Ђакон Иван Црногорчевић: Литије народ измирују, а земаљска брани небеску Црну Гору

28.02.2020. год.

Молебан за очување светиња служио је у цркви Светог Спаса на Топлој отац Небојша Вуловић уз саслужење локалног свештенства, преноси Радио Херцег Нови.

Са вјерним народом били су и челници Општине, предсједник Стеван Катић и потпредсједници Данијела Ђуровић и Милош Коњевић.

Отац Вуловић позвао је затим грађане који су у великом броју дошли и на ово молитвено окупљање да као и до сада достојанствено, у молебном ходу наставе до Старог града и цркве Светог Архангела Михаила.

Отац Радомир Никчевић осврћући се на опаске да је шетња добра за здравље поручио је да је овај крсни ход и молебна литије прије свега добра за духовно здравље.

– И за разлику од оне комунистичке максиме „у здравом тијелу здрав дух“ код нас је обратно да здрав дух носи здраво тијело. И зато је добро да нас има што више у литијама да се окупљамо, да се благословом Мајке Божије чији смо молебан одслужили, којој се молимо, која је наша заступница пред Богом, коју је род људски дао да се у њеној утроби зачне човјек, један од Свете Тројице Син Божији, и зато је ово прије свега њено чудо, ово што се дешава у Црној Гори и оно што је необјашњиво за људе који немају духовности, али и оним људима у Америци који управљају свијетом. Kада смо им говорили какве су наше литије и како изађе 200.000 људи на улицу, а да не остане ниједан једини папирић, а камоли нека згужвана кеса или лименка пива, јер ми пиво не пијемо док се молимо. То је за њих било чудесно и они, морам признати, не крију дивљење томе што се у Црној Гори дешава.

Надамо се да они хоће да помогну, треба им можда мало више времена да се увјере да ми у Црној Гори покушавамо да као једна породица ријешимо проблем. Питали су нас да ли неко са стране утиче на наша окупљања, казали смо им да ми као једна права, изворна, хришћанска, србска, црногорска породица, желимо да проблем који имамо и који није мали, да ријешимо у оквиру своје заједнице. Тако да апсолутно, никаквог уплива било кога са стране нема. Организовањем наших литија, нашег молитвеног протеста хоћемо да уразимо неразумника на врху црногорске државе да одустане од свога наума који није разуман, рационалан, који није утемељен ни у каквој људској логици. Надамо се да то вријеме долази. Кључ није у Вашингтону, није у Бриселу, није кључ у Подгорици, кључ је у нашим рукама. Јер све што се више окупљамо, што се више Богу молимо, демонска сила све мање има утицаја и сигурни смо да ће овај закон бити повучен и да ћемо одбранити светиње.

У Америци постоји црква Св. Саве у Џексону, коју је градио Севастијан Дабовић из Сасовића. Та црква да је градио у Сасовићима својим, с обзиром да је градио прије 1918. године, накарадним законом би припала црногорској држави. То су парадокси са којима живимо, да не понављамо да Бока у то вријеме, прије и послије 1918. није припадала Црној Гори. Зато ми озбиљно кажемо људима који воде ову државу, морају то да схвате, да овај закон неће проћи. Али да овај закон не прође, ми Бокељи и ми који желимо добро свом народу и који хоћемо да одбранимо своје светиње, ми ћемо тражити аутономију културну у оквиру Црне Горе. Јер нећемо дозволити да узму једну стопу наше земље, рекао је отац Никчевић, а потом се осврнуо и на отимање ћирилице.

– Данас славимо Светог Кирила који је са својим братом написао ћирилицу. Сада, треба неко послије 1200 година да нам узме ћирилицу. Не дамо ни ћирилицу, као што не дамо своје светиње. Данас је и ћирилица наша светиња, као и све оно што баштини вјера православна, наш народ, оно што је изградило наш идентитет. Више од хиљаду година градимо свој идентитет и нема силе земаљске која га може узети. Они хоће да узму светиње, не само ради светиња, него хоће да нам узму идентитет. Не само нама који живимо овдје на зељи, него и нашим прецима. Ако би они, не дај Боже, успјели у свом науму, а неће, онда ни наши преци не би били оно што су били. Већ смо свједоци да поједини режимски прваци из Подгорице, прекуцавају ћирилицу на гробовима својих предака, дједова и прадједова. То неће моћи. Мораће прије тога да нам узму наше главе па тек онда могу да узму светињу, поручио је отац Радомир Никчевић.

Он је окупљенима пренио поздраве браће и сестара из Америке међу којима је и много Новљана.

– Ми смо мали народ за велику Америку, али како је владика Николај рекао, ми смо народ који даје светитеље. Ми не немамо технолошки напредак али имамо светитеље који просвећују Америку, владика Ноколај Свети, Свети Себастијан Дабовић из Сасовића, Мардарије Ускоковић пред чијим смо се моштима молили за спас светиња, Свети Јован Шангајски Максимовић. Американци православни, сви су једнодушно и молитвама са нама и сви желе и нуде начин да спасимо светиње. Ако Бог да, Богородица Курска, која је старија од 700 година и чува се у Америци, она ће доћи током марта да буде у нашим литијама и да буде наша подршка, најавио је отац Никчевић.

Ђакон Иван Црногорчевић који је говорио у наставку апострофирао је радост као осјећање које доносе литије и упоредио је са радошћу због “благе вијести и Јеванђеља, опет међу нама у Црној Гори”.

– Ево радости коју су осјетила три мудраца који су дошли да се поклоне Богомладенцу Христу у Витлејемској пећини. Ево оне радости коју су осјетили апостоли када су видјели васкрслог Господа. Сјетимо се како је Ирон одговорио на рођење Богомладенца Христа тако што је погубио 14 000 Витлејемске дјеце, а онда видимо како је одговорио на васкрсење Христово – тако што су хапсили, затварали апостоле, борећи се на сваки могући начин да зауставе ријеч Божију. Како видимо у Јеванђељу, све што су се више трудили да се томе успротиве, то је Црква Христова бивала јача. Све је више било оних који су жељели да буду чланови те Цркве. Црква постоји 2000 година. Која је то порука коју можемо да изведемо а за коју они који стоје наспрам нас нису у стању да учине? То је велика истина – Христова Црква је непобједива. Многа царства и цареви су дошли и пошли, а црква остаје нетакнута. Можда су превидјели истину да је Бог наш не само онај који је био на Голготи и висио на крсту, већ је тај Бог васкрсао, побједио је смрт, васкрсао и опет ће доћи да суди живима и мртвима. Таквог Бога ми исповједамо и у таквог Бога ми вјерујемо!

И он је указао на дивљење које свијет показује за призоре какви се могу видјети на улицама Црне Горе.

– Највеће чудо које Бог пројављује кроз свештене литије је то да се народ измирује, уједињује, побожује, исцјељује се од рана братоубилчког рата, рана које крваре и у наше вријеме! Благодат коју Господ излива на наш народ је разлог зашто се све више људи окупља око храмова божијих. Божанска благодат је тако очигледна, она грије срца људска, просвећује, инспирише човјека на врлину, на творење божијих заповјести и на свако добро дјело. Овај свештени ход је залог за вјечност. Овим се литијама издиже златни ореол не само изнад Црне Горе, већ се он шири и на остале крајеве земље гдје год се сабира народ око имена и храмова божијих да нам пруже подршку. Због тога су ови догађаји били неопходни и то можемо да схватимо као посвету Божију. Сила Божија се у немоћи показује савршена. Велики Достојевски каже „Ако нема Бога, онда је све дозвољено“. Није страшно то да човјек помисли да нема Бога већ да буде увјерен и да живи са том чињеницом, рекоа је ђакон Црногорчевић.

Према његовим ријечима “када човјек изгуби вјеру и страх Божији спреман је на свако зло јер по његовом убјеђењу не постоји никаква сила која је јача од силе власти и безумља.

–Очевици смо напада и клевета на Цркву Божију, управо због литија. Онај који чита Јеванђеље, видјеће да то није ништа ново, да се то дешавало још за вријеме земаљског живота Господа Исуса Христа. За противнике литија оне представљају мучење исто као и појављивање Христа онда пред бјесомученицима. Траже начин да их зауставе, траже компромис, труде се на милон начина не би ли нас спријечили у нашем светом науму. То је само доказ колико је зла данас присутно у онима који желе Цркву Христову да потчине привременим овоземаљским интересима. Ми им јасно и гласно кажемо да нећемо стати. Ми не смијемо стати и одустати јер данас земаљска Црна Гора брани небеску Црну Гору! Свети пророк кличе „Ако те заборавим Јерусалиме, нека ме заборави десница моја“, а ако ми заборавимо Острог, Цетињски манастир, Савину, ко ће нашем покољењу казати куда идемо, шта смо и ко смо. Наш ДНК је записан у свакој цркви, манастиру. Они су свједоци наше вјековне борбе за слободу. Цркве и манастири су наши најљепши репрезенти пред свијетом и због тога не морамо другима да говоримо ко смо и шта смо, они говоре о нама, поручио је ђакон Црногорчевић.

У програму који је услиједио након бесједа учествовали су Даница Црногорчевић, Александра Миљанић и Вук Гргуревић.

Молебној литији је присуствовао и наш познати пјевач Владо Георгиев.

Извор: Радио Херцег Нови