СЕЋАЊЕ ПОВОДОМ СМРТИ КЊИЖЕВНИКА МОМИРА ЛАЗИЋА
СЕЋАЊЕ ПОВОДОМ СМРТИ КЊИЖЕВНИКА МОМИРА ЛАЗИЋА
31. ЈАНУАРА 2О20 ИЗ ОБЈАВЉЕНИХ ИНТЕРВЈУА
ЕКСКЛУЗИВНО ! ИНТЕРВЈУ СА МОМИРОМ ЛАЗИЋЕМ КЊИЖЕВНИКОМ
" О КУПОВИНИ И НАМЕШТАЊУ КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА"
Момир Лазић књижевник и доказани србски патриота рођен је у
26. августа 1947. године у Сарајеву. Објављивао је поезију за
одрасле и децу "Жега" , " Говор пене" , " Мом народу да се не
заборави ", роман "Швабац" ; књиге расправа "Крст завичаја" ,
"Испирање мозга" , " Образ и отаџбина " , " , "(Не)правда " ; уврштен
је у многе антологије , носилац многобројних награда, а највећа му је што је као
Србин 1990. и 1991. хапшен од стране Туђмановог режима. Уредник
часописа "Збиља" утемељио награду "Небојша М. Крстић " за
родољубиву публицистику. Живи на Фрушкој Гори . Један од ретких је који
се без длаке на језику усуђује да говори о куповини и намештању
књижевних награда. Сасвим је сигурно да се и у свету књижевности,
далеко од очију јавности, посебно кад су у питању књижевне награде ,
где се додељују и велики новчани износи , играју подле игре, где су на
губитку, они најталентованији писци, јер им награду испред носа
однесе љубавница , страначки колега или кум члана жирија.
Реците ми нешто више о куповини и намештању књижевних награда, пошто
нико о томе јавно несме ни реч да каже ?
-Није тачно ! О томе сам јавно једини ја у Србији говорио , недавно
је изашао један мој велики интервју у "Сведоку " , где сам затражио
да Радомир Андрић и комплетно руководство Удружења књижевника Србије
, поднесе оставку. Ево, ја то и сад кажем , дакле он је добар писац ,
он је добар и човек , али он не уме и незна да ради тај посао који
ради. Да би се водило једно Удружење књижевника човек мора бити видра,
мора бити менаџер , мора познавати многе ствари , а он то не може, он
то не уме и он то незна. Њему би боље пошто је добио националну
пензију , ја мислим они су се сви тамо сместили у тим националним
пензијама , добили што треба, а дал су заслужили то је друга прилика,
ја знам да многи нису и треба да се повуче кући и да ради. Наравно,
ми смо земља која има највише књижевних награда у Европи , свету.
Свако село од Мрчајеваца до незнам тамо неког села има своју
књижевну награду . Имамо преко хиљаду чланова Удружења књижевника
Србије , од тога имамо неколико стотина неписмених људи . Треба
направити ревизију Удружења књижевника Србије , а те награде ја теби ,
ти мени , то је у задњих двадесет година постало нормалност и жирији се
уопште не .мењају . Намештање награда је постало саставни део
књижевног живота и то је оно што је трагично , јер нам у томе промичу
многи паметни , многи добри писци . Нажалост ми имамо и поделу
писаца, имамо два Удружења , имамо Србско књижевно друштво које се
одвојило 2000. године , где су били такозвани европејци а остало је
ово национално , ово национално какво је сад и овако накарадно оно још
увек у себи има те националне приоритете који су значајни , али ту
треба направити велику сечу у том смилу да дођу млади људи у управу ,
да дођу људи који имају визију Удружења књижевника Србије и то
националну, духовну визију.
Шта предлажете ?!
- Не може се Србија као држава никад под милим Богом подизати, нити
може стати на своје ноге ако се не изврши духовна обнова србског
народа. А духовну обнову србског народа, мора управо једним својим
делом да врши Удружење књижевника Србије . Оно је сад далеко од тога.
Ми смо имали Јанковића пре две године , који је вратио Ракићеву
награду., а то што је добио са једном чланицом није битно сад уопште
која је то госпођа , али систем је ти си мени урадио ово , ја сам теби
урадио ово , е могу ли добити ту награду ? Међутим, кад се прочитају
књиге тих људи који су добили ту награду , оне наравно то не
завређују .Сигурно је да садашње Удружење књижевника има велике
писце, као што су Добрица Ћосић , као што је Матија Бећковић , као
што је Радомир Раша Смиљанић и многи други. А то су људи који су се
повукли , они имају свој реноме, они имају свје име , њих те ствари у
Удружењу апсолутно више не интересују . Дођу само у појединим
случајевима, кад се деле неке значајније награде, али добро је да су
остали у Удружењу. Дакле , Удружење књижевника Србије треба да доживи
једну тоталну ревизију , где ће доћи једна средња добра генерација
млађих писаца који ће узети ствар у своје руке и из овог блата
извлачити садашњу ситуацију.
Има ли плагијатора у свету књижевности код нас, колико сте упућени у
таква дешавања?
- Плагијатори су више присутни у тим политичким , научним круговима ,
сви ти људи који имају највише доктората на кугли земаљској, нема на
чему се више није докторирало од лептира, па до купуса, на доброј
ракији итд . Наравно, користе се разне књиге, преписује се итд. Што
се тиче књижевностикод нас не би се баш могло рећи о плагијатима , а
што се мене тиче ја не знам да је тако нешто до сада у тој мери
рађено , да би се могло око тога говорити. Наравно постоје људи,
којима су неки писци ближи , па покушавају да нађу смисао њиховог
језика, размишљања , то је сад нешто друго није плагијат. , то је
један однос према ономе што неко пише. Што се тиче света, то не знам
да ли има тих плагијата, али код нас нема таквих неких примера
екстремних о којима би се могло говорити
Говори се да је улазница за Удружење књижевника Србије , чланска карта
појединих политичких партија у овом случају, конкретно, СПО-е , а где
има дима има и ватре, као и да постоји ценовник, односно да поједини
чланови комисије примају трећеразредне писце у чланство за одређену
новчану надокнаду. Верујте ли у то или....
- Ја сам био дуго времена и подпредседник комисије и члан комисије и
морам да кажем да док сам ја био у тој комисији , да је та комисија
радила онако како треба. Међутим, тачно је да одређени председници
имају право на своје предлоге , тачно је да предлажу и своје људе и
то не можете никада искоренити. Дал неко добија за то новац ил не
добија то ви не можете нигде видети , ал да имате полуписмене људе
који су примљени у Удружење књижевника и чије дело не вреди ништа, тог
има .Значи , то онда говори о овоме што сте ви питали да постоје неки
начини да се вероватно и на такве начине који се не могу доказати људи
примају у УКС. Бити члан удружења књижевника Србије то је част , значи
ви улазите у једну националну структуру живота књижевног једне земље,
постајете неко ко треба нешто лепо да чини за своју земљу . Међутим,
ја знам многе чланве УКС , који то уопште не заслужују да буду.
Правити сад ревизију то је тешко знате , ја први никада се не бих
бавио тим послом,али бих неким другим , а то је да бих направио такву
комисију УКС где нико не би могао да прође чланство, а да нема
неколико добрих књига , да нема добре књижевне критике , да није већ
направио једну књижевну каријеру и да улазак у Удружење књижевника
буде круна његовог рада.
Реците ми, да ли писцима место је у политици?
- Писцима никада није место директно у политици , али политика је
саставни део живота , писци су људи који размишљају , писци су људи
који мисле . Добрица Ћосић је био председник државе , не зато што је
био писац, него зато што је био паметан човек и сасвим је логично да
је он као такав био председник државе, радио је свој посао, радио
га је врло успешно , радио га је врло добро. Дакле, ми смо имали кроз
историју имали смо писце који су били амбасадори и то изузетни
амбасадори Андрић је био, Ракић је био и сад да не набрајам , имали
смо сад Басару ал он то што је радио нема везе са послом који је
обављао . Дакле, то је то сад кад имамо одређене писце , који су део
власти , па их власт награђује зато што су у одређеном тренутку
повукли део народа за собом , као што су ови европејци о којима сад
ми причамо. Један од таквих европејаца је и Басара. Дакле, писцима не
би трбало бити директно место у власти, односно у политици , а не
може писац бити изван друштва , он мора да каже, он мора да мисли
,дакле он би требао да делује ил не би требао бити директно у Извршној
Влади. Неко да, а неко не може , Добрица је то могао бити са једним
огромним искуством итд, ови други људи врло тешко.
О Косову?
- Косово што се мене тиче, Косово се већ дуго продаје , а са овом
новом влашћу ми доживљавамо катастрофу и катаклизму , јер на силу ова
- Извор
- Славица Јовановић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Остале новости из рубрике »