„Манастир“: најуспешнија операција совјетске контраобавештајне службе у Другом светском рату

Вешто манипулишући радио-везом са Абвером совјетски обавештајци су „скратили“ Немце за десетине шпијуна, за неколико милиона рубаља и неколико победа у најважнијим биткама на Источном фронту.

Једне зимске ноћи крајем 1941. године на немачке положаје код Можајска у Московској области пребегао је човек који се представио као припадник црквено-монархистичке организације „Престо“ и борац против бољшевика спреман да помогне Немцима у свргавању совјетске власти.

Био је то Александар Демјанов, који је заправо радио за совјетску обавештајну службу. Тако је активирана операција „Манастир“, једна од најуспешнијих акција у историји совјетске обавештајне службе, пише Russia beyond.

Идеални кандидат 

Александар Петрович Демјанов („Хајне“), тајни агент совјетске контраобавештајне службе.

Министарство одбране РФ

Александар је био шармантан, образован и интелигентан, одлично је говорио немачки, имао је племићко порекло и углед у круговима „белих“ емиграната. Само је веома мали круг људи у Москви био упознат са чињеницом да је совјетска обавештајна служба врбовала Демјанова још током 1930-их.

У јулу 1941. године совјетске специјалне службе су формирале фиктивну организацију „Престо“, коју су наводно чинили илегалци из монархистички настројених кругова. Они су, тобоже, очекивали долазак немачких трупа у главни град СССР-а. Демјанов је дејствовао у име те организације. Конспиративно име му је било „Хајне“.

Повратак у СССР 

Александар Демјанов „Хајне“ на вези са немачким „центром“.

Министарство одбране РФ

Првобитно је замишљено да Демјанов доспе у Берлин и тамо се инфилтрира у кругове представника руске емиграције који су сарађивали са Немцима и да успостави тесан контакт са немачком обавештајном службом.

Немци су, међутим, дуго и исцрпљујуће проверавали Демјанова. Чак су га изводили пред стрељачки вод, не би ли га заплашили. На крају су одлучили да га искористе као свог агента на територији СССР-а. Тако је операција „Манастир“ попримила неочекивани обрт.

Војник тајне службе за радио-везу у иностранству.

Bundesarchiv

После неколико месеци обуке у Абверовој школи за војне обавештајце Александар је добио псеудоним „Фламинго“ и послат је на совјетску територију.

Почетак игре

Када се „Хајне“ вратио у Москву (где се одавно мислило да је пропао), одлучено је да се нове околности искористе за радио-игру са Немцима.

Абверова машина за шифровање „Енигма“.

Bundesarchiv

Пре свега је било потребно да „Фламинго“ стекне поверење немачке обавештајне службе и докаже ефикасност антибољшевичке илегале. Зато је обавестио Немце да „Престо“ припрема диверзије у совјетској позадини.

Убрзо затим совјетске новине почињу да објављују вести о „сарадницима нациста“ и експлозијама које су они изазвали на индустријским објектима на Уралу и у Сибиру. Све то није имало везе са стварношћу, али су Немци почели да верују „Фламингу“.

Незамењиви агент 

Заштита неба изнад Москве. Радиотехничке јединице ПВО које осматрају ваздушни простор. Москва, јун 1941.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

На годишњицу почетка операције Барбароса, 22. јуна 1942. године, немачко ратно ваздухопловство је припремало поклон за фирера у виду масовног ваздушног напада на Москву. Немци су наложили Демјанову да осмотри стање противваздухопловне одбране у совјетској престоници и ускоро су добили овакав извештај: „У граду је велики број нових ловачких авиона и оруђа ПВО. У најскорије време ће бити примењена нова техничка средства која омогућавају пресретање авиона у широком дијапазону и на великим висинама“. Операција је журно обустављена.

 

Министарство одбране РФ

Временом је „Фламинго“ постао један од најдрагоценијих Абверових агената на Источном фронту. Трећи рајх је био запљуснут дезинформацијама које су ради веће убедљивости биле „разблажене“ потпуно тачним подацима. Немци су обавештавали „Фламинга“ о диверзантима и обавештајцима које су убацили на територију СССР-а, па је совјетска државна безбедност хватала те људе и поједине међу њима укључивала у радио-игру против ранијих послодаваца. Тако је неутралисано преко 20 непријатељских агената и уједно је заплењено неколико милиона рубаља.

Крупне операције 

Офанзива код Ржева, Северозападни фронт, 1942.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

Операција „Манастир“ је одиграла кључну улогу у великим биткама на Источном фронту. „Хајне“ је 4. новембра 1942. године саопштио Немцима да Црвена армија неће напасти код Стаљинграда, него на Северном Кавказу и код Ржева. Немци су своје резерве усмерили на ту страну.

Због тога је пропала совјетска офанзива код Ржева, позната као операција „Марс“, али је зато Шеста немачка армија опкољена код Стаљинграда, што је за Немце било велико изненађење.

„Жуков није знао за ту обавештајну игру и то га је скупо коштало. У офанзиви код Ржева изгинуло је на хиљаде наших војника под његовом командом. Он је у мемоарима написао да је резултат те офанзивне операције био незадовољавајући. Жуков никада није сазнао да су Немци били обавештени о нашој офанзиви у правцу Ржева и да су због тога усмерили толику војску на тај део фронта“, написао је непосредни Демјановљев руководилац Павел Судоплатов.

Јуриш на Рајхстаг, мај 1945

Sputnik

Између осталог, „Хајнеове“ дезинформације су допринеле да Немци неколико пута одложе офанзиву код Курска, захваљујући чему је Црвена армија добила на времену и успела боље да се припреми.

Занимљиво је да је совјетско руководство наградило Александра Демјанова орденом Црвене звезде, а немачко руководство Витешким крстом. Немци су до краја рата веровали да је агент „Фламинго“ потпуно лојалан Трећем рајху.

Борис Јегоров, Russia beyond