Крсни ход од храма Светог Симеона Мироточивог предводило је свештенство и монаштво неранског намјесништва и манастира Ђурђеви Ступови, а вјерни народ је мирно и достојанствено са молитвом у срцу, духовним пјесамама, црквеним барјацима и иконама у рукама исказао свој став о тзв. Закону о слободи вјере, који је уперен против Епархија СПЦ у Црној Гори, као и своју одлучност у обрани вјере православне, свете Цркве и Светиња.
Након Молебана Пресветој Богородици, одслуженог у манастиру Ђурђеви Ступови, честитим људима васојевићког краја, који бране своје Светиње, обратио се јеромонах Пајсије (Ђерковић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Казао је да када би сликао фреску о спасењу људи или ходу у Царство небеско та фреска би изгледала као једна од наших литија. У њој су сабрани људи разних животних доби, карактера, професија, интересовања, друштвеног положаја, који, у одређеном тренутку, остављају своје обавезе и свој дом, узимају икону и заједно са рођацима, кумовима, комшијама и пријатељима одлазе у литију.
„И као што је богаташ оставио своје богатство, тако је и сиромах оставио своје сиромаштво, ходе један поред другог само са иконама у руци, ходе ка светињи Божјој. Тако крећу ријеке народа и са истока и са запада, и са сјевера и југа да се слију и сједине око Божје светиње. Све ријеке теку низводно, а ова наша ријека иде узводно ка Богу, савлађујући препреке и узвишења“, рекао је о. Пајсије.
У тој литији, додао је он, неки прелазе већи, а неки мањи пут, али сви долазе на свето мјесто, које су одредили себи за циљ.
„Чини ми се да тако изгледа наш живот на земљи. Човјек живи, ради, користећи добра која му је Бог дао, а кад схвати да је дошло вријеме да све то остави, узима само икону као чувара и иде ка вјечности. Када иде ка Царству небеском, он пјева и радује се, баш као што ми пјевамо, док ходамо у литији. Ваистину, су ове наше литије симбол вјечног живота и пута ка Царству небеском, јер народ у њима учествује својом слободном вољом, не из принуде или материјалне користи. Та слободна воља је печат који свједочи њену благодатну моћ“, бесједио је јеромонах Пајсије.
Коментарисао је најаве о прогону свештенства и монаштва из Црне Горе, који немају црногорско држављанство, при чему се „не уважава њихов труд и рад на обнови светиња и духовног живота у Црној Гори“.
„Нису рекли са којим циљем то чине и зашто баш сада, зашто нису реаговали раније, него баш у овом тренутку. Ако им је циљ да се обрачунају са православним свештенством, требало би да знају да све док има вјерног народа, биће и свештеника. Ако им је циљ да угуше ове наше литије, такође, би требало да имају на уму да њих не предводимо ми свештеници и свештеномонаси. Предводи их Господ и Пресвета Богородица, предводе их мученици из Велике и са Косова Поља, предводе их мученици са Момишића и Херцеговине, Пиве и Превлаке. Предводе их војске анђела и светитеља, а ми само слиједимо толиком мноштву војске небеске“.
„Док год они предводе наш народ, проповједаће се име Христово. То је посвједочио и сам Христос када је на Цвијети ушао у Јерусалим. Мноштво народа је бацало цвијеће и узвикивало: Благословен цар који долази у име Господње. Слава на висину Богу и на земљи мир. Неки од фарисеја су узнегодавали, говорећи: Забрани ученицима својим, а Христос им одговара: Кажем вам, ако они ућуте камење ће проговорити. И зато понављамо: Ако ми ућутимо камење ће проговорити!“, поручио је отац Пајсије.
Његово обраћање вјерни народ, окупљен, и ове вечери, у величанственом молитвеном сабрању, поздравио је срдачним аплаузима, узвикујући: Не дамо светиње!
