РТ: „Докрајчивање остатака јединства јужних Словена“: како се у Црној Гори интензивира црквени раскол

Руска православна црква осудила је закон усвојен у Црној Гори, према којем ће канонској Србској православној цркви (СПЦ) бити одузета имовина. Према саопштењу патријарха Московског и читаве Русије Кирила и чланова Синода Руске православне цркве које је објављену на сајту Руске православне цркве „занемаривање воље већине грађана који демонстрирају изазива огорчење, а покушај да се постави питање легитимности права верских организација на своју имовину изгледа као цинични ударац цркви".

„Нови закон о слободи вероисповести је чин подржавања раскола слабљењем канонске цркве и покушаје да се постави у понижавајућу и опасну зависност од државе, тим још више неправедно јер се Црна Гора представља као секуларна држава“, наводи се саопштењу патријарха и Синода РПЦ.


Патријарх Кирил, фото: РИА Новости © Александр Гальперин

Руководство Руске православне цркве прави паралелу између најновијих догађаја у Црној Гори и верског раскола у Украјини. У поруци се напомиње да су дужи низ година у обе земље политичке снаге заинтересоване за подривање јединства народа и подржавања раскола.

„Ова болна трансформација нанела је Украјини незацељене ране братоубилачког непријатељства. Са тугом видимо да исте последице сада прете и вашој земљи, где су паралеле са украјинском ситуацијом јасно видљиве у ономе што се дешава“, наглашава се у саопштењу.

Руска православна црква апеловала је на локалне православне цркве да подрже канонску цркву Црне Горе, као и на међународну заједницу, подсећајући да је Венецијанска комисија раније изнела примедбе на спорни закон.

Шеф Центра за етничке и политичке сукобе Института Европе Руске академије наука Павел Кандел у интервјуу за РТ сложио се да је ситуација у Црној Гори слична недавним догађајима у Украјини, где су расколници неканонске православне цркве у Украјини запленили бројне цркве канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

„И заиста, црногорски расколници делују према украјинском сценарију и то је логично, јер сваки национализам настоји да створи не само своју државу, већ и свој језик и цркву. Верски раскол у Црној Гори, као и у Украјини, има политичке корене - то је политичко непријатељство према Србији “, објаснио је стручњак у интервјуу за РТ.

Роман Силантиев, члан експертног савета Министарства правде Руске Федерације, направио је још једно поређење у свом коментару за РТ. Према његовом мишљењу, Црна Гора сада доживљава догађаје који су се већ догодили у другој балканској земљи - Македонији, у којој дјелује неканонска Македонска православна црква.

„Ситуација у Македонији је врло слична ономе што се дешава у Црној Гори. Под утицајем, укључујући неке спољне силе, они нарушавају јединство и пријатељство православне канонске цркве, а пример Македоније сугерише да сада канонској цркви у Црној Гори заиста прети одузимање имовине, као и прогон због покушаја отпора“, наводи стручњак.

Европске амбиције

Подсетимо да је црногорски парламент раније усвојио Закон о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који укључује клаузулу о одузимању имовине у корист државе која је у власништву верских организација била до 1. децембра 1918. године, када је територија Црне Горе ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Југославију.

До тог тренутка у Црној Гори је деловала практично независна Цетињска митрополија, уживајући подршку Москве.

Након уласка у Југославију, у Црној Гори је формирана епархија Српске православне цркве - Митрополија Црногорско-приморска.


Мило Ђукановић, фото: AFP © FREDERICK FLORIN

Међутим, у позадини догађаја који су се догодили са Југославијом на прелазу из 20. и 21. век, у Црној Гори су се почеле развијати идеје црквеног сепаратизма. У земљи је створен иницијативни одбор за препород Црногорске православне цркве, чији су задаци обухватали стварање независне цркве. Као резултат тога, основана је неканонска Црногорска православна црква, чије је руководство активно учествовало у политичким догађајима везаним за одвајање Црне Горе од Србије.

У нацрту устава Црне Горе, који је поднесен након независности, управо је непризната од стране осталих православних цркава неканонска ЦПЦ стављена на прво место списка о конфесијама, а Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве помиње се само међу осталим верским структурама. То је изазвало протест митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Као резултат тога, усвојена је друга верзија главног закона земље, према којој је религија одвојена од државе, а све верске структуре једнаке пред законом.


фото: Gettyimages.ru © Martin Siepmann/https://imagebroker.com/#/search/

Међутим, у посљедње време политичко руководство Црне Горе очигледно је дало предност неканонској ЦПЦ. Говорећи на конференцији владајуће Демократске партије социјалиста у јуну 2019. године, председник Мило Ђукановић рекао је да ће се Подгорица потрудити да Црногорска православна црква добије аутокефалност од Српске православне цркве. Политичар је нагласио да ће се на овај начин исправити "велика неправда" у односу на Црну Гору, која се догодила почетком прошлог века.

Ђукановић види епархију Српске православне цркве у Црној Гори као "инфраструктуру пројекта Велике Србије". Штавише, црногорски лидер је оптужио СПЦ да наводно покушава да спречи „европске тежње и амбиције“ црногорског друштва.

Истовремено, црногорске власти почеле су да израђују нацрт закона којим се омогућава одузимање црквене имовине од Митрополије црногорско-приморске СПЦ, који је парламент недавно одобрио. Као што противници овог закона примећују, око 650 светилишта, укључујући и познати манастир Острог, може бити заплењено. Чињеница је да је изузетно тешко доказати чињеницу власништва светилишта као црквене имовине пре 1918. године у већини случајева, посебно када је реч о древним светињама.

Коментаришући политику црногорских власти у црквној сфери у јулу 2019. године, шеф Оделења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит Волоколамски, приметио је да је Мило Ђукановић покушава да копира антицрквени курс свог бившег украјинског колеге Петра Порошенка. Руска православна црква уверена је да ће имовина одузета канонској цркви накнадно бити пренета расколничкој структури.

Занимљиво је да је вођа украјинског раскола Филарет (Михаил Денисенко), који је био на челу неканонске УПЦ одавно подржавао жељу да расколничка структура добије аутокефалност. То је најавио 2010. године, када је у Црну Гору стигао на позив лидера непризнате црногорске цркве.

У исто време, Цариград, одобривши украјински раскол томосом, одлучно је одбио да подржи своје црногорске „колеге“. У лето 2019. године Цариградски патријарх Вартоломеј чак је послао писмо председнику Црне Горе, у којем је изразио изненађење плановима црногорске владе да власништво над црквама саграђених пре 1918. године пребаци на државу. Вартоломеј је нагласио да Екуменска патријаршија, заједно са другим православним црквама, као једину православну структуру признаје само ону која је под вођством митрополита црногорско-приморског Амфилохија, те подсетио да црногорска црква никада није била аутокефална.

Раскол словенских народа

Међутим, експерти не искључују могућност да Константинопољ (Цариград-Истамбул) с временом може променити своје становиште, као што се догодило у случају украјинског раскола.

„Мило Ђукановић ће пре свега тражити признање Црногорске Цркве од Цариграда, а друго, од других православних цркава. Могуће је да ће и Фанар (историјски део Цариграда) подржати овај раскол. Поред тога, раније се испоставило да је и Грчка православна црква способна да подржи расколничке тенденције“, наводи Павел Кандел.

Верници Српске православне цркве протестују у Подгорици против одлука власти, фото: © Stevo Vasiljevic / Reuters / RT

Слично гледиште дели и Роман Силантиев. Како је навео стручњак за РТ, Константинопољ води своју политику и, можда, жели да подстакне Српску православну цркву да призна украјинску неканонску цекву.

"Или се једноставно само још није сложио са црногорским расколницима, чекајући још издашнију понуду од њих", сугерише Силантиев.

Усвајање контроверзног закона од стране црногорског парламента десило се у напетој атмосфери где да је чак дошло до физичког обрачуна између представника владајућих политичких снага и опозиције, а у земљи су почели масовни протести.

У исто време, руководство Српске православне цркве одбија да преузме одговорност за било какве нереде. СПЦ позива вернике да користе ненасилне методе да би исказали неслагање са властима.

Као што је Павел Кандел напоменуо, сада ће црногорске власти тестирати степен незадовољства становништва.

„Ако протест ослаби, влада ће започети практично спровођење овог закона. Ако је протест снажан и ситуација остане нестабилна, тада ће власти одложити стварне кораке ”, додаје експерт.

Истовремено, догађаји у Црној Гори могу да утичу на читав регион Балкана, кажу стручњаци. Ревитализација црквеног раскола уз помоћ државе осмишљена је ради даље поделе славенских народа, стварања не само политичких, већ и верских баријера међу њима, верује Роман Силантиев.

"На овај начин, докрајчују се остаци јединства које је било у време Југославије. Ови трендови су од користи Западу, који је заинтересован да балкански народи буду непријатељски расположени", закључио је експерт.

Извор: Восток / РТ