Испуњена посљедња жеља доктора Лазића: „Марш на Дрину“ и аплауз за чувеног хирурга

15.04.2020. год.

Општина Источно Ново Сарајево синоћ је испунила посљедњу жељу чувеног србског хирурга Миодрага Лазића, који је у Нишу преминуо од посљедица вируса корона, пуштајући с разгласа на Тргу Републике Србије пјесму "Марш на Дрину".

Возило с чијег разгласа се чула пјесма "Марш на Дрину" пролазило је улицама Источног Сарајева након 20.00 часова када је због епидемије вируса корона забрањено кретање, а бројни грађани изашли су на прозоре и балконе како би одали пошту доктору Лазићу, преноси АТВ.

Опростимо се достојно од нашег доктора, брата и људине. Вјечна ти слава Лазићу! #zvornik #republikasrpska pic.twitter.com/FU4DxxzYcA
— grobar_Zvornik (@GrobarZvornik) April 14, 2020

Чувени србски хирург је у посљедњој поруци јавности потписаној са "Доктор Лаза - хирург напаћеног србског народа" навео да му је посљедња жеља да буде испраћен пјесмом "Марш на Дрину".

Ратни хирург доктор Миодраг Лазић /65/ преминуо је јуче од посљедица вируса корона. Учествовао је као добровољац у одбрани Републике Српске гдје се истакао храброшћу и пожртвованошћу.

Лазић је у августу 1991. године напустио мјесто хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину.

Када је дошао у Републику Српску био је смјештен на Палама. Тамо су како је свједочио, довозили пацијенте четири сата, а смртност је била у 80 одсто случајева. Храбри хирург одлучио је да се направи болница на линији одбране, како би био ближе рањеницима, чиме је свој живот довео у опасност.

"Кад силазим у ту сарајевску котлину, као да силазим у оне Дантеове кругове пакла. Враћам се у мјесто које нема везе са животом и нормалним свијетом. А кад сиђеш доле, све ти то постане нормално, а оно друго страно", писао је доктор Лазић у књизи "Дневник ратног хирурга".

Последње речи др Лазе: Отишао сам часно и поштено, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестараhttps://t.co/fFI5ukCIRy
— ВОСТОК вести (@vostokvesti) April 14, 2020

Након што је према свом свједочењу оперисао дјевојчицу Слађу која је била тешко рањена, а њен отац му је љубио крваве кломпе и молио га да је спаси, није успио. Тада је каже доживио тагедију, мислио је да неће моћи више да оперише, да га је Бог издао. А онда каже долази нови пацијент, исто борба, побједа. Па опет побједа. Није заборавио малу Слађу, то га све одржава да ради. То је таква трака на којој иду порази и побједе, више побједе. А ја памтим оне најтеже поразе, причао је доктор Лазић.

"Сваки рат изњедри и добре и лоше људе и покаже ко си заправо. Доктор Лазић је добра страна овог рата. Човјек који сигурно неће бити заборављен. И прије мог рањавања ја сам служао приче о доктору Лазићу, Лази како смо га звали. Не постоји ништа што људи са Илиџе не би урадили за свог доктора Лазу, као што не постоји ништа што доктор Лазо не би урадио за њих", говорио је Зоран Жужа, један од Лазићевих пацијената.

"Ја и данас видим ту колону. Моји рањеници, моји пријатељи, моја дјеца. У тој колони корачају заједно и живи и мртви. Никад их нисам дијелио. Сваки хирург у рату има своју колону. И ја вјерујем да сваки хирург има у рату колону у којој су живи и мртви, и који их не дијеле", писао је доктор Лазић.

Лазић, љекар нишког Клиничког центра је због тешког здравственог стања био прикључен на респиратор.