. Код нас се ни у једном кадру не појављује случајна особа. Када разговарате са Србима њихов начин говора и кретања вас омађија. У разговору са обичним људима из Србије у неком тренутку више није ни битно о чему се говори. Човек се просто диви тој људској лепоти”, одушевљено каже он. 

Сергеј се за време снимања упознао и са најпознатијим редитељем савремене српске кинематографије Емиром Кустурицом. Његови утисци су незаборавни. 

„Милош нас је упознао са Емиром Кустурицом и то је било невероватно. Ја сам на академији гледао његове филмове и нисам могао ни да сањам да ћу га једном упознати. Јер ми смо филмску уметност учили на примеру Кустуричиних филмова! Када човек са њим разговара, схвата да у свету постоје глобална питања и његова филозофија живота се мења. Много ствари сам тада преиспитао. Веома сам захвалан Милошу Биковићу на томе.” 

Сергеј признаје да га код Милоша Биковића, који је популаран у Србији и Русији, одушевљава његова оригиналност. 

„Милош Биковић је успео да пронађе себе у животу, он тачно зна шта жели и веома воли свој посао. Има огромну жељу да спозна живот кроз призму свог глумачког талента, уживљавајући се у своје ликове. Он на тај начин спознаје и самог себе. За мене је Милош Биковић комплекс веома добрих подешавања. Он има изузетне карактеристике одређеног мушког типа, одличан глас, разноврсне таленте. Уме филигрански да игра драмске улоге, добро се сналази у комедијама, поседује такт, шарм и потпуно одсуство уображености. Има изванредну радну способност. Осим тога, стално у глави држи читав ток своје улоге, прецизно контролише детаље, на пример, коју одећу је носио у претходном кадру и у којој одећи треба да се појави у следећем. То јест, његова популарност је стечена напорним радом и у њој ништа није случајно. Он је јединствен глумац.” 

Али, и професионални ниво осталих србских глумаца који се појављују у филму такође је висок, сматра Маљугов.  

„Србски глумци су изузетни. На нас су, пре свега, утисак оставила њихова лица и спољни утисак. Човек се просто заљуби у њих, сваког би хтео да снима што дуже. Било нам је драго да омогућимо србским глумцима да се покажу у овом филму. Јаков Јевтовић и Предраг Дамњановић се познају од детињства, играли су заједно у дечјој представи и срели се после много времена на кастингу за наш филм. Они су приликом сусрета направили прави урнебес! Љубомир Бандовић је просто диван! Он има фантастичну појаву, грациозну глумачку игру, сви смо били одушевљени тим глумцем. Био сам пријатно изненађен глумачким ансамблом који смо имали.” 

Сергеј Маљугов сматра да је „Хотел Београд” веома успешан пример сарадње руске и српске кинематографије. 

„У овом филму су се поклопили интереси три компаније: српске 'Archangel Studios' и руских 'Супер' и 'Старт'. Посао је био веома напоран. За време снимања свадбе у Новом Саду током смене сам прешао 20 километара пешке на сету! А имао сам четири такве смене, тј. фактички сам прешао растојање од Београда до Новог Сада! Имали смо силну и позитивну енергију, чак се и не сећам шта сам тада јео. После снимања нисам могао да заспим, тако су јаке биле емоције и утисци од енергије у Србији.” 

„Филм је испао веома упечатљив и стварно открива сву лепоту Србије гледаоцима. Сада ми се јављају многи пријатељи и кажу ми: погледали смо филм, а сад се спремамо да идемо на одмор у Београд!” -каже редитељ и признаје да му у Русији недостаје сунце српске престонице. 

„'Хотел Београд' је за мене био филмска радост. Било ми је много жао када смо завршили снимање. Веома бих желео да се вратим у Србију, мада ми је јасно да се не може двапут ући у исту воду. Овим пројектом су управљале више силе, другачије је тешко објаснити тај низ догодовштина, сусрета и потпуног узајамног разумевања.”

Пре епидемије корона вируса „Хотел Београд” је био међу најгледанијим филмовима у руским биоскопима. Сада се може погледати преко интернета, а када се живот у нашим земљама врати у нормалу, опет ћемо моћи да одемо у биоскоп и уживамо у овом сјајном филмском остварењу.

Катарина Лане, Russia beyond